Mislite da možete bolje? Izvrstan ste poznavalac situacije u bh. sportu, ali niko, pa čak ni SportSport.ba ne želi da objavi vaš stav? Ovo je vaša rubrika.
spielführer_21 je napisao/la:Ne pratim formulu 1, pa i ne želim davati neki ozbiljniji komentar. Kolumna je sasvim dobra, ja volim ove "kratke" kolumne. No, raja ne čita ovo, nažalost. Valjda imaju pametnijeg posla. Nemoj da te to obeshrabri, nastavi pisati
Zavrsene su jos jedne Letnje Olimpijske Igre, 30. po redu. Neki su razocarani rezultatima, neki su zadovoljni, neko se trazi i gleda svoje mesto na tablici medalja, a neki su vec poceli da planiraju i operaciju Rio 2016. Mnoge nacije su uzele svoje prve medalje, pa kubertenovsko „Vazno je ucestvovati“ u tim zemljama vise ne prolazi. Ovde ono iz nekih razloga odavno ne prolazi pa kada se plasirate na OI, onda padnu slavlja, postaje se miljenikom nacije i tako to. Sa druge strane, kada se na Olimpijskim Igrama ne osvoji medalja (barem bronzana) ili ne postigne veliki rezultat - onda "heroji" postaju za tili cas "gubitnici", nacija je razocarana i uvredjena, a nade izneverene.I hvale i pokude na ovim prostorima su nerealne: kad te hvale - hvale te na sva usta, a kad te kude - onda se blato cini prijatnim okruzenjem za boraviti. Razocarani zivotnim standardom, mitom i korupcijom, isfrustrirani opstim stanjem drustava i drzava, ljudi utehu traze u sportu. Nije to nista cudno, ni strano coveku. "Hleba i igara" je pokretalo anticki Rim, a zadrzalo se i do dana danasnjih. Neki jednostavno ne shvataju da postoje i drugi ljudi na ovom svetu (nekih 7 milijardi cca), osim tih za koje oni navijaju ili dele nacionalnu ili etnicku pripadnost. Svi ti sportisti i sportistkinje treniraju, rade na sebi, bore se da bi bili sto bolji, da bi na kraju reprezentovali svoju zemlju na Olimpijskim Igrama.A kada igre pocnu onda se medju tih 10 000 ponajboljih na svetu ne moze biti u vrhu ili na njemu, ne moze se uvek igrati dobro, ne mogu se uvek ispuniti cesto nerealne ambicije publike i novinara, javnosti u generalnom smislu. I podbaciti i prebaciti realna/nerealna ocekivanja je u najmanju ruku ogledalo olimpijskog duha, ali i merilo ljudi kao takvih. Zato je interesantno pratiti reakcije pucanstva na te rezultate, kao i samih sportista koji cesto bivaju zrtve sopstvenih nerealnih ambicija i nepotrebnog samohvalisanja.
Tako se, recimo, onomad Crnogorci zaprepastise kad im je dzudistu Mrvaljevica "neki tamo Kanadjanin" lagano izbacio sa turnira. U svecarskoj atmosferi na jednoj njihovoj TV stanici, smo mogli da cujemo kako "sportovi u kojima konji donose medalje nisu relevantni za pricu", pri tome su naravno vrli novinari zaboravili da je dresura konja starija 70ak godina u programu OI od jednog rukometa, na primer. Hrvatski veslaci su brze bolje nasli razlog gubitka trke od Nemaca u "losem vremenu". Cudnog li cuda da kisa pada i vetar puse u Londonu. U bh. medijima danima traju tirade o losem plasmanu takmicara u svojim disciplinama. Stvarno cudno. Mislim, toliko se medalja na najvecim takmicenjima u atletici, plivanju i streljastvu naosvajase predstavnici BiH svih ovih godina, pa su sada zateceni time sto im izvesni N.Fazlija uzima pretposlednja mesta u svojim streljackim disciplinama. O biserima srpskih sportista, televizijskih komentatora, novinara, sportskih funkcionera, politicara, te forumasa ne bih trosio reci. Nije to zato jer ih se sramim (u principu individua moze da se srami samo sebe samoga i vlastitih poteza), vec zato jer ih je toliko mnogo da je to uzaludan posao. Od projektovanih 5-10 medalja (uglavnom u zutotiskanim tabloidno-kretenskim medijima), doziveli smo 1 klasican "debakl", jer "najsportskija nacija sveta" osvaja uvek brdo kolajni, pa su sada zlatna, srebrna i dve bronzane medalje golemi pobacaj. How yes no.... Nema veze sto je to bogatija berba od one pekinske, kad su "najveci Srbin svih vremena" i "jedini koji je bolji od Phelpsa" dosli do 3., a sada samo do 4. mesta - najgoreg od svih mesta. Jer, "bolje je biti 14. nego 4." i "istorija pamti samo pobednike".
Taj maksimalisticki stav, olicen u jednoj pesmi britanske grupe "Queen", je cesto bivao put u pad, propadanje, patnju, pa samim tim i u neuspehe.Vrlo malo je bilo analitickog pristupa. A da ga je bilo, moglo bi se saznati da je sport na exYu prostorima uglavnom produkt entuzijasta, zanesenjaka i onih koji liju krv, znoj i suze uz velika odricanja i malu pomoc drzave ili sportskih granskih saveza. Dragan Jovic, inace poznatiji kao trener Milice Mandic, je neko ko je prodao svoj stan i otisao u podstanare e da bi mogao da napravi taekwondo salu za treniranje. Njega niko nikada nije upitao da mu se resi stambeno pitanje, ali su vrli politicari pozurili i odmah stan dodelili njegovoj ucenici - sto zbog velikog rezultata, sto zbog vlastite promocije. A to drugo je, nazalost, njihov modus operandi.
Toliko hvaljeni Giovanni Cernogoraz, je covek koji se nakon olimpijskog zlata u trapu, vratio konobarisanju u kome je zaradjivao za egzistenciju i cime je placao odlaske na silna takmicenja i treninge po Italiji. Svi su ga hvalili nakon maestralnog finala u kome je od mogucih 31 imao 30 pogodaka, sa sve raspucavanjem. Na pitanje sta bi voleo da dobije kao nagradu, odgovorio je da bi zeleo da radi pri oruzanim snagama RH i dobio aplauz prisutnih. Ostaje da se vidi da li ce taj aplauz biti jedina nagrada ili od posla u hrvatskom ministarstvu odbrane/unutrasnjih poslova ima neceg vise od pukog obecanja nadleznih.
