NBA chat/svastara/prepucavanja
Moderatori/ce: KK_Bosna,CashMan,kad_kako,Pasha
-
BernardBarnjak
- Postovi: 14908
- Pridružen/a: 27 okt 2010, 10:04
- Lokacija: Sarajevo, tribina zapad
- Kontakt:
Re: Svaštara
Bernard Barnjak, igrac Sarajeva koji je presao u Hajduk kasnih 80-tih, a u FK Sarajevu bio pravo popularan, ljubimac navijaca.
-
BernardBarnjak
- Postovi: 14908
- Pridružen/a: 27 okt 2010, 10:04
- Lokacija: Sarajevo, tribina zapad
- Kontakt:
Re: Svaštara
Bernard Barnjak, igrac Sarajeva koji je presao u Hajduk kasnih 80-tih, a u FK Sarajevu bio pravo popularan, ljubimac navijaca.
Re: Svaštara
da budemo posteni, da su ova pravila vazila u jordanovo i kobeovo zlatno doba, i oni bi imali sigurno priblizan broj istih FGM i FTM...filip13 je napisao/la:
"Po cistom individualnom kvalitetu od CP3a s vrhunca je bolji samo Magic Johnson"
"Paul George nije superstar. Argument: Superstara ne trpa Joe Ingles u dzep"
"Paul George nije superstar. Argument: Superstara ne trpa Joe Ingles u dzep"
Re: Svaštara
Ono sto Harden dobiva je boze sacuvaj.Druge igrace udaraju po rukama i nista a on dobije za stvari koje nisu faul.
Re: Svaštara
covjek dobija FT zato sto zna najbolje da iskoristava ova pravila, dobije on fantomskih faulova svaku noc ali vecina je OK
ako je to tako lako i ako sudijama pistaljka ne ispada iz usta zasto se citava liga samo ne zabija u reket i izvodi slobodna citavu noc
ako je to tako lako i ako sudijama pistaljka ne ispada iz usta zasto se citava liga samo ne zabija u reket i izvodi slobodna citavu noc
"This whole thing is pretty much done. We're more ghosts than people."
-
Tracy3McGrady
- Postovi: 8123
- Pridružen/a: 12 feb 2012, 02:47
- Kontakt:
Re: Svaštara
Vrijedi procitati, pogotovo ovi mladji koji ga nisu upamtili.
Veliki čovek Penny, i želja od ‘1 centa’
Pre nešto više od dve godine, sportska redakcija Blica, priredila je zanimljivu priču o košarkaškoj legendi Penny Hardaway. Povod je bio ESPN-ov dokumentarac o ovom igraču. Prenosimo ovu priču u celosti…
Rođen 1971, Peni Hardavaj je sredinom devedesetih bio jedna od najvećih zvezda NBA lige. Igrao je na spoljnim pozicijama, “dvojku” ili “trojku”, ali je igrao košarku kako ona i treba da se igra – veselo, iz ljubavi, uz mnogo treninga koji su nadgradili urođeni talenat.
Peni je bio tolika zvezda, da je bio viđen kao jedan od deset najboljih koji su se ikada bavili ovim sportom. Nagovestio je to još kada je u rodnom Memfisu bio proglašen za najboljeg srednjoškolskog košarkaša te države, pa onda dva puta najbolji igrač koledž-konferencije u kojoj je bio, da bi po dolasku u NBA bio izabran u najbolju petorku novajlija, stigao do NBA finala, a sledeće, 1996. godine, i do olimpijskog zlata za američkom reprezentacijom.
Tada, u Atlanti, u finalu je poražena naša reprezentacija (95:69), a malo ko bi mogao da se, tek tako, seti da je naspram Đorđevića, Danilovića, Bodiroge, Paspalja, Rebrače, Divca i ostalih, u timu u kome su bili i Hakim Olajdžuvon, Džon Stokton, Šekil O’Nil, Karl Meloun, Redži Miler, Dejvid Robinson, Skoti Pipen i Čarls Barkli – baš “mali Peni”, tada 25-godišnjak, bio treći strelac svoje ekipe u finalu, sa 17 poena, četiri asistencije, tri skoka i dve osvojene lopte.
Međutim, momak koji je četiri puta zaredom posle svoje prve NBA sezone biran za Ol-star, doživeo je ono čega se sportisti najviše plaše. Seriju povreda.
