KK Crvena Zvezda

[neno#4]

ZVEZDO ZGAZI IH SVE!!!

Sledece sezone!!!

Bar smo poznati po necemu imamo slogan "Sledece sezone",Bosna ni to nema.

Cuj Devila

Ima..."Samo da je Kanton uletio s parama!!!"

[Tribalian]

Samo se ti @ Neno smej kad mi krenemo da gazimo "ove sezone" sto sad ide Nema vise zjbancije,sad se Zvezda vraca tamo gde joj je i mesto u vrh evropske kosarke,eto nas u sezoni 2012-2013 u Euroleague Plus sto se Delije vracaju na tribine pa to ce biti show Bili smo najjaci,bicemo opet .

[neno#4]

Samo se ti @ Neno smej kad mi krenemo da gazimo "ove sezone" sto sad ide Nema vise zjbancije,sad se Zvezda vraca tamo gde joj je i mesto u vrh evropske kosarke,eto nas u sezoni 2012-2013 u Euroleague Plus sto se Delije vracaju na tribine pa to ce biti show Bili smo najjaci,bicemo opet .

Davno nekada ste bili najjaci. I to bas davno. U vrhu evropske kosarke sigurno ne, u vrh kosarke u okruzenju vjerovatno da. Ali nece to ici tako lagano, bice tu milion struja oko Covica, koji ce da rovare i unistavaju.

Covic je napokon ostvario svoju zelju, jer ne moze sa FMP - om ostvariti sto je zacrtao, prakticki je to nemoguce.

[Tribalian]

Bice tu svega i svacega slazem se.Ali Covic ima armiju navijaca iza sebe a ovi smradovi koji su nam "okupirali" klub nece smeti da pridju vise. Rovarice oni preko medija,ali to ne pije vodu vise.

Inace Neno mi smo Jugoslaviju naucili da igra kosarku

[neno#4]

Bice tu svega i svacega slazem se.Ali Covic ima armiju navijaca iza sebe a ovi smradovi koji su nam "okupirali" klub nece smeti da pridju vise. Rovarice oni preko medija,ali to ne pije vodu vise.

Inace Neno mi smo Jugoslaviju naucili da igra kosarku

Da, ali ta vremena su prosla kada se kosarka igrala na sljunkovitoj podlozi vani

[Tribalian]

Bice tu svega i svacega slazem se.Ali Covic ima armiju navijaca iza sebe a ovi smradovi koji su nam "okupirali" klub nece smeti da pridju vise. Rovarice oni preko medija,ali to ne pije vodu vise.

Inace Neno mi smo Jugoslaviju naucili da igra kosarku

Da, ali ta vremena su prosla kada se kosarka igrala na sljunkovitoj podlozi vani

Jeste proslo vreme,al ce jos dugo da se pamti Kad kazem kosarka,mislim Mali Kalemegdan

[neno#4]

Bice tu svega i svacega slazem se.Ali Covic ima armiju navijaca iza sebe a ovi smradovi koji su nam "okupirali" klub nece smeti da pridju vise. Rovarice oni preko medija,ali to ne pije vodu vise.

Inace Neno mi smo Jugoslaviju naucili da igra kosarku

Da, ali ta vremena su prosla kada se kosarka igrala na sljunkovitoj podlozi vani

Jeste proslo vreme,al ce jos dugo da se pamti Kad kazem kosarka,mislim Mali Kalemegdan

A vjeruj mi nove generacije ne pamte to. Evo Bosna je bila prvak 1979. godine, relativno kratak period, pa da upitas nekog obicnog covjeka da ti kaze pet igraca iz te ekipe niko ne bi znao. Zna se Mirza, Bosa Tanjevic kao trener i mozda jos Varajic, Radovanovic, Hadzic i to je to.

Uglavnom bice vrlo interesantno vidjeti sta ce da se desava. Iako sam simpatizer Partizana bio dok je Dule bio na klupi, drago mi je da se ovo desilo, bez obzira sto ne volim Zvezdu. Jaca liga u regionu, bice dobrih utakmica.