Sta tek reci za velikog Primoza Kozmusa, koji se vratio iz sportske penzije i doneo srebro Sloveniji? Ta zemlja je primer kako se iz raspale SFRJ moze uci u EU za manje od decenije i po, kako se moze privredjivati kao u susednoj Italiji ili ulagati u infrastrukturu kao u Austriji. Ali, ta zemlja svoje sampione ceni jednako kao i "cefurji", a to je - nikako. Upravo je Kozmus primer nebrige vlasti prema sportu u dezeli. Toliko kuknjave i nerazumevanja ga je kostalo toga da batali kladivo usled neispunjenih obecanja i razocarenja. Onda se vratio da pokaze da se izdigao iznad toga i pokazao je da jeste. Mediji u Sloveniji slave kontinuitet medalja u bazicnim sportovima, ali autor ovog teksta nije naisao ni na jedan clanak koji se pita kakvi su uslovi za razvoj bazicnih sportova, kao i za njihovo bitisanje uopste. Unapred se izvinjavam ako ga je bilo, ali ja ga na vodecim portalima sa domenom .si nisam nasao. Bas neuobicajeno.
Poenta ovog teksta nije da se obaspe paljba po medijima, a nije ni glorifikacija sportista, jer su oni na koncu produkt drustva. Poenta je da se malo ljudi zamisle na pitanja kakav nam je sport, ko nam vodi sport, ko se bavi sportom i u kojim uslovima. Samim tim sto se ljudi ne bave tim pitanjima, ostrascenosti i frustracije im izbijaju iz komentara. Niko nije Bogom dan da osvaja medalje i pobedjuje, vec se za tu privilegiju sam izborio. Najcesce sam. No, sport ima tu "kakvocu" lakmus papira, poput demokratije - svaki narod stavi na mesto koje mu realno i pripada...
Ljubitelji fudbala na Cizmi tesko su podneli cinjenicu da ga na istoj nije bilo citava tri meseca. No, svakoj patnji dodje kraj, pa se tako i Serie A ukljucuje u takmicenje, doduse, kao poslednja od liga petice. Ovog vikenda startuje cuveni Calcio, pa ne bi bilo lose da se ostavi jedan pregled ucesnika.
Juventus
Aktualni sampion ce ove godine biti favorit br.1 da osvoji tj. odbrani titulu. Cini se da prvenstvena trka nece biti tako neizvesna, kao sto je to bilo u poslednjih nekoliko sezona. Juve je ulozio 50 miliona evra, doveo pristojna pojacanja, a sacuvao nukleus tima. Ganijac Richmond Boakye dosao je iz Genoe za 4m€, a tandem iz Udinesea Mauricio Isla&Kwadwo Asamoah za nesto vise od 18 miliona evra. Treba jos pomenuti ulaganje u mladje igrace: dovedeni su Alberto Masi (Pro Vercelli, 0.8m€), golman Nicola Leali (Brescia, 3.8m€), Paul Pogba iz Manchester Uniteda, te otkupljen ugovor Sebastiana Giovinca od Parme za 11 miliona evra. Emanuele Giaccherini i Martin Caseres su sada punopravni clanovi ekipe, a timu je dodat i iskusni stoper Lucio, koji je dosao kao slobodan igrac. Iz kluba su otisli legendarni Alex Del Piero, te Milos Krasic (Fenerbahce, 7m€), Eljero Elia (Werder, 5.5m€), sa Borriellom i Estigarribijom nije nastavljena saradnja, veterani Grosso i Manninger su otisli bez obestecenja, a Cristian Pasquato je prepusten Udineseu. Prometno je bilo u Galileo Ferrarisu ovog leta, ali jos uvek mercato za Staru Damu nije gotov. Baskijac Llorente kao napadac, je oznacen kao primarna meta, a njegov dolazak bi znacio nekih 15ak golova u sezoni, na koje Juventus nije mogao da racuna u minuloj sezoni. No, ako kvalitet nije upitan, jeste upitno kako ce tim reagovati na kaznu izrecenu treneru, A.Conte-u, u ovogodisnjoj aferi Scommessopoli.
Prognoza: odbrana scudetta.
Milan
Tektonski potresi su pogodili rossonere ovog leta. Klub se lisio usluga znamenitih veterana Neste, Gattusa, Inzaghija, Seedorfa, van Bommela, Zambrotte, ali i kljucnih igraca u likovima Zlatana Ibrahimovica i Thiaga Silve. Dobijeni novac nije reinvestiran, pa se letosnja pojacanja cine samo iznudjenim resenjima za popunu rostera. Dovedeni su Kolumbijac Cristian Zapata (Villarreal, pozajmica), golmani Edoardo Pazzagli (Fiorentina) i Gabriel (Cruzeiro, 0.5m€), odbrambeni igrac Francesco Acerbi (Genoa, 4m€), Ganijac Kevin Constant (Genoa, pozajmica), te "bosmanovci" Bakaye Traore (Nancy) i Riccardo Montolivo (Fiorentina), koji je i najzvucnije ime od svih novopridoslih igraca.Takodje, Sulley Mutari je potpisan za stalno, za razliku od Aquilanija i Maxija Lopeza sa kojima saradnja nije produzena. Ukupno je potroseno tek nesto vise od 12 miliona evra - malo za tako veliki klub, ali da li je to stratesko opredeljenje ili tumaranje u mraku, pokazace predstojeca sezona. Bez zvucnijih pojacanja, tim koji ima Allegri je maksimalno sposoban da se bori za Evropu. Na "manjim" utakmicama, koje je Zlatan sam resavao, ce se gubiti bodovi, a u ovom trenutku su barem tri kluba igracki jaca od Milana. A ni razmena Cassano-Pazzini to ne moze da promeni.
Prognoza: borba za poziciju koja vodi u LS.
Udinese
Zebrette su po ko zna koji put vise prodavale nego pazarile, ali to je vec nesto sto ne moze da iznenadi. Tim su napustili Asamoah i Isla, koji su otisli put Torina, te Samir Handanovic, novi golman milanskog Intera. Granadi je prosledjen Floro Flores, Bologni je prepusten Pasquato, a Fiorentini Cuardado.Opet se lepo zaradilo, na ovoj udarnoj trojici oko 30 miliona evra, a tek polovina tog novca je utrosena za dovodjenje pojacanja. Brazilci Willians (Flamengo, 3m€), Maicosuel (Botafogo, 5.3m€) i Allan (Vasco da Gama, 3m€) su glavna pojacanja, a timu su pridodati i Spanac Dioni (Cadiz), Daniele Mori (Empoli), Davide Faraoni (Inter Milan), Francuz Thomas Heurtaux (Caen, 2.1m€) i poljski golman Wojciech Pawlowski (Lechia). Sa pozajmica su vraceni Zeljko Brkic (Siena) i Muriel (Lecce). Mlada i dobra ekipa, ali cini se nedovoljno kvalitetna za borbu za vrh i nekakav rezultat u Ligi Sampiona. Nije iskljuceno da ih napusti jos neki ozbiljan igrac do kraja mercata, a cini se da ce to najverovatnije biti Armero ili Benatia.