Kolena nisu izdržala i, ma koliko se to činilo nestvarnim, momak koji je sa Šekilom O’Nilom stigao do NBA finala (1995; poraz od Hjustona) , više nije mogao da igra kao pre. A igrao je… za svoju i dušu ljubitelja igre.
Priču sada selimo nekih desetak godina unazad, u Binghempton, prilično opaki kraj grada Memfisa.
Od Memfisa je samo dva odsto američkih gradova opasnije, kaže zvanična statistika o kriminalu u SAD, a njegov kraj Binghempton je bio pravo stecište bandi. I, baš tu, Anfreni Hardavej je odrastao, zajedno sa dve godine mlađim Dezmondom Merivederom, najboljim drugom. Kada bi završili sa školskim obavezama, odlazili bi u obližnji park i igrali košarku. Neretko su se i pred njima dešavala brutalna ubistva članova bandi, ali – nisu odustajali od svoje ljubavi prema igri.
Čak i kada su se rastali, jer je svako gradio svoju košarkašku karijeru, ostali su u kontaktu. Pravo prijateljstvo je, prosto neraskidivo. Peni, čiji nadimak može da se prevede i nazivom novčića od jednog centa, zbog čega su ga u kraju još zvali i “Uan sent” (“1 cent”), i “Dez” bi se povremeno čuli, a ponekad i videli, kada bi Anferni Hardavej tokom svojih dana NBA slave stigao u stari kraj. Došao bi da vidi kako njegov najbolji prijatelj gradi svoje prve trenerske korake u osnovnoj školi “Ist haj” za decu od 5. do 8. razreda, pokušavajući da mališane odvuče od kriminala i usmeri ih na neki bolji put.
Dezmond Meriveder je, međutim, 2009. oboleo od raka. Karcinom debelog creva je brzo napredovao i, 2010. usred jedne ozbiljne infekcije koja je napala oslabljeno telo, lekari su ga uveli u komu. Nakon što su ga probudili, rekli su mu da je bolest definitivno neizlečiva, da je uzela maha i da mu je ostalo jako malo do konca života. Kada su ga pitali šta bi voleo, a to je zvučalo kao da ga pitaju koja mu je poslednja želja, samo je pokazao na papir. Pet puta je povukao olovkom po njemu, ispisavši samo:
“1 cent”
Dezmondova supruga Inga je odmah pozvala Hardaveja. Pozvala je čoveka koji je zaradio 120 miliona dolara tokom svoje isprva sjajne a onda bolne NBA karijere. I, Peni se odmah odazvao.
Dez ga je, kada se malo oporavio sledćeg dana, tek toliko da može da govori, zamolio samo jednu stvar:
“Deca… Idi do moje škole, mog tima. Porazgovaraj sa decom. Uputi ih. Značiće im. To je sve što te molim”.
Ali, Peni Hardavej nije uradio samo to. Da, bio je do škole, na treningu, sam sa njima. Bio je tu i sledećeg dana. I sledećeg. A i onog kada je, posle novih hemiterapija, i Dezmond Meriveder ušao na trening.
Ne samo da je otišao jednom do škole, kako je glasila poslednja želja njegovog najboljeg druga, već je sačekao da drug, ma koliko teško, i sam dođe na trening – i postao mu pomoćnik.
Dezmond Meriveder nije mogao dugo da vodi treninge. Trener Dez je zato svoje mesto ustupio jednom drugom čoveku. Treneru Peniju.
Išli su zajedno na treninge. Išli su zajedno kod vođa sve četiri bande u Bringehmptonu, i kod Bladsa, i kod Kripsa, i kod Vajs lordsa i kod Gangster disciplisa. “Držite ruke podalje od naše dece, a i druge koja su u sportu”, bila je jedina njihova poruka. I, bande su se složile.
Devetorica dečaka od njih 12 u timu odrastala su bez očeva, jer su ih ili bande ubile, ili narkotici odneli ko zna gde. Peni, koji je i sam odrastao bez tate, učio ih je da u tome ne traže opravdanje ili izvor svog besa, nego da veruju u ono što rade i to će ih odvesti ka Dobru.