[Tribalian]

Neno stari od mog ortaka je bio u toj ekipi Bosne Al' ti novi narastaji nisu culi za njega verovatno. Mozda ces znati ko je u pitanju ako ti kazem da je jos Igrao i za Crvenu Zvezdu(nesto malo) i za Radnicki iz Kragujevca.

[neno#4]

Neno stari od mog ortaka je bio u toj ekipi Bosne Al' ti novi narastaji nisu culi za njega verovatno. Mozda ces znati ko je u pitanju ako ti kazem da je jos Igrao i za Crvenu Zvezdu(nesto malo) i za Radnicki iz Kragujevca.

Ili Dragan Zrno ili Miroljub Mitrovic...

Mozda sam fulao..Ali oni su bili prijavljeni za tu sezonu, ali nisu igrali u Grenoblu....

[Tribalian]

Brate zajbao sam se nesto,u Bosni je igrao od 1981-1985.

Evo jedan text o njemu :

http://www.sumadijapress.com/index-p130 ... -c130.html" onclick="window.open(this.href);return false; Znaces ko je u pitanju

[neno#4]

Brate zajbao sam se nesto,u Bosni je igrao od 1981-1985.

Evo jedan text o njemu :

http://www.sumadijapress.com/index-p130 ... -c130.html" onclick="window.open(this.href);return false; Znaces ko je u pitanju

Eh, pa tako mi reci onda ....

[nerminh74]

Inace Neno mi smo Jugoslaviju naucili da igra kosarku

prvu kosarku na prostore bivse Yu je donio zadar koji ju dobio u vrijeme kada je bio u sastavu kraljevine italije i kada se zvao zara

poslje crvena zvjezda je bila po partiskoj direktivi glavni klub 20 tak godina, a poslje je jos neko vrijeme sama drzala taj primat, ali pocetkom 70-tih kada se pocela igrati ozbiljna kosarka u zatvorenim prostorima cz je brzo izgubila primat i krunu yu kosarke su preuzele olimpija, bosna, cibona, jugoplastika i partizan

[Tribalian]

U iscekivanju novog predsednika i vracanja KK Crvena Zvezda na pravi put. Podsetimo se malo kako je sve to izgledalo od pocetka :

Onog, sada već davnog 4. marta 1945. godine kada je u Beogradu, u Deligradskoj 27, osnovano Omladinsko fiskulturno društvo Crvena zvezda, među prvih osam sekcija koliko je društvo u startu brojalo, našla se i košarkaška sekcija. Crveno-beli košarkaši su zajedno sa odbojkaškom sekcijom dobili terene predratnog bob-kluba na Malom Kalemegdanu, mestu koje je decenijama kasnije bilo središte ne samo beogradske košarke, već i života uopšte.

Prvi rukovodical košarkaške sekcije bila je Mira Petrović. Međutim, ubrzo je brigu o Zvezdinim košarkašima preuzeo Mirko Aksentijević – Bata. Zbog posledica ranjavanja tokom vihora II svetskog rata, Bata nije mogao da igra, ali

Mali Kalemegdan

je zato celokupno svoje vreme posvetio organizaciji rada košarkaške sekcije. Ubrzo mu se priključio i Nebojša Popović, pa su njih dvojica zajedno radili na unapređenju košarkaške ekipe Crvene zvezde.Tih prvih par meseci krenulo se ni iz čega. Prvo je moralo popraviti teren, nabaviti koševe, sašiti dresove, nabaviti lopte,… Ali kada je sve to učinjeno, krenula je nezadrživa crveno-bela košarkaška mašinerija. Prvih deset godina postojanja, predstavlja i „zlatno doba“ crveno-belih košarkaša. Osvojeno je deset uzastopnih titula državnog prvaka.Sve je počelo 1946. godine kada je održano i prvo prvenstvo posleratne Jugoslavije. Šampionat je obuhvatio osam najboljih ekipa koje su igrale po jednokružnom bod sistemu, a Crvena zvezda je skorom od šest pobeda i jednim porazom, više nego zasluženo stigla do prvog trofeja. Redom su padali Makedonija iz Skoplja 78:10, Eđšeg iz Novog Sada 61:17, Svoboda iz Ljubljane 44:12, Zadar 41:9, beogradski Metalac 34:17 i zagrebačka Slavija 26:18. Jedini poraz, bio je i najbolniji, pošto je doživljen od Partizana. Komšije su slavile sa 24:21. I pored toga tabela je na kraju izgledala ovako:
1. Crvena zvezda 12

