Izabranici Ćire i Safeta Sušića su napredovali i stekli iskustvo.U Zenici Bjelorusi moraju ponovo pasti.I ako sve bude u redu(u što ne sumnjam) mi opet, drugu godinu zaredom imamo baraž za neko takmičenje.Zar ne bi bio red da se bar tako obraduje ispaćeni narod u Bosni koje ništa ne može spojiti kao sport i koje ništa ne može obradovati kao golovi naših Zmajeva u dresu njihovog kluba i repke.Prije nekoliko mjeseci nam je za vratom visila suspenzija,a sada smo jači nego ikad.Hvala gospodinu Ivici Osimu što je povrati nadu da u Bosni i Hercegovini postoji još pravih sportaša,a ne glavonja koji se bore samo za svoj džep.Ono što je bio san generacije Sergeja Barbareza,Džeko i kompanija mogu da ostvare. Igramo vrhunski fudbal,sudije nam ne pomažu,a usta Europskih velikana fudbala su puna dječaka iz ratne Bosne i Hercegovine.Oni su počinjali na ruševinama tamo nekih stadiona,a sada igraju na velikim stadionima Europe.Boga mi oni nam prezentuju i svoju ljudsku stranu.Primjer je taj što je Džeko kupio automobil čovjeku koji ga je vozio na treninge u Željezničar.
Sa Portugalom nismo imali sreće.I danas nam pred očima sjeva stativa Muslimovića na stadionu La Luž(hvala hilmo na ispravku).Ovaj dvomeč podsjeća na onaj sa Belgijom iz kvalifikacija za SP 2010.Tada smo mislili da smo već na SP zaboravivši utakmice baraža.Danas smo iskusniji i znamo šta nas čeka.Zmajevi odradite posao do kraja pa da se i naša himna čuje Poljskom i Ukrajinom u junu i julu naredne godine,ako Bog da.
Šta kažete na moju kolumnu?