Vodio ih je u elitni deo Memfisa, da im pokaže šta se može kada se talenti ne odbacuju, organizovao da provode vreme i u njegovoj kući, kako bi jedni na druge gledali kao na članove porodice, učio ih manirima, upućivao kako da pomažu drugima, naravno i treneru Dezu, koji je i dalje bio tu, samo u drugoj ulozi… Peni je počeo da od njih pravi – ljude. Istinske šampione života, iako sam – nikada nije osvojio šampionski NBA prsten.
Ekipa koja je imala učinak 3-23 pre nego što ih je Meriveder uzeo pod svoje, sledeće sezone je značajno napredovala, ali je tada njen trener oboleo od raka. Kada se timu priključio Peni Hardavej, stigli su zajedno čak i do državnog prvenstva u Memfisu. Na njemu, čak i do finala. A u finalu su gubili sa 15 poena razlike tri minuta pre kraja.
Kada je zatražio tajmaut, Peni Hardavej se obratio svim dečacima rečima “Samo dajte sve od sebe”, a onda, posebno, najmanjem među mališanima, Niku. Rekao mu je:
“Pusti sada sve ove dosadašnje promašaje u finalu, trebaš ovom timu. Pogodićeš”.
Bile su to reči upućene mališanu koji visok samo 149 centimetara. Kome nije bilo svejedno, jer je promašivao u finalu do tada, jer mu se obraćala NBA zvezda… Nije mu bilo svejedno, jer je čitave sezone imao osam poena po meču, jer su u tom trenutku on i drugovi mnogo gubili, a kraj se nazirao… Nije mu bilo svejedno i – jer mu je otac, Dezmond Meriveder, bio na klupi, možda i svojim poslednjim životnim snagama.
Publika je počela da navija “Binghemptone, ustani!”, a mali Nik je ustao, ušao u igru, dobio loptu u ćošku – i pogodio trojku. Pa još jednu. Pa još jednu. Onda su i ostali drugovi počeli da pogađaju i…
… čudo se dogodilo: uspeli su da pobede, za poen.
Titula je bila njihova. Dečja. A i Dezova i Penijeva.
Prve od tri uzastopne titule državnog šampiona koju su zajedno osvojili.
…
Dezmond Meriveder je nedavno preminuo. Bitku sa kancerom je izgubio, ali je jedan mnogo značajniji rat dobio.
I, teško da bi to uspeo da nije bilo jednog velikog čoveka da mu se nađe pri ruci:
On je istinska NBA zvezda, bogataš koji je u svom kraju izgradio kompleks od 20 miliona dolara, sa sedam košarkaških terena za mališane, posebnim sektorom za njihovo obrazovanje i usmeravanje što dalje od kriminala, govoreći pritom svima “Ljudi, novac je lako dati. Deci je potrebnije – vaše vreme“.
On je Anfreni Hardavej i za sebe i danas, kada je ostao bez najboljeg prijatelja, voli da kaže:
“Trener sam ekipe osnovne škole Ist Haj“.
Više je Peni od toga. Baš zato što je to što jeste.
http://ostataksveta.com/2017/07/18/veli ... d-1-centa/
Veliki čovek Penny, i želja od ‘1 centa’
Pre nešto više od dve godine, sportska redakcija Blica, priredila je zanimljivu priču o košarkaškoj legendi Penny Hardaway. Povod je bio ESPN-ov dokumentarac o ovom igraču. Prenosimo ovu priču u celosti…
Rođen 1971, Peni Hardavaj je sredinom devedesetih bio jedna od najvećih zvezda NBA lige. Igrao je na spoljnim pozicijama, “dvojku” ili “trojku”, ali je igrao košarku kako ona i treba da se igra – veselo, iz ljubavi, uz mnogo treninga koji su nadgradili urođeni talenat.
Peni je bio tolika zvezda, da je bio viđen kao jedan od deset najboljih koji su se ikada bavili ovim sportom. Nagovestio je to još kada je u rodnom Memfisu bio proglašen za najboljeg srednjoškolskog košarkaša te države, pa onda dva puta najbolji igrač koledž-konferencije u kojoj je bio, da bi po dolasku u NBA bio izabran u najbolju petorku novajlija, stigao do NBA finala, a sledeće, 1996. godine, i do olimpijskog zlata za američkom reprezentacijom.
