Reprezentacija BiH i velika takmičenja

[effe_sa]

Dva dana su sad prošla od utakmice naše reprezentacije , Reprezentacije BiH protiv Portugala. Sada se mnogo toga sleglo. Najbolja rečenica je ona kada kažemo da je najlakše biti general nakon bitke.
Ove kvalifikacije vruće glave nakon poraza protiv Portugala je najteže analizirati. Kada se sve slegne onda je malo lakše. Treba konstatovati da je teže onima koji su bili sigurni da ćemo se mi nakon 0-0 u Zenici plasirati na EP. Ne sviđa mi se ni kada ljudi kažu da nismo imali osnov da se nadamo. Imali smo ga itekako. Hrvatska je prije par godina veliku Englesku udaljiila od EURO-a izbacivši je u kvalifikacijama. Mi smo imali šansi protiv Portugala, ali su šanse bile minimalne.
Fudbal je čudna stvar, jer na primjer da je Ronaldo pogodio izglednu priliku u Zenici mi bi otišli s 0-1 u Portugal i već bi nakon Zenice bili otpisani. Da je Ibišević pogodio u finišu u Zenici mi bi s većim šansama otišli u Portugal. Ali bilo je kako je bilo i ne treba sada reći da nismo imali šansi. Portugal je bio poljuljan u ovim kvalifikacijama, nisu oni za mene ni sada glavni favoriti ili među glavnim favoritima na EURO-u , fali i njima discipline u ključnim utakmicama. Samo gledajući rejting nama je ključna utakmica kada igramo baraž, a Portugalu su ključne utakmice četvrtfinala, polufinala ili eventualno finale. I oni su oduvijek poznati kao evropski brazilci, kao fantastični , moćni tehničari a nikako ne mogu doću do titule. Što smo izgubili od Portugala ne smatram sramotom, ostvarili smo očekivano u kvalifikacijama, plasman na prvenstvo ne bi bio ogromno čudo ali ipak bi bila senzacija. To je tako iz prostog razloga što smo još uvijek među onim manjim reprezentacijama. Ipak smo se podigli, nismo više fudbalski patuljak, nego smo respektabilna reprezentacija čije utakmice više medija u Evropi prenosi, o kojoj brojni mediji s respektom u Evropi govore. Sudije nam dosude i penale i solidno nam sude protiv Bjelorusije na primjer, ali protiv velikana nas znaju i oštetit i sve će tako biti do jednom, dok ne skinemo maler da smo mali i bespomoćni, dok ne postignemo podvig i ne odemo na jedno veliko takmičenje. Jednom se prelomit mora. Jedno nam treba biti jasno a to je da u ovim kvalifikacijama nismo zakazali, dokaz su i prethodni redovi. Međutim za EP ili Sp nam treba malo više mangupluka. Treba nam više mangupa i boraca kao što je Džeko, a ne igrača koji potonu u sivilu i predaju se dignuti ruku pred "divovima" kakav je Portugal. Ne trebamo gledat na velike reprezentacije kao na divove, ali trebamo svakog respektovat. Ne smijemo sebe vidjet na velikom takmičenju prije nego što smo tamo otišli i odmah nakon jednog remija u prvoj utakmici i prije nego što je druga utakmica odigrana. Kod neki ljudi sam imao osjećaj da je druga utakmica baraža samo formalnost, da samo trebamo istrčat na teren u Lisabonu i da će nam predat titulu najbolje ekipe na starom kontinentu. Oni koji su upozoravali oni su proglašavani budalama. Moramo uvijek biti svjesni i činjenice da jedan Vels za koji je igrao i jedan veliki Ryan Giggs nikad nije bio na velikom takmičenju. Moramo znati da reprezentacije koje milione i milione ulože u svoje reprezentacije nisu otišle na veliko takmičenje, primjer je najbolji Turska. Koliko smo mi to miliona ove sve godine uložili u reprezentaciju? Da sve cikluse sada saberete to ne bi na kraju ispala ni desetina onoga čak što je i Vels uložio a da ne govorimo o Njemačkoj, Španiji, Holandiji, Francuskoj. Možda se previše priča i o sudijama, ali da probam biti realan i reći da su nam i oni kumovali za neki 10 %. Glavni krivac je svakako Škot koji je protiv nas dosudio taj famozni penal u Parizu. Ali protiv velikana moraš 3 puta bolje odigrat da bi mogao pobijedit i tako će nam biti dok ne skinemo maler. Vjere i upornosti zato mora biti.A treba nam i hrabrosti, jer do sudija može biti 10-20%, to nekad prelomi, ali borbenošću i ogromnom upornošću se može dosta toga nadoknadit. Reprezentaciji BiH se jedino može prigovorit što ih je Portugal nadtrčao, a ostalo je stvar kvaliteta. Međutim, mi smo brzopleti i sve bi htjeli preko noći.
Sušić je sve u svemu postigao dosta, ali prema jednom čovjeku smo ovih dana posebno nekorektni a to je : Miroslav Ćiro Blažević.
Mnogi govore kako je Sušić više postigao od Ćire Blaževića što opšte nije opravdano jer Ćiro je naš reprezentativni fudbal digao iz pepela, on je mnoge igrače digao u zvijezde i bio jedan od zaslužnih što su mnogi ovako napredovali. Pod Ćirom smo mi jednu Estoniju mlatili u Zenici 7-0, najveća pobjeda reprezentacije ikad, protiv Turaka (mnogo jačih nego u ovim kvalifikacijama) odigrali remi i vratili se nakon 0-1 i ostavili ih u grupi iza nas, te u Belgiji odigrali fantastičnu utakmicu, utakmicu za pamčenje. I protiv Portugala smo se bolje držali pod Ćirom. Ja samo ovo konstatujem, nije mi namjera omalovažavat ono što je Sušić napravio, jer napravio je puno. Međutim ko bi shvatio naše medije i naš narod. Uvijek se nešto priča i neko se kritikuje, valjda samo iz razloga da bi se nešto pričalo i kritikovalo.
Ostaje nada da ćemo ipak suzbit redove, sabrat se, postat pametniji, ujedinjeniji i razbit uskoro malere koji nas prate. E onda ćemo i mi checkirat karte za veliko takmičenje.