2. Zadar 10

3. Eđšeg Novi Sad 10

4. Partizan 8

5. Slavija Zagreb 8

6. Metalac Beograd 6

7. Svoboda Ljubljana 2

8. Makedonija Skoplje 0

Prvu titulu šampiona Crvenoj zvezdi su doneli: Popović, Kalember, Stanković, Gec, Stojković, Stefanović, Jovanović, Mešterović, Balubdžić, Dimić i Banjac. Trener ekipe bio je Nebojša Popović.Naredne godine, 1947. Crvena zvezda je odbranila titulu. Sistem takmičenja je izmenjen. U kvalifikacionom delu, crveno-beli nisu imali većih problema sa Proleterom iz Zrenjanina, beogradskim Metalcem, Eđšegom iz Novog Sada, Omladincem iz Kragujevca i Proleterom iz Prištine (najubedljivija prvenstvena pobeda u istoriji kluba 110:15). Ostvaren je skor od svih pet pobeda i obezbeđen plasman u završnicu prvenstva u kojoj naši košarkaši nisu imali dostojnog protivnika. Pobeđeni su Jedinstvo iz Zagreba 52:21, Zadar 34:31, Partizan 36:29 i zrenjaninski Proleter 45:37. Još jednom je osvojeno prvo mesto sa ukupno 8 bodova, ispred Zadra, Partizana i Proletera sa 4 i Jedinstva bez bodova.Drugu uzastopnu titulu doneli su: Popović, Stanković, Kalember, Blagojević, Stojković, Gec, Alagić, Sokolović, Nikolić, Godžić, Bjegojević, Jovanović, Lazić, Dimitrijević, Gaćinović. Trener je ponovo bio Nebojša Popović.Treća titula državnog prvaka osvojena je naredne, 1948. godine. Pred taj šampionat, crveno-beli su se po prvi put pojačali igračima van Beograda. Iz Novog Sada došao je Ladislav Demšar, a iz Zadra Tulio Roklicer. Obojica su na Mali Kalemegdan došli sa željom da igraju za najbolji jugoslovenski košarkaški kolektiv. Sistem takmičenja je ponovo predviđao kvalifikacije, u kojima su Eđšeg Novi Sad, Proleter Zrenjanin, Metalac Beograd i Borac iz Čačka predstavljali samo uigravanje za borbu za titulu. Interesantan je podatak da Partizan nije uspeo da se kvalifikuje za državni šampionat u kome su crveno-beli savladali beogradski Metalac 68:30, zagrebačko Jedinstvo 45:30, Proleter iz Zrenjanina 46:30 i Enotnost iz Ljubljane 43:26. Jedini poraz pretrpljen je od Mladosti iz Zagreba 27:29. Na tabeli iza Crvene zvezde, našli su se Proleter, Jedinstvo, Enotnost, Mladost i Metalac.Ekipu je sa klupe predvodio Nebojša Popović, a titulu su doneli Demšar,Popović, Gec, Kalember, Sokolović, Nikolić, Stanković, Alagić, Bjegojević, Stojković, Dimitrijević, Godžić, Blagojević, Jovanović, Gaćinović i Lazić.Četvrti šampionat Jugoslavije 1949. godine, značio je i četvrtu titulu šampiona. Sistem takmičenja je ponovo promenjen. Učestvovalo je deset klubova koji su igrali po dvokružnom bod sistemu. U ukupno 18 odigranih kola, crveno-beli su zabeležili 17 pobeda uz poraz od komšija rezultatom 13:21. Na kraju Crvena zvezda je sa 34 boda bila ispred Partizana sa 32, zagrebačke Mladosti 24, zagrebačkog Jedinstva 22, Metalca iz Beograda 18, Železničara iz Ljubljane 16, Enotnosti iz Ljubljane 16, zrenjaninskog Proletera 10, riječke Lokomotive 6 i Milicionara iz Sarajeva sa 2 boda. Trofejni trener