Tada, u Atlanti, u finalu je poražena naša reprezentacija (95:69), a malo ko bi mogao da se, tek tako, seti da je naspram Đorđevića, Danilovića, Bodiroge, Paspalja, Rebrače, Divca i ostalih, u timu u kome su bili i Hakim Olajdžuvon, Džon Stokton, Šekil O’Nil, Karl Meloun, Redži Miler, Dejvid Robinson, Skoti Pipen i Čarls Barkli – baš “mali Peni”, tada 25-godišnjak, bio treći strelac svoje ekipe u finalu, sa 17 poena, četiri asistencije, tri skoka i dve osvojene lopte.
Međutim, momak koji je četiri puta zaredom posle svoje prve NBA sezone biran za Ol-star, doživeo je ono čega se sportisti najviše plaše. Seriju povreda.
Kolena nisu izdržala i, ma koliko se to činilo nestvarnim, momak koji je sa Šekilom O’Nilom stigao do NBA finala (1995; poraz od Hjustona) , više nije mogao da igra kao pre. A igrao je… za svoju i dušu ljubitelja igre.
Priču sada selimo nekih desetak godina unazad, u Binghempton, prilično opaki kraj grada Memfisa.
Od Memfisa je samo dva odsto američkih gradova opasnije, kaže zvanična statistika o kriminalu u SAD, a njegov kraj Binghempton je bio pravo stecište bandi. I, baš tu, Anfreni Hardavej je odrastao, zajedno sa dve godine mlađim Dezmondom Merivederom, najboljim drugom. Kada bi završili sa školskim obavezama, odlazili bi u obližnji park i igrali košarku. Neretko su se i pred njima dešavala brutalna ubistva članova bandi, ali – nisu odustajali od svoje ljubavi prema igri.
Čak i kada su se rastali, jer je svako gradio svoju košarkašku karijeru, ostali su u kontaktu. Pravo prijateljstvo je, prosto neraskidivo. Peni, čiji nadimak može da se prevede i nazivom novčića od jednog centa, zbog čega su ga u kraju još zvali i “Uan sent” (“1 cent”), i “Dez” bi se povremeno čuli, a ponekad i videli, kada bi Anferni Hardavej tokom svojih dana NBA slave stigao u stari kraj. Došao bi da vidi kako njegov najbolji prijatelj gradi svoje prve trenerske korake u osnovnoj školi “Ist haj” za decu od 5. do 8. razreda, pokušavajući da mališane odvuče od kriminala i usmeri ih na neki bolji put.
Dezmond Meriveder je, međutim, 2009. oboleo od raka. Karcinom debelog creva je brzo napredovao i, 2010. usred jedne ozbiljne infekcije koja je napala oslabljeno telo, lekari su ga uveli u komu. Nakon što su ga probudili, rekli su mu da je bolest definitivno neizlečiva, da je uzela maha i da mu je ostalo jako malo do konca života. Kada su ga pitali šta bi voleo, a to je zvučalo kao da ga pitaju koja mu je poslednja želja, samo je pokazao na papir. Pet puta je povukao olovkom po njemu, ispisavši samo:
“1 cent”
Dezmondova supruga Inga je odmah pozvala Hardaveja. Pozvala je čoveka koji je zaradio 120 miliona dolara tokom svoje isprva sjajne a onda bolne NBA karijere. I, Peni se odmah odazvao.
Dez ga je, kada se malo oporavio sledćeg dana, tek toliko da može da govori, zamolio samo jednu stvar:
“Deca… Idi do moje škole, mog tima. Porazgovaraj sa decom. Uputi ih. Značiće im. To je sve što te molim”.
Ali, Peni Hardavej nije uradio samo to. Da, bio je do škole, na treningu, sam sa njima. Bio je tu i sledećeg dana. I sledećeg. A i onog kada je, posle novih hemiterapija, i Dezmond Meriveder ušao na trening.
Ne samo da je otišao jednom do škole, kako je glasila poslednja želja njegovog najboljeg druga, već je sačekao da drug, ma koliko teško, i sam dođe na trening – i postao mu pomoćnik.
Dezmond Meriveder nije mogao dugo da vodi treninge. Trener Dez je zato svoje mesto ustupio jednom drugom čoveku. Treneru Peniju.
