SportSport.ba

legenda reala je napisao/la:E Šabane jesi stavio anketu i kako se odlučiti sad ko je najbolji teško bogami ,sve majstori i fudbaleri koji su obilježili Italijanski fudbal

Ja sam glaso za Alexa kao i ti vjerovatno (meni je on nekako najdraži ,a i ko djete sam noso njegov dres ,a nikad nisam navijo za Juve ,čudno)

Magični (ljubitelj talijanskog fudbala )je vjerovatno glaso za ,momka kojem je loptu bog podigao u nebesa (zna on na šta mislim)

Devil je napisao/la:

legenda reala je napisao/la:E Šabane jesi stavio anketu i kako se odlučiti sad ko je najbolji teško bogami ,sve majstori i fudbaleri koji su obilježili Italijanski fudbal

Ja sam glaso za Alexa kao i ti vjerovatno (meni je on nekako najdraži ,a i ko djete sam noso njegov dres ,a nikad nisam navijo za Juve ,čudno)

Magični (ljubitelj talijanskog fudbala )je vjerovatno glaso za ,momka kojem je loptu bog podigao u nebesa (zna on na šta mislim)

Ja sam ovaj drugi glas u anketi za Alexa.

MaGiCa je napisao/la:Zasto je azzurro magicna boja?

U kolektivnim sportovima koje redovno gledam, oduvek sam navijao (simpatisao, da se neki ovde ne bi bunili) na velikim takmicenjima za: srpske reprezentacije, Rusiju u hokeju na ledu, i Italiju u fudbalu. Razlozi za prve dve su jasni - navijam iz patriotskih razloga, a volim atraktivni i brzi (tehnicki) hokej. Obzirom da ga Srbi slabo igraju, nekako sam zavoleo ruski tim jos od Olimpijade u Naganu. Medjutim, spadam u "retke zveri" koje vole talijansku fudbalsku reprezentaciju.
Moja generacija je uglavnom navijala za Argentinu, Brazil, Nemacku ili Holandiju. Ja sam bio jedini u odeljenju koji je voleo "zabarstinu", "bunkerase", "ciganiju" i sl. Verovatno ste i vi nekada culi (da ne kazem izgovorili) te fraze, koje cesto idu uz azzurre. Dabome da, cesta simuliranja, teatralnost, sklonost ka provokacijama koju Italijani poseduju, ume da okrene neutralnog posmatraca fudbalske utakmice u totalnog protivnika italijanske reprezentacije ili cak - italijanskog fudbala. To je vise stvar kulturoloskih razlika. U Italiji se takve stvari nazivaju furbe i smatraju se majstorstvom. Ultimativni dokaz makijavelijanstva je Materazzijevo iskljucivanje Zidane-a iz finala SPa 2006. godine. Ko bi pretpostavio pre te julske berlinske noci, da ce jedan Marco Materazzi (poznatiji kao Matrix), odluciti finale SPa? A upravo se to desilo. Najpre je postigao gol glavom i vratio Italiju u utakmicu, a onda je izbacio prvu violinu galskih petlova iz igre. Zavrsetak karijere Zinedine Zidane-a, coveka sklonog ekcesima ali i, najboljeg fudbalera postmaradonine ere, bio je sve samo ne spektakularan. Umesto da vodi svoju zemlju do druge "zlatne boginje", on je naseo na pominjanje sestre i mame u produzetku finalne utakmice - epic fail. No, nije mi to bila namera, da vas podsetim jednog od najbizarnijih trenutaka u istoriji fudbala, niti da se saglasim sa onima koji preziru italijanski fudbal zbog takvih detalja. Ipak, ljudi ne vole italijanski fudbal zbog neceg drugog - kad dodje do pobedjivanja, tu Italijanima nema ravnih. Najuspesnija liga svih vremena je Serie A, a najuspesnija evropska reprezentacija je italijanska reprezentacija.
Dominacija italijanskog stila fudbala lezi u superiornoj taktickoj spremi. Italija je domovina fudbalske taktike. Skoro sve klasicne i sve moderne formacije su nastale u Italiji. Legendarni catenaccio i zona mista su takodje produkt italijanske skole fudbala. Najbolji treneri sveta su ili bili Italijani ili sledili iste. Najbolji golmani sveta (a poznato je da se oni takticki dosta dugo obrazuju) su vecinom bili Italijani od 70ih do danas. Takodje #10 u klasicnom smislu (trequartista) jos uvek izgleda da postoji samo u Italiji. Takvi igraci u Calciu su izuzetno cenjeni i voljeni, a u italijanskoj reprezentaciji su gotovo polubozanstva.
Legandarni Divin Codino (ili Roberto Baggio, za sire mase) je sam vodio svoju reprezentaciju u finale prvenstva sveta 1994. godine. Tada je italijanska reprezentacija bila manje konkurentna nego cetiri godine ranije, a ostvarila bolji rezultat. Milimetri su ih delili od osvajanja SPa. Dobro, ajde, metri... Metrima se dao meriti promasaj legendarnog penala, posle kog je Brazil ostavio Italiju i Nemacku iza sebe na vecnoj listi pobednika svetskih prvenstava u fudbalu. Ali tada Italijani nisu pobedili i nisu pobedili u tek jos nekoj neizvesnoj zavrsnici u ovih dvadesetak godina koliko ih gledam. Iako cesto nemaju talentovane igrace poput Argentine i Brazila, mora se reci da su rezultatski bolji od istih. Cak su Brazilci i Argentinci postali dosta ozbiljniji od kada njihovi glavni igraci igraju u Italiji. Nema vise latinoamerickog plesa na svetskim prvenstvima, Dungin Brazil je najocitiji dokaz. Nema vise ni razlicitih stilova, jer skoro svi sem Nemaca i Spanaca igraju po istom kalupu jakih odbrana i kontranapad fudbala. Cak i Englezi, koji su decenijama gradili igru na nemilosrdnom prebacivanju sredine i drzanju jakog tempa, su presli na passing fudbal i takticko nadmudrivanje. Samo sto ih jedan Capello ne moze pretvoriti u pobednike.Malo je tu Italijana da bi se pobedjivalo.






Italijanski fudbal vas ne moze ostaviti ravnodusnima. Mene nije...