Prognoza: sredina tabele, top10.
Lazio
Nebeskoplavi su, sada vec prepoznatljivo, bili jako tihi ovog leta. Doveli su Brazilca Edersona, kao slobodnog igraca iz francuskog Lyona, a potpisali za stalno Antonija Candrevu iz Udinesea, Zarate je vracen iz Intera, a najveca promena se desila na klupi. Vremesnog Edoarda Reju je zamenio Sarajlija Vladimir Petkovic, koji je trenerski zanat pekao u Svajcarskoj. Sa Lotitovim momcima se nikad ne zna, ali se oni ove sezone dojme igracki jacima nego sto su to bili prosle. Naravno, samo ako Klose i Hernanes zadrze isti nivo igre. No, to je vec upitno...
Prognoza: borba za poziciju koja vodi u LE.
Napoli
Partenopei su ozbiljno poslovali u medjusezoni. Novac su najpre zaradili prodajom Ezequiela Lavezzija u PSG, a onda ga ulozili u dovodjenje dvojca iz Firence: Gamberini-Behrami, koji su ih stajali oko 10 miliona evra. Za otkup Gorana Pandeva je izdvojeno 7.5 miliona. Mario Santana je pozajmljen Torinu, I.Fideleff Parmi, a sa pozajmice je vracen L.Insigne, iz Pescare. Klub se najpre "oslobodio" veterana G.Grave i R.Colomba, a onda im produzio ugovore. Cini se da je Napoli jaci sada u defanzivnom delu ekipe, a da je odlaskom Pocha Lavezzija izgubio na ubitacnosti, te da lopta ide dosta sporije u kontranapadima, koji su "bread and butter" Mazzarrijeve fudbalske filozofije. Trganja po Ligi Sampiona nece biti ove sezone, ali ostaje da se vidi da li je Napoli zaista u ovom momentu kandidat za scudetto. Po mnogima, najveci konkurent Juventusu.
Prognoza: borba za poziciju koja vodi u LS.
Inter
Neroazzuri su konacno uvideli realnost da se protiv godina ne vredi boriti. Napravili su radikalne rezove, pa je ekipa nastala tim potezima nikad mladja u poslednjih 20ak godina. Zadrzan je trener Stramaccioni, ali su se iz kancelarije u Corso Vittorio Emanuele II br.9, zahvalili na saradnji Luciju, Cordobi, Orlandoniju, Muntariju, Pandevu, Forlanu, Palombu i Zarateu. Novac je uzet samo za Pandeva, a kao i uvek, Inter je vise trosio nego sto je prodajom zaradio. Otkupljen je Fredy Guarin (Porto, 11m€), ne i Poli na iznenadjenje svih. Doveden je Slovenac Samir Handanovic (Udinese, 6m€ + Faraoni + bonusi), Belgijanac africkih korena Gaby Mudingayi (Bologna, pozajmica), Argentinski stoper Matias Silvestre (Palermo, pozajmica), te njegov sunarodnjak Rodrigo Palacio (Genoa, 10.5m€). Gargano je pozajmljen iz Napolija, a Cassano je dobijen u razmeni za Pazzinija. Inter je i dalje ekipa u stvaranju, pa su moguci i novi odlasci, ali i dolasci, no evidentno je ovo put kojim treba ici, jer se sa istrosenom ekipom vise i nije moglo. Da su ovo uradili u leto 2010., sad bi verovatno ubirali plodove. Ovako, predstoji im neizvesna sezona, u kojoj nakon 11 godina nece igrati Ligu Sampiona.
Prognoza: borba za lo scudetto.
Roma
Vucica je odustala od tika-take nakon samo godinu dana. Neuspesni projekat pod palicom Luisa Enriquea je bio osudjen na propast, sto se dalo videti jos u polusezoni. Iskusni lisac Zdenek Zeman je doveden da po drugi put sedi na klupi tima iz vecnog grada. Uprava mu je ovoga puta dovela adekvatna pojacanja. Federico Balzaretti (Palermo, 4.5m€) i Ivan Piris (Deportivo Maldonado, pozajmica) su imena koja bi trebala da zatvore "promaju" po bokovima. U srce odbrane je umesto Kjaera i Juana, doveden Brazilac Leandro Castan (Corinthians, 5m€), a uprava se malo poigrala i sa jezikoslovcima: u Romu je u januaru na pozajmicu dosao Marquinho iz Palmeirasa, koji se dobro pokazao, te ga je Roma otkupila za 3 miliona evra. Ove godine resili su da dodatno otezaju pracenje lige strancima, pa su doveli igraca sa istim prezimenom (ali u deminutivu) - Marquinhos. Ovaj mali ima tek 18 godina, bio je kapiten mladjih selekcija Brazila, igra u odbrani, na pozajmici je iz Corinthiansa. Sredinu su pojacali mladi, ali iskusni Amerikanac, Michael Bradley (Chievo, 3.8m€) i Grk teskog imena za izgovoriti - Panagiotis Tachtsidis iz Genoe za sumu od 2.5m€. Glavnina novca za ove akvizicije obezbedjena je prodajom F. Borinija Liverpoolu za nesto vise od 13 miliona evra, a na njegovo mesto u napadu je dosao novi extra talenat italijanskog fudbala, Mattia Destro (Genoa, 11.5m€). Dosli su jos Brazilci Jonatan Lucca i Dodo, Litvanac na golu Tomas Svedkauskas, te urugvajski napadac Nicolas Lopez. Klub je raskinuo saradnju sa vremesnim igracima: Cicinho, Cassetti, Heinze, Pizarro i Simplicio nisu vise stanovnici Rima. Jose Angel i Fernando Gago su "otputovani" za Spaniju, Leandro Greco za Grcku, a Brighi, Rosi i Curci su otisli redom u Torino, Parmu i Bolognu. Zaista izuzetno dobar mercato, a rezultat je vise nego jasan - mlada i talentovana ekipa u rukama trenerskog maga. Ali, uvek postoji i druga strana price: koliko je trener Zeman sposoban da se bori sa mladjim rivalima od sebe? Poznata je njegova "ljubav" prema alkoholu, a i godine mu nisu saveznik...