Išli su zajedno na treninge. Išli su zajedno kod vođa sve četiri bande u Bringehmptonu, i kod Bladsa, i kod Kripsa, i kod Vajs lordsa i kod Gangster disciplisa. “Držite ruke podalje od naše dece, a i druge koja su u sportu”, bila je jedina njihova poruka. I, bande su se složile.
Devetorica dečaka od njih 12 u timu odrastala su bez očeva, jer su ih ili bande ubile, ili narkotici odneli ko zna gde. Peni, koji je i sam odrastao bez tate, učio ih je da u tome ne traže opravdanje ili izvor svog besa, nego da veruju u ono što rade i to će ih odvesti ka Dobru.
Vodio ih je u elitni deo Memfisa, da im pokaže šta se može kada se talenti ne odbacuju, organizovao da provode vreme i u njegovoj kući, kako bi jedni na druge gledali kao na članove porodice, učio ih manirima, upućivao kako da pomažu drugima, naravno i treneru Dezu, koji je i dalje bio tu, samo u drugoj ulozi… Peni je počeo da od njih pravi – ljude. Istinske šampione života, iako sam – nikada nije osvojio šampionski NBA prsten.
Ekipa koja je imala učinak 3-23 pre nego što ih je Meriveder uzeo pod svoje, sledeće sezone je značajno napredovala, ali je tada njen trener oboleo od raka. Kada se timu priključio Peni Hardavej, stigli su zajedno čak i do državnog prvenstva u Memfisu. Na njemu, čak i do finala. A u finalu su gubili sa 15 poena razlike tri minuta pre kraja.
Kada je zatražio tajmaut, Peni Hardavej se obratio svim dečacima rečima “Samo dajte sve od sebe”, a onda, posebno, najmanjem među mališanima, Niku. Rekao mu je:
“Pusti sada sve ove dosadašnje promašaje u finalu, trebaš ovom timu. Pogodićeš”.
Bile su to reči upućene mališanu koji visok samo 149 centimetara. Kome nije bilo svejedno, jer je promašivao u finalu do tada, jer mu se obraćala NBA zvezda… Nije mu bilo svejedno, jer je čitave sezone imao osam poena po meču, jer su u tom trenutku on i drugovi mnogo gubili, a kraj se nazirao… Nije mu bilo svejedno i – jer mu je otac, Dezmond Meriveder, bio na klupi, možda i svojim poslednjim životnim snagama.
Publika je počela da navija “Binghemptone, ustani!”, a mali Nik je ustao, ušao u igru, dobio loptu u ćošku – i pogodio trojku. Pa još jednu. Pa još jednu. Onda su i ostali drugovi počeli da pogađaju i…
… čudo se dogodilo: uspeli su da pobede, za poen.
Titula je bila njihova. Dečja. A i Dezova i Penijeva.
Prve od tri uzastopne titule državnog šampiona koju su zajedno osvojili.
…
Dezmond Meriveder je nedavno preminuo. Bitku sa kancerom je izgubio, ali je jedan mnogo značajniji rat dobio.
I, teško da bi to uspeo da nije bilo jednog velikog čoveka da mu se nađe pri ruci:
On je istinska NBA zvezda, bogataš koji je u svom kraju izgradio kompleks od 20 miliona dolara, sa sedam košarkaških terena za mališane, posebnim sektorom za njihovo obrazovanje i usmeravanje što dalje od kriminala, govoreći pritom svima “Ljudi, novac je lako dati. Deci je potrebnije – vaše vreme“.
On je Anfreni Hardavej i za sebe i danas, kada je ostao bez najboljeg prijatelja, voli da kaže:
“Trener sam ekipe osnovne škole Ist Haj“.
Više je Peni od toga. Baš zato što je to što jeste.
http://ostataksveta.com/2017/07/18/veli ... d-1-centa/
Anfernee "Penny" Hardaway #1
Re: Svaštara
penny je bio prije svega play,ne dvojka ili trojka
-
BernardBarnjak
- Postovi: 14908
- Pridružen/a: 27 okt 2010, 10:04
- Lokacija: Sarajevo, tribina zapad
- Kontakt:
Re: Svaštara
Bernard Barnjak, igrac Sarajeva koji je presao u Hajduk kasnih 80-tih, a u FK Sarajevu bio pravo popularan, ljubimac navijaca.
Re: Svaštara
https://www.basketball-reference.com/pl ... eja01.html
Dobar ruki bio al mislim da njegovi nadimci ne bi bili prihvatljivi danas.
