Post
Postao/la Felixians4 » 18 dec 2021, 13:30
Na desetogodišnjicu Triplete desio se Bergamo, tad se činilo da ne vredi ničemu, mada sa ove tačke gledišta deluje da je pobeda nad Atalantom (2:0) u poslednjem kolu prvenstva 2019/20 pokazala kako Inter može da bude ravnopravan takmac za Skudeto. Sezonu je završio samo bod iza Juventusa (iste noći izgubio od Rome, simobilčno najavivši pad koji će uslediti godinu kasnije), u narednoj pretrčao Seriju A, a u ovoj potvrđuje da je možda najozbiljniji kandidat za naslov.
Dugo se pričalo o Napoliju, jedno vreme je Milan bio na vrhu, Atalanta vreba šansu iz prikrajka i niko nije video Nerazure na vrhu tabele krajem prvog dela Serije A. Ovog vikenda se završava prvi deo šampionata (s tim da će pre odlaska na odmor biti odigrano još jedno kolo), a nekako ispod radara je ostao podatak da je branilac titule pred promocijo u jesenjeg prvaka. Trijumfom u Salernu (5:0) stekao je četiri boda viška u odnosu na prvog pratioca, što znači da će, ako iskoristi zicer protiv Torina u sredu ili Milan ne dobije svoja dva meča pre kraja 2021. prvi okrenuti u maratonskoj i trci koja odavno nije bila interesantnija.
Sve to u jeseni za koju su ne samo pesimisti, već i objektivni posmatrači, smatrali da će predstavljati rasulo na stadionu „Đuzepe Meaca“. Sve posle odlaska prvog strelca tima, jednog od najboljih bekova lige i trenera koji je prekinuo vladavinu Juventusa u kojoj je i sam učestvovao. Bez Romelua Lukakua, Aršafa Hakimija i Antonija Kontea kao arhitekte 11 godina čekanog uspeha – kao i bez novca, jer je to bio kamen spoticanja bivšeg šefa stručnog štaba i uprave – Nerazurima se nisu davale skoro nikakve šanse da odbrane titulu, a presek stanja pokazuje da Simone Inzagi zaslužuje veće poštovanje nego što uživa. Kako zbog rezultata, tako i stila.
Kad je nasledio Kontea, prihvatio je Inzagi rizik da mu se tim na klimavim nogama raspadne u šakama. Da sve što je gradio aktuelni strateg Totenhema bude poništeno u kratkom periodu. Pogotovo što je Juve vratio Maksa Alegrija, Žoze Murinjo i Mauricio Sari se opet obreli u Kalču, Lučano Spaleti delovao naoštreno, a Đan Pjero Gasperini odavno uspostavio precizni hijerarhiju u Bergamu. Na Simonea Inzagija se gledalo kroz prizmu čoveka koji nije bio spreman za veliki iskorak, zaboravljajući da je tokom petogodišnjeg mandata vratio Rimljane u Ligu šampiona (posle 12 godina odsustva), doneo im Kup Italije (2019) i dva pehara Superkupa (2017, 2109) pobeđujući u to vreme neprikosnoveni Juventus. Osim toga, na Olimpiku se redovno igrao dopadljiv fudbal.
Lekcije izučene u glavnom gradu Inzagi je primenio na severu države, gde je pritisak neuporedivo veći, gde bubnji u ušima bez obzira da li su preko puta Milan ili Salernitana. Za razliku od Kontea, Inzagi ne gunđa sebi u bradu, ne svađa se sa predsednikom, ne kukumavči za pojačanja, ne konfrotira se sa protivnicima ili sudijama. Njegov fokus je na igri. Kakva je, najbolje svedoči podatak da je Inter postao jesenji prvak serijom od šest pobeda, a da posle one nad Napolijem – kad je dokazao kako može da preokrene rezultat – demonstrirao umeće odbrane, slavivši na pet vezanih utakmica bez primljenog gola (Venecija 2:0, Specija 2:0, Roma 3:0, Kaljari 4:0, Salernitana 5:0). Tek treći put u istoriji Serije A velikan iz Milana je vezao pet pobeda sa nulom (prethodno uspeo 1989. i 1996) Na poslednjoj je imao i pet različitih strelaca, što precizno ukazuje da kompletan tim usvaja ideje stratega.
Antonio Konte je uz sve svoje mane van terena bio vrsan takmičar i njemu pripada deo zasluga što će Nerazuri okončati 2021. probivši granucu od 100 golova u kalendarskoj godini (103), ali deo priznanja zaslužuije i Inzagi, pokazujući da mu ekipa dobro deluje u oba pravca. Prethodni klupski rekord datirao je iz 1959. kad se Inter zaustavio tačno na 99. Sad je otišao korak dalje. Kakav je to pokazatelj Konteovog i Inzagijevog uticaja na dešavanja na terenu vidi se po podatku da se na na stotku u kalendarskoj godini čekalo 71 godinu, gradski rival Milan 1950. je izrešetao protvničke mreže 120 puta.
Sve bez Romelua Lukaku, koji se vratio u Čelsi. Sa Edinom Džekom kao njegovom zamenom. Malo ko je verovao da bi vremešni reprezentativac Bosne i Hercegovine mogao da zameni raspucanog Belgijanca, ali se novajlija iz Rome postarao da demantuje sve. Još nije kao Big Rom, ali je tu negde. Lukaku je do od avgusta do poslednjeg dana decembra 2020. postigao 15 golova, dok je Džeko trenutno na 11.
Džeko je jedan od četvorice novajlija koji skoro savršeno funkcionišu u Inzagijevom sistemu. Holanđanin Denzel Dumfris možda nije atraktivan i(li) učinkovit poput Hakimija, ali završava posao po desnom boku, dok je trener sa sobom povukao i Hoakina Koreu iz Lacija, a Argentinac delovao pristojno, iako ga muče povrede. Poslednji je Hakan Čalhanoglu, sposoban bukvalno jednim potezom da otvori utakmicu. Valja imati na umu da je Inter minulog leta, mahom i zbog nepovoljne finansijske situacije, na pomenute igrače potrošio samo 17.500.000 evra, dok je u izgradnju Konteove ekipe za dve godine uložio oko 300.000.000 evra. Antonio jeste imao snažniju konkurenciju, trebalo se boriti sa dominantnim Juventusom i Kristijanom Ronaldom, međutim, Inzagijev Inter poseduje tananu nit koja zadovoljava probirljivee ukuse. Prijemčiv je.
Ostavario je najviše pobeda (jedino Milan može da ga stigne ako u nedelju savlada Napoli na San Siru), dao najviše golova, stvorio najviše gol-šansi i ima pravo da sanja ono što nije bilo od Žozea Murinja. Da odbrani Skudeto.