Prognoza: borba za poziciju koja vodi u LS.
Parma
Vojvode su bile najaktivniji italijanski klub na trzistu. Prodali su svoj udeo u ugovorima Borinija i Giovinca i tim novcem finansirali dolazak 15ak igraca, uglavnom sumnjivog kvaliteta. Od onih nesto kvalitetnijih, valja napomenuti da je Amauri potpisan za stalno, Aleandro Rosi je dosao kao slobodan igrac iz Rome, Fabiano Santacroce iz Napolija, kao i Argentinac Ignacio Fideleff (pozajmica), te Marco Parolo (Cesena, pozajmica). Trajno su potpisani i Jonathan Biabiany (Sampdoria, 3.5m€) i Jaime Valdes (Sporting, 1.8m€), a iznenadjenja bi trebalo da budu Ishak Belfodil (Lyon, 2.5m€), Dorlan Pabon (Nacional, 4m€) i Grk albanskog porekla - Sotiris Ninis (Panathinaikos, slobodan igrac). Cini se nikad laksi opstanak za klub iz Emilia Romagna provincije...
Prognoza: sredina tabele, van top10.
Bologna
Drugi klub iz ove provincije nije bio toliko zapazen na polju transfera. Mozda zato sto nisu jos uvek uspeli da "udome" najtrazenijeg igraca Italije, Urugvajca Gastona Ramireza. Tim je slabiji za legendarnog Marca Di Vaio-a, te golmana Jean Francois Gilleta, koji je za 1.8 miliona evra otisao u Torino. Sa druge strane, dosli su: Cesare Natali (Fiorentina, slobodan igrac), veznjak Tiberio Guarente (Sevilla, pozajmica), Marco Motta (Juventus, pozajmica), Gianluca Curci (Roma, pozajmica), Robert Acquafresca je potpisan za stalno za 2.5 miliona evra, Cristian Pasquato (Juventus>Udinese, pozajmica) i Spanac Marti Riverola (Barcelona B, slobodan igrac). I prosle godine se cinilo da je uradjen slican posao, kao i sada, pa je Bologna sa lakocom opstala u drustvu najboljih. Sada su u slicnoj situaciji i ocekuje se slican rezultat.
Prognoza: sredina tabele, donji deo.
Chievo Verona
Leteci magarci su prodali Francesco Acerbi-ja Milanu i Michael Bradley-a Romi, a njihove odlaske su nadomestili dolascima slobodnih igraca D.Dainelli-ja (Fiorentina) i D.Di Michele-a (Lecce). Marco Rigoni je na pozajmici iz Novare, a jedino su placeni Rumuni Adrian Stoian (Roma, 0.5m€) i Paul Papp (Vaslui, 2.5m€). Mogli bi da imaju dosta problema, ali ako neko zna da se nosi sa pritiscima, to je Mimmo Di Carlo. Njegovi ucenici bi morali da obezbede opstanak.
Prognoza: borba za opstanak, uspesna.
Catania
Slonovi su malo kupovali, a jos manje prodavali. Dosli su Lucas Castro (Racing Avellaneda, 2m€), Alberto Frison (Vicenza, 0.9m€) i Mirko Antenucci (Torino, 1.1m€), a otisli David Suazo (slobodan igrac), J.P.Carrizo (Lazio), Marco Motta (Juventus) i Maxi Lopez (Sampdoria). I ovde problem nije u kvalitetu, vec se pitanje postavlja kao ne/snalazenje novog trenera. Montella je u Firenci, a Rolando Maranu je dat najveci test karijere.
Prognoza: sredina tabele, donji deo.
Atalanta
Ovog puta nece startovati sa minusom od 6, vec samo od 2 boda, pa je opstanak skoro siguran. Naravno, ako bi se na fudbal gledalo uz dosta ironije. German Denis je otkupljen za 5 milona evra, a dosli su jos James Troisi (Juventus, pozajmica), Guglielmo Stendardo (Lazio) i Davide Brivio (Lecce, 2.5m€). Orobici ce mozda biti na sredini tabele, ali je realnije da malo padnu. Da li u zonu opstanka ili ne - videcemo.
Prognoza: sredina tabele, donji deo.
Fiorentina
Nakon Prandellijeve ere, klub je dosta lutao. Cinilo se da ce se taj trend nastaviti i ove sezone. Kako je mercato bio poceo po viole, postojali su strahovi da ce ovo biti sezona sloma, a desilo se nesto sasvim suprotno. Novi sportski direktor D.Prade je doveo Vincenza Montellu na klupu, a onda mu isporucio kvalitetan roster. Tim konacno ima resenu golmansku postavu, nakon dovodjenja E.Viviana (Palermo, pozajmica) i Cristiano Lupatelli-ja (Genoa, slobodan igrac), kvalitetniju odbranu za Gonzalo Rodrigueza (Villarreal, 1.5m€) i Facundo Roncaglia-u (Boca Juniors, slobodan igrac), te mocniju sredinu sa Spancem B.Valerom (Villarreal, 7m€), A.Aquilani-jem (Liverpool, 2m€), Davidom Pizarrom (Roma, slobodan igrac). Tu su jos dovedeni i Matias Fernandez (Sporting, 3.2m€), Francesco Della Rocca (Palermo, pozajmica) i Juan Cuadrado (Udinese, pozajmica). Mattia Cassani je potpisan za stalno, a Palermu je isplaceno 3.5 miliona evra. Napadu je pridodat i Mounir El Hamdaoui (Ajax, 0.8m€), jer se do Marouane Chamakha nije doslo.
Naravno, ovoliko veliki broj igraca koji su dosli, je inicirao i poduzu listu onih koji su napustili klub. A to su: A. Boruc, H.Kharja, R.Montolivo, Amauri i P.Kroldrup (slobodni igraci), V.Behrami i A.Gamberini (Napoli, 10m€), E.Pazzagli (Milan), L.De Silvestri (Sampdoria, pozajmica).
Utisak je da se moglo nesto vise novca za njih izvuci, ali i da je tim dosta jaci i konkurentniji nego lani. Problem predstavlja i potencijalni "odlazak u paketu" Jovetica i Nastasica, ali sa 50 miliona evra se cuda cine, cak i kad imate 4-5 dana preostalih za kupovine. Mnogi ih smatraju kandidatima za mesto koje vodi u Evropu, ali se autor ovog teksta ne slaze sa tim.