-Big Daddy
-Fat Daddy
-Midnight Creeper
Inace je njegova kompanija prevarila 20 000 ljudi za 2 miliona 2010 zbog cega je dobio 5 godina zatvora.
Izasao sada i midnight creeper koji je sposoban bio imati 21/7 u ruki sezoni radi u restoranu.
Dok sam cackao kroz basketball reference , reko ovo je za svastaru.
Dobar ruki bio al mislim da njegovi nadimci ne bi bili prihvatljivi danas.
-Big Daddy
-Fat Daddy
-Midnight Creeper
Inace je njegova kompanija prevarila 20 000 ljudi za 2 miliona 2010 zbog cega je dobio 5 godina zatvora.
Izasao sada i midnight creeper koji je sposoban bio imati 21/7 u ruki sezoni radi u restoranu.
Dok sam cackao kroz basketball reference , reko ovo je za svastaru.
Never trust anything that bleeds for seven days and doesn't die.
-
BernardBarnjak
- Postovi: 14908
- Pridružen/a: 27 okt 2010, 10:04
- Lokacija: Sarajevo, tribina zapad
- Kontakt:
Re: Svaštara
Raul_64 je napisao/la:https://www.basketball-reference.com/pl ... eja01.html
Dobar ruki bio al mislim da njegovi nadimci ne bi bili prihvatljivi danas.
-Big Daddy
-Fat Daddy
-Midnight Creeper
Inace je njegova kompanija prevarila 20 000 ljudi za 2 miliona 2010 zbog cega je dobio 5 godina zatvora.
Izasao sada i midnight creeper koji je sposoban bio imati 21/7 u ruki sezoni radi u restoranu.
Dok sam cackao kroz basketball reference , reko ovo je za svastaru.
Svaka cast za cackanje. Ok je za svastaru ali i za history (da nisam samo ja aktivan tamo
) Kad vec spominjes njegovu rookie sezonu, izabran je i za najbolju rookie petorku. Drustvo su mu pravili, Jeff Ruland, Isiah Thomas, Kelly Tripucka i Buck Williams (ROY). Na collegeu Michigen State je uzeo NCAA titulu a saigrac mu je bio i Magic Johnson.
Sto se tice njegove karijere nakon kosarke, nisam imao pojma za ove prevare, zatvor i sl. ali nisam ni iznenadjen...
Zanimljiv igrac i zivotna prica...
Bernard Barnjak, igrac Sarajeva koji je presao u Hajduk kasnih 80-tih, a u FK Sarajevu bio pravo popularan, ljubimac navijaca.
Re: Svaštara
Boston do titule a prije toga izbacili Jugoslaviju.
Re: Svaštara
kako li petrovic nije bio visi u nba nego u evropi,to meni nije jasno,ovdje dok je ihrao bio je 197 visok,tamo 6-5,196,kukoc sa 208 u evropi u nba bio 6-11,divac ovdje 212,tamo 7-1,216
Re: Svaštara
Ja kako znam uvijek je bio 196 a Kukoc 207.filip13 je napisao/la:kako li petrovic nije bio visi u nba nego u evropi,to meni nije jasno,ovdje dok je ihrao bio je 197 visok,tamo 6-5,196,kukoc sa 208 u evropi u nba bio 6-11,divac ovdje 212,tamo 7-1,216
Re: Svaštara
197 i 208,dolaskom u nba,valjda mjerenjem u obuci kukoc i divac su dobili oko 3 cm na visini,cak izan tabak,petrovic ne
Re: Svaštara
filip13 je napisao/la:197 i 208,dolaskom u nba,valjda mjerenjem u obuci kukoc i divac su dobili oko 3 cm na visini,cak izan tabak,petrovic ne
Možda Petro nije htio u Patikama
-
BernardBarnjak
- Postovi: 14908
- Pridružen/a: 27 okt 2010, 10:04
- Lokacija: Sarajevo, tribina zapad
- Kontakt:
Re: Svaštara
Bernard Barnjak, igrac Sarajeva koji je presao u Hajduk kasnih 80-tih, a u FK Sarajevu bio pravo popularan, ljubimac navijaca.
Online
Trenutno korisnika/ca: Nema prijavljenih korisnika/ca. i 18 gostiju.