Nebojša Popović je na raspolaganju imao: Popovića, Demšara, Roklicera, Geca, Kalembera, Nikolića, Sokolovića, Jovanovića, Alagića, Stojkovića, Bjegojevića, Marinkovića i Gaćinovića.Peta titula 1950. godine osvojena je u velikoj borbi sa Partizanom. Obe ekipe su ostvarile skor od 16 pobeda i dva poraza, ali su naši košarkaši oba derbija dobili 56:32 i 24:22, tako da porazi u Zagrebu od Mladosti 31:36 i Ljubljani od Železničara 35:41, nisu imali za posledicu i gubitak šampionskog trofeja. Na klupi je i dalje bio Nebojša Popović, a igrali su: Demšar, Gec, Kalember, Jovanović, Bjegojević, Ćurčić, Sokolović, Popović, Roklicer, Andrijašević, Alagić, Krstić i Aleksić.Prvenstvo 1951. godine pored nove crveno-bele titule, donelo je i proširenje lige na 12 klubova. Crvena zvezda je do trofeja stigla kroz 18 pobeda, dva remija i dva poraza. Oba duela sa Partizanom su završena egalom 36:36 i 38:38, dok su bolji od naših košarkaša bili Mladost u Zagrebu 46:47 i Zadar u Zadru 18:22. Na kraju crveno-beli su imali isti skor kao i Partizan, ali je trofej ipak ostao kod kuće. Trener Nebojša Popović je na raspolaganju tokom sezone imao: Kalembera, Demšara, Geca, Ćurčića, Jovanovića, Bjegojevića, Andrijaševića, Godžića, Sokolovića, Roklicera, Popovića, Stankovića, Alagića, Krstića i Popovića.Sedma titula osvojena je 1952. godine, a sistem takmičenja je ponovo promonjen. Prvi deo igrao se po regionalnoj podeljenosti, tako da je Crvena zvezda nastupala u istočnoj grupi sa ekipama beogradskog Železničara, Proletera iz Zrenjanina, čačanskog Borca, BSK-a i Partizana. U deset utakmica zabeleženo je devet pobeda i jedan poraz. U završnoj fazi osvojena je titula pobedama nad zrenjaninskim Proleterom 50:39, zagrebačkom Mladošću 59:47 i Partizanom 47:29. Novu titulu doneli su Ćurčić, Demšar, Gec, Jovanović, Kalember, Andrijašević, Sokolović, Bjegojević, Godžić, Roklicer, Popović, Sokolović, Nešić i trener Nebojša Popović.Prvenstvo 1953. godine igrano je po istom sistemu kao i prethodne sezone, a i šampion se osmi put uzastopno nije menjao. U okviru istočne grupe Crvena zvezda je u šest mečeva pretrpela samo jedan poraz i to od beogradskog BSK-a 33:41, ali je u borbi za titulu bila neumoljiva. Zagrebačka Lokomotiva 65:59 i 38:38, AŠK iz Ljubljane 83:55 i 54:41 i Partizan 70:53 i 70:59 bili su dovoljni za novu ubedljivo osvojenu titulu. Zvezda je na kraju imala 11 bodova, ispred AŠK-a sa 7, Lokomotive sa 4 i Partizana sa 2 boda. Osmu zvezdicu doneli su:Bjegojević, Ćurčić, Godžić, Andrijašević, Popović, Pavasović, Kalember, Gec, Mišić, Nešić, Radivojević, Konjović, Radulović, Jovanović i trener Nebojša Popović. Bila je ovo ujedno i oproštajna sezona legendarnog košarkaša crveno-belih Aleksandra Saše Geca.U sezonu 1954. godine naš klub je ušao znatno oslabljen bez Saše Geca i postavljalo se pitanje da li je kraj niza šampionskih titula blizu. Ponovo je vraćen sistem takmičenja sa 12 klubova. Bilo je to prvenstvo