Prognoza: sredina tabele - donji deo, ako JoJo i Nastasic odu; gornji, ako njih dvojica ostanu.
Siena
Bianconeri su uleteli u zamku uspesne sezone. Lakse od ocekivanog su ostali u Serie A i ovu sezonu, pa su umesto pojacavanja izabrali oslabljivanje. A ta kocka se obicno zavrsi neslavno, po onoga ko se kocka. Tim pre sto sada nema Leccea, Novare ili Cesene, vec su tu velikani italijanskog fudbala Torino i Sampdoria. Pored tog, kaznjeni su sa 6 bodova usled ucestvovanja u skandalu Calcio scommesse, a klub je ulozio zalbu. Od vaznijih igraca otisli su samo Destro, Brkic, Gazzi i Brienza, ali problem lezi u losijim zamenama. Da li vam zvuce poznato ova imena: Andrea Scicchitano, Neto, Valerio Verre, Giulio Cavallari? Od poznatijih su dosli golman Andrea Campagnolo (Catania Calcio, slobodan igrac), Massimo Paci iz Novare, te Parmini ex igraci Paolo Hernan Dellafiore, Manuel Coppola, Alberto Galuppo i Francesco Valiani, Matteo Rubin (Torino) i Matteo Contini (Real Zaragoza, ex Napoli). A da, da ne zaboravimo i A.Rosinu, kad je vec on zaboravio da igra fudbal kako je to nekada radio...
Prognoza: borba za opstanak, neuspesna.
Cagliari
Massimo Cellino je jedan od najcudnijih ljudi italijanskog fudbala, tako da je sasvim normalno to sto je on u stanju da "puca u nogu" svom klubu. A taj pucanj u nogu je bila odluka da se ne igra ju domace utakmice na Sant Eliji. Analogno tome se i ulagalo ovog leta. U pokusaju da skrene paznju na sebe i svoj klub, gazda Cellino je dosta novca ulozio u stadion "Is Arenas", oko 1.2 milion evra, a deset puta vise u tim. Po prvi put u novom milenijumu, Sardi ulaze u sezonu znatno jaci u odnosu na maj mesec. Otisao je samo Canini u Genou, a dosli su Vincenzo Camilleri (Reggina, pozajmica) i Luca Rossettini (Siena,1.5m), a potpisani su Sebastian Eriksson (Goteborg, 1.5m€), zatim Thiago Ribeiro (Rentistas, 4m€), Cileanac Mauricio Pinilla (Palermo, 3.2m€) i Daniele Dessena (Sampdoria, 2m€).
Prognoza: borba za opstanak.
Palermo
Rosaneri su imali kosmarnu sezonu iza sebe.Zato je ludi Zamparini odlucio da dovede novog sportskog direktora. Giorgio Perinetti je dosao iz Siene, a sa njim i trener Beppe Sannino. No, pitanje je koliko ce sve to izdrzati. Dosli su Urugvajac Egidio Arevalo (meksicka Tijuana, 2.8m€), Argentinac Paulo Dybala (Instituto Cordoba, 12m€), Franco Brienza (Siena, 1.3m€), jos jedan Urus Sebastian Sosa (Cerro Largo, 2m€). Iz Novare su se vratili Michel Morganella i Samir Ujkani. Sve je to obavljeno od novca dobijenog prodajama Cassanija Fiorentini, Balzarettija Romi i Pinilla-e Cagliariju. Tim je, cini se, jaci nego prosle sezone, ali morace mnogo bolje, jer sto vazi za ostale, vazi i za njih: ove sezone nema Novare, Cesene, a ni Leccea.
Prognoza: sredina tabele, donji deo.
Genoa
Grifoni su u eri Preziosija redovno najzapazeniji na trzistu, makar po broju transfera. I ove godine je bilo prometno u ligurijskoj luci. Ali, vise se prodavalo, no kupovalo. Zaista je nemoguce ustanoviti po kom sablonu rade ovi ljudi transfere, ali je svima jasno, da je moralo da se desi nesto ovako nakon svih godina "bacanja para". Otisli su Veloso (Dynamo Kiev, 7.5m€), Panagiotis Tachtsidis (Roma), Constant (Milan) i Palacio (Inter), a novac je inkasiran i od prodaja Sokratisa Werderu i Acquafresce Bologni. Takodje, klub je zaradio i na Destru, jer je bio suvlasnik njegovog ugovora. U medjuvremenu, dodjose Andrea Bertolacci (Roma), Ciro Immobile (Juventus, 4m€), Steve von Bergen (Cesena, slobodan igrac), Daniel Tozser (Genk, slobodan igrac), Michele Canini (Cagliari, 2.5m€)
Julian Velazquez (Independiente, 3.5m€), Anselmo (Palmeiras, 0.9m), a vraceni su Nenad Tomovic (Lecce) i Alexander Merkel (Milan).
Ovaj tim jeste igracki slabiji sada, nego u maju mesecu, ali izgleda izbalansiranije i ako je postignuta "hemija", moze da ima daleko manje stresnu sezonu od prethodne.
Prognoza: donji deo tabele, mozda i borba za opstanak.
Sampdoria
Njihove komsije su izgleda izvukle pouke, pa se sada vracaju iz Serie B da dokazu svima da je jednogodisnji izlet u nizi rang bio samo izolovani incident, a ne pocetak trenda. Dovedeni su Paragvajac Marcelo Estigarribia (Deportivo Maldonado, pozajmica), Lorenzo De Silvestri (Fiorentina, pozajmica), Paolo Castellini je potpisan za stalno iz Parme, Andrea Costa je dosao iz Reggine za 1 milion evra, a najvise se ocekuje od Brazilaca Edera (Cesena, 3.5m€) i Renana (Cluj, 3.2m€) i posebno od Maxi Lopeza, koji je i najzvucnije ime koje je doslo medju blucerchiate. Palombo i Poli su vraceni iz Intera, a najverovatnije se nece zadrzati u klubu. Od znacajnijih igraca, otisli su Dessena u Cagliari i Biabiany u Parmu.
Ostane li kazna za Scommessopoli, Sampa ce u novu sezonu uci sa -1 na tabeli.
Prognoza: donji deo tabele, mozda i borba za opstanak.
Torino
Jedan od najvecih italijanskih klubova je u poslednje dve decenije osudjen na golu prosecnost. Kako ispadnu u Serie B, tako se vrate, pa onda opet i tako u krug. Izuzetak nece biti ni ova sezona. Opet ce se grcevito boriti za ostanak u elitnom drustvu, ali ce ovu sezonu obeleziti i to sto ce je prvi put igrati bez da dele stadion sa ljutim gradskim rivalima - Juventusom. Takodje, granate ce startovati sa -1 na kontu iz dobro poznatih razloga.
Klub je ulozio oko 8 miliona evra u pojacanja. Dovedeni su Matteo Brighi (Roma, pozajmica), Mario Santana (Napoli, pozajmica), Damiano Ferronetti (Udinese, slobodan igrac), Alessandro Gazzi (Siena, 2.6m€), Gianluca Sansone from Sassuolo (1.6m€), te belgijski golman Jean-Francois Gillet (Bologna, 1.8m€). Matteo Darmian je trajno potpisan za 1 milion evra. Klub je u pregovorima sa A.Cercijem iz Fiorentine, cime bi mercato bio gotov po bikove.
Sto se tice odlazaka, najveci gubici su Antenucci (Cagliari), Gasbarroni (slobodan igrac) i Rubin (Siena). No, gubili su oni i vece igrace kroz istoriju, pa im to nije predstavljalo problem, koliko neke druge stvari.
Prognoza: borba za opstanak.
Pescara
Novi prvoligas, sa najmanjim budzetom i najnizim ocekivanjima ce startovati sezonu, koja ce im verovatno biti i jedina u Serie A - makar u ovom mandatu. Tim je skrpljen nekako. Dovedeno je mnogo igraca, ali tu nema materijala za nesto vise. Vaznija pojacanja su: Christian Terlizzi (Varese, 0.3m€), Manuele Blasi (Lecce, slobodan igrac), Alessandro Crescenzi (Roma, pozajmica), Maximiliano Rodriguez (Wanderers, 2m), Slovak Vladimir Weiss (Manchester City, 1.8m€), Uros Cosic (CSKA Moskva, pozajmica) Elvis Abbruscato (Vicenza) i Gianluca Caprari (Roma, 1.2m€). Ali, problem za delfine je taj sto im je osovina tima Verratti-Insigne-Immobile otisla. Kad se tome doda i odlazak Z.Zemana, jasno je da ce ce sve sem ekspresnog vracanja u drugi razred talijanskog fudbala biti senzacija. Na njima i na treneru Stroppi je da pokazu suprotno...
Prognoza: borba za opstanak i ispadanje.
Bitke za titulu, Evropu i opstanak...
...ce se opet voditi u tradicionalno najizjednacenijoj ligi. Ovoga puta, postoji jasan favorit za titulu. Ali, sve van toga je i dalje otvoreno. Za jos dva mesta koja vode u Ligu Sampiona ima barem 4-5 top kandidata. Isto je i sa plasmanom u Ligu Evrope. Ovoga puta, dosta se "zakuvalo" i pozadi. Sem Pescare i Siene, nema slabih ekipa, a posao otezava dolazak Sampdorije i Torina.
Ex-Yu igraci i treneri...
...su uvek bili na ceni u Calciu. Nije izuzetak ni ova sezona. Vladimir Petkovic je jedini trener koji ce je zapoceti na klupi nekog italijanskog kluba. On i Zdenek Zeman su dvojica neitalijana na toj poziciji, a obojica rade u istom gradu. Igraca kao i obicno ima vise. Prednjace ponovo Srbi (Avramov, Nastasic, Ljajic, Jankovic, Stankovic, Cosic, Stevanovic, Tomovic, Milanovic, Krsticic, Basta i Brkic) i Slovenci (Krhin, Cesar, Jokic, Belec, Ilicic, Handanovic i Kurtic). Bosanace ce predstavljati Lulic (Lazio) i Pjanic (Roma), Makedonce predstavlja Goran Pandev (Napoli), a Hrvate Budan (Palermo) i Livaja (Inter). Crnogorci imaju dvojicu igraca: Vucinica (Juventus) i Jovetica (Fiorentina). Ukupno 26 igraca i jedan trener.
Pad kvaliteta...
...je diskutabilan. Neka velika imena lige (Zlatan, T.Silva, Lavezzi) su otisla. Takodje, brojni veterani nisu vise tu (Del Piero, Di Vaio, Seedorf, Nesta, Inzaghi...). Trend odlaska top igraca je nastavljen. Ali, vecina timova ojacana ulazi u ovaj sampionat. To se pre svega odnosi na Juventus, Romu i Fiorentinu, te donekle na Inter, Napoli i Lazio. Treba reci da je Milan doziveo da se vrati nekoliko godina unazad, te da je friulansko "obrtno preduzece" opet radilo. Ali, neko opste misljenje je da ima vise kvalitativnih iskoraka u odnosu na proslu godinu, jer ligu cini 20, a ne 2 kluba.
Otuzna noc u Londonu je stigla nepune tri godine nakon one carobne madridske. Tada je Jose Mourinho slavodobitno govorio da se njegov Inter vratio u drustvo najvecih, iz kojeg je izbivao nekoliko desetljeca. Medjutim, postavlja se pitanje: moze li klub koji godinama izdvaja ogroman novac na igracki kadar i koji godinama ima ponajbolje igrace na svetu, a nema rezultate proporcionalne tome, da bude do te mere "uklet" ili je to samo do lose organizacije?
Svi koji prate ovaj klub su mogli da primete da se, simbolicki receno, krug "zatvorio" u cetvrtak u blatu White Hart Lane-a, onaj krug za koji se mislilo u maju 2010. da ce biti linija - linija uzlaznog tipa. Sve je tada izgledalo drugacije.
Ne moze se tacno reci sta se to ocekivalo nakon osvajanja triplette, jer je cinjenica da je Internazionale tada bio vladar i italijanskog i evropskog fudbala i da od toga ne moze biti bolje. Ali, isto tako je cinjenica da se tada postavljalo pitanje ponavljanja tih rezultata. Jer to je mera velicine - izuzetnost i trajanje. Na oba ispita se palo prvom prilikom. Klub je upao u zamku samodopadljivosti, senatorima su produzeni ugovori, Mourinho je zamenjen Benitezom kome nije dato da tim oblikuje po sebi... i eto nas opet u circa 1993-4. To je tragicno vracanje u sivu proslost. No, novi pritisak zvan UEFA's financial fair play (FFP), onemogucio je vlasnika M.Morattija da ozbiljnim finansijskim intervencijama promesa karte i rekonstruise ekipu u kratkom roku. Zato je izabran najtezi put - postepena rekonstrukcija uz pokusaj pravljenja samoodrzivog projekta. Zato je cena placena na najbolniji nacin, tako sto je iz kluba odlazio jedan po jedan heroj iz bitaka koje su donele istorijsku triplu krunu, a u tri sezone je na Meazzu pristigao samo jedan trofej, u polurevijalnom takmicenju Coppa Italia. Ali, ni to ne boli neroazzurre, koliko pece saznanje da je ljuti rival Juventus opet postao alfa muzijak italijanskog fudbala. Posrnula Stara torinska dama je ustala iz pepela Calciopolija i na novom stadionu, uz novi entuzijazam (i staru glad za trofejima), postrojava svoje tradicionalne rivale na taj nacin da se svi samo pitaju kada ce u buducnosti biti prekinuta ta dominacija, ne i da li Inter moze da to uradi sada.
Iskreno govoreci, nije poraz od Spursa nesto sto je neubicajeno, jer sa njihove tvrdjave jedino MUTD ume da odnese ceo plen u Premiershipu - neinventivnost i nedostatak sistema bodu oci. Pogubljeni Chivu, prespori i istroseni Cambiasso (kao i Cassano), zalutali u vezu Pereira, Zanetti koji vise ne moze da trci, Gargano koji sam sebe saplice, Alvarez koji ne ume da koristi obe noge...to su 7-8 fudbalera koji nisu nivo dostojan ozbiljnog kluba, a Inter je jedan od deset najvecih i najtrofejnijih klubova evropskog fudbala - sta god neko mislio o njemu. Cak i trener koji ne ume da uoci ovu situaciju, koja traje godinama i intervenise, nije nivo dostojan tako velikog kluba.
Od Trapattonijevog teutonsko-italijanskog stroja, koji je samleo konkurenciju 1989. u nevidjenom stilu (jedino je impresivniji bio Mancinijev scudetto iz postcalciopoli sezone, u okrnjenoj Serie A), odlaskom samo jednog igraca je tim spao u poluprosecnost tada prejake lige. Od tada su neki od najvecih igraca na svetu nosili plavo-crni dres milanskog kluba, ali rezultati su dosli tek kada je novi #10, ovoga puta iz Holandije dosao u smiraj avgusta 2009. godine.
Od Matthausa do Sneijdera, potroseno je preko milijardu evra, ali je Inter igrao ozbiljan vrhunski fudbal samo u tim granicama - kada su imali kreativnog vodju na terenu.Isterivanjem Sneijdera iz tima, ma koliko on bio senka sebe samog, udaren je ekser u kovceg kreativnosti, a tim je postao skup zahvalnih trkaca i has been igraca.
Ni tradicionalno mocna primavera nije bila od pomoci. Godine vladanja nizim kategorijama na Cizmi, su rezultovale igracima koji sada brane boje drugih klubova i debelim deficitom uslovljenim kupovinom prvotimaca "sa strane". Inter je apsolutno izgubio i svoj italijanski identitet, umesto da ga zadrzi kroz izdanke svog podmlatka. Oci osnivaci su na danasnji dan, pre 105 godina, zamislili klub koji nije usko orijentisno samozadovoljno italijansko fudbalsko drustvo, poput onog iz koga su se izdvojili. Nisu ga zamislili kao poligon gde se oprobavaju stranci sumnjivog kvaliteta, a Italijani nalaze u opsegu statistickih gresaka.
Nemogucnost da se inkorporiraju ti igraci koji se stvore u juniorskim kategorijama je samo deo problema, kao i nedostatak vlastitog stadiona, ali i ozbiljnijih ljudi u upravi. Rasprodati pola sampionskog tima za kikiriki i kokice, umesto za dzakove novca i produzavati ugovore istrosenim igracima, docim je buducnost kluba dovedena u pitanje jer tako poslovanje nagriza same njegove temelje - za to neko mora da snosi odgovornost. A ne snosi je niko. I to je fundamentalni razlog zasto je Inter treci klub Italije, jer oni "sto su bili u Serie B" i "krali prvenstva" ipak znaju da uce na svojim greskama i ne prave kardinalne propuste tako da za njih niko ne odgovara. Overhaul koji je izveo A.Agnelli nakon sto mu je Del Neri upropastio sezonu je sada dao rezultate, koji su zalog za buducnost. Isto to je uradio i Galliani ovog leta prodajom Ibrahimovica i T.Silve i odstranjivanjem senatora. Toga u nije bilo u Interu. Na prodajama se redovno gubilo, a kvalitet nije ostajao isti. Zar je Jonathan neko ko moze u recenicu sa Maiconom? Jos uvek nije jasno sta Gargano, koga je Napoli odstranio da bi doveo Behramija, trazi u prvih jedanaest. A ideju da se dovede Kovacic da bi zamenio Sneijdera je izlisno i komentarisati...
Kad su J.Skerlica pocetkom proslog veka pitali da on napise nesto, buduci da je uvek bio zestok u svojim kritikama, odgovorio je sa: "Nisam kokoska da snesem jaje, ali umem da razlikujem mucak od zdravog jajeta".
Dovoljno je ne biti kokosje pameti, pa videti da je menadzment kluba sektor koji treba menjati, da je Stramaccioni jos uvek neprovereno resenje, da treba forsirati primaverce i da je put povratka na sampionske staze nesto sto je sublimirao W.Churchill u svom govoru prilikom preuzimanja premijerske pozicije u ratnoj 1940oj...
odavno čitam ove kolumne .. najviše me interesuju one o Italijanskom sportu... stvarno puno znaš o istoriji sporta... odlično bi se slagao sa mojim tatom... još kad bi mu pokazao kako da skida stare utakmice(što ja ne želim, ionako previše gleda tih tekmi)..
Najcudesnija stvar na ovom mestu www sfere je ta sto se gotovo po pravilu donose sudovi o velicini sportista, nakon jednog ili dva odlicna rezultata. Kada Michael Phelps osvoji brdo medalja na Olimpijskim igrama - on se skoro konsenzusom smatra za najboljeg sportistu ikada, jer je eto osvojio 22 olimpijske medalje, sto nikome nije poslo za rukom pre njega. Kada jamajcanski fenomen Usain Bolt postane najuspesniji sprinter ikada na SP (a to je jedino sto je nedvosmisleno), onda je on najbolji sportista ikada, za veliki broj onih koji su do juce Phlepsa smatrali najvecim. Svako od nas ima neka merila kojima sagledava realnost oko sebe, te se ne mogu opste i velike istine, tako lapidarno upisivati, jer koliko ljudi - toliko i uzusa, te stoga i toliko misljenja. Da probam malo podrobnije da objasnim i vlastiti pick na onoj temi, o tome ko je najveci sportista ikada.
Ovog leta se prelamlo gde ce Dwight Howard nastaviti svoju karijeru. Epilog znamo. Najdominantniji centar danasnjice, u eri u kojoj nema velikih centara, se smatra "suvim zlatom". Zasto? Zato sto su kroz istoriju lige dominantni centri pravili prednost i donosili titule. Objektivno, u kosarci postoje samo dve pozicije - small men i big men. To "small" treba uslovno shvatiti, jer jedan LeBron tesko da moze da se smatra takvim, iako igra poziciju small forwarda. Ali, to je tako odvajkada bilo u kosarkaskoj literaturi - ili si u backcourtu ili u frontcourtu.
U poslednjih 40 godina, od momenta nastanka moderne NBA (pridruzivanjem 4 fransize iz rasformirane ABA), samo je jedna ekipa postala prvakom najjace svetske lige, a bez da je u svom sastavu imala dominantnog igraca na pozicijama krilnog centra ili centra. To i nije tesko pogoditi, koja je to ekipa bila, zar ne? His Airness, koji i jeste najbolji ikada, ponajvise je profitirao na odsustvu jednog dominantnog visokog igraca, u periodu 1991-93, jer je u igri 1 na 1 bio superioran. Ali, ostali to nisu mogli, jer su smrtnici smrtnici, a onaj sto leti to nije bio, naravno govoreci u nekonvencionalnom maniru.
Naravno, jasno je da fizicka snaga mora da bude prednost, a da je fizicka snaga u paketu sa visinom jedna kapitalna investicija, koja se godinama isplacivala onima koji su mudro umeli da investiraju.
Pomama za visokim jakim igracem je nastala u prvim danima kosarke kao organizovane igre, ali je dolazak jednog igraca totalno redefinisao igru centara i uveo NBA u fazu superstar driven lige, u kojoj su treneri stavljeni na margine, a igraci postali visokoplacene dive. Naravno, jasno je o kome se govori - o najdominantnijem igracu svih vremena.
Jednom se u 100 godina desi cudo da covek od 216 centimetara i 130 kilograma, ima vertikalni odraz od skoro metar, raspon ruku od skoro 2.4 metra i urodjenu snagu koju je tesko porediti sa obicnim ljudima, a verovatno spada u nivo ljudi koji se takmice u Strongman takmicenjima.Kada se tome doda da ista osoba trci 400 metara na olimpijskoj atletskoj stazi za nesto ispod 50 sekundi (svetski rekord je 43.18, a istrcao ga je M.Johnson sa 185cm&77kg - 30 centimetara nizi i 50ak kilograma laksi profesionalni sprinter) - to je onda kapacitet koji se sa pravom naziva Supermanom. Wilton Norman Chamberlain, poznatiji kao The Big Dipper ili Wilt the Stilt je upravo bio to - Superman.
Sa deset godina je imao oko 190 centimetara visine, sa 14 je vec bio na 210. Naravno da je jedini sportski izbor za takvo "cudo" bila kosarka. Vrlo brzo je cela zemlja bila upoznata sa Wiltovim kvalitetima. Od dominantnog igraca sa srednjoskolskog nivoa, do dominantnog igraca u NBA jedva da je proslo 4 godine. Mnogi kasniji poznavaoci kosarke su tvrdili da je Wilt samo bio iznad svoje konkurencije i tako opravdavali njegovu dominaciju kosarkaskom igrom. Ali, hajde da sagledamo tu konstataciju. Da li je Chamberlain bio "kriv" za to sto je visi i brzi od ostatka tadasnje NBA? Naravno da nije. On je samo znao da iskoristi svoje prednosti, bas kao sto su to umeli i ostali dominantni centri u istoriji igre - George Mikan, Kareem Abdul Jabbar, Hakeem Olajuwon i Shaquille O'Neal. Ali, niti jedan od njih se nije priblizio brojkama koje je veliki Wilt postizao. Imati sezone od 50 postignutih koseva i 23 uhvacene lopte u proseku, biti najbolji asistent lige sa centarske pozicije, igrati celu sezonu i propustiti samo 10ak minuta od svih utakmica, deliti godinama po 10ak blokada u mecu i to pritom u eri u kojoj se doticne nisu racunale u zvanicnoj statistici, itd. Zaista, od ovoga se moze zavrteti u glavi svakome ko pokusa da stavi u odgovarajuci istorijski kontekst rezultate koji su bili toliko iznad rezultata bilo kog drugog igraca, pre i posle Chamberlaina.
Drugo, 60-ih je igra bila mnogo grublja, nego danas - bez flagrantnih faulova i sa handcheckingom, kao obaveznim repertoarom defanzivaca. Sudije su pustale sve to, jer su vlasnici klubova smatrali da je nasilje jedan od elemenata zabave, koji dovodi publiku u dvorane. Stavise, donesena pravila nisu pogodovala napadacima, vec odbrambenim igracima, jer je bio cilj umanjiti efekte Chamberlainove dominacije.
Trece, prosecna visina NBA centara u to doba je bila oko 208 cm. Wilt je dakle, bio visi od konkurencije za 8 centimetara. Darrall Imhoff, centar kome je Wilt dao 100 poena na jednoj utakmici je bio igrac visok 210 centimetara. Bill Russell, drugi najbolji skakac u istoriji lige i najveci Wiltov rival je bio isto toliko visok, a Wilt je preko njega uhvatio 55 skokova u jednoj utakmici. Yao Ming, koji je u odnosu na svoje rivale imao u proseku vise od 10 centimetara visinske prednosti, nije bio ni blizu nekom od ovih rekorda. Visina, ocigledno nije bila glavni izvor Wiltove nadmoci.
Razlog zasto je Wilt dominirao kosarkasim svetom je taj sto je on bio neponovljivi atleta, koji se radja jednom u stolecu. Cak i losi trening rezimi u 60im i medicina koja nije bila ni blizu dostignucima u 21. veku, nisu mogle da jedan takav talenat zaustave. Zapravo, ugledni Sports Illustrated je 1986. godine opisao Wilta Chamberlaina kao "najbolju sportsku gradjevinu od krvi i mesa ikada vidjenu".
Kao sto jednom Bill Russell rece: "Big Dipper je bio delimicno mit, ali 100% stvaran". Da je kojim slucajem jos uvek ziv, danas bi proslavio svoj 77. rodjendan.