u kome je naš klub doživeo do tada rekordnih šest poraza (Mladost Zagreb 75:88, Proleter Zrenjanin 65:67, AŠK Ljubljana 44:65, Lokomotiva Zagreb 62:68, Montažno Zagreb 68:73 i BSK 52:60), ali je i 16 pobeda bilo dovoljno za novo, deveto po redu šampionsko slavlje. Crvena zvezda je sa 32 boda osvojila titulu ispred zagrebačke Mladosti sa 31, Proletera iz Zrenjanian 30, AŠK-a 27, Partizana 26,… Deveti trofej namenjen šampionu doneli su: Ćurčić, Bjegojević, Popović, Jovanović, Andrijašević, Konjović, Demšar, Godžić, Ostojić, Radivojević, Pavasović, Čavić, Đerić, Nešić, Kalember, Jakšić, Gavrić, Otašević i trener Nebojša Popović.Prva decenija jugoslovenske košarke zaokružena je 1955. godine, a ona je značila i desetu titulu šampiona. 14 pobeda, jedan remi i tri poraza bila su dovoljna za jubilarni trofej. Remi je zabeležen u Zagrebu protiv Mladosti 56:56, a porazi protiv zagrebačke Lokomotive 57:59 i dva poraza od zrenjaninskog Proletera 69:84 i 59:70, kluba koji je najavio da jedini može prekinuti Zvezdin šampionski niz. Crvena zvezda je na kraju ipak ubedljivo sa 29 bodova došla do trofeja, ispred Proletera sa 26, Partizana 22, Olimpije 19,… Jubilarni 10 trofej doneli su: Ćurčić, Popović, Bjegojević, Konjović, Andrijašević, Demšar, Jovanović, Pavasović, Godžić, Čavić, Dimitrijević, Nešić, Ostojić i trener Nebojša Popović.Time su naši košarkaši zaokružili deset šampionskih trofeja u prvih deset prvenstava posleratne Jugoslavije. Crvena zvezda je u prvoj deceniji nastupa u 149 prvenstvenih mečeva ostvarila skor od 125 pobeda, 4 remija i 20 poraza.Treba napomenuti i jedan podatak koji je vezan za odnose Crvene zvezde i Partizana, a koji na žalost u delimično izmenjenoj formi postoji i mnogo decenija kasnije. U pitanju je „otimanje“ igrača koje je započelo u oktobru 1945. godine, neposredno po formiranju Partizana. Naime, Crvena zvezda je u DIF-u igrala susret sa zagrebačkom Slavijom. U redovima našeg kluba nastupali su Božo Grkinić, Ratko Vlahović, braća Šaper, Raša i Cveta, Braco Alagić i Aca Nikolić. Svi oni su bili vojna lica. A Ratko Vlahović koji je nekoliko dana pred susret sa Slavijom prestao da igra u crveno-belom dresu, ušao je u svlačionicu i pročitao naredbu da sva vojna lica ne mogu nastupati u bilo kojem drugom klubu izuzev Partizanu, tako da su svi navedeni vrlo brzo dekretom prebačeni u redove Partizana.

[Tribalian]

Desetogodišnja dominacija naših košarkaša okončana je 1955. godine osvajanjem desete uzastopne šampionske titule. Impozantan jepodatak da su tokom tih deset godina naši košarkaši slavili u 84% prvenstvenih mečeva. Mnogi su pokušavali da prekinu dominaciju našeg kluba, ali je to konačno pošlo za rukom 1956. godine ekipi zrenjaninskog Proletera.Naši košarkaši su u prvoj netrofejnoj sezoni ostvarili skor od 10 pobeda, tri remija i pet poraza. Interesantno je da su oba večita derbija završena bez pobednika 64:64 i 66:66. Na kraju, crveno-beli su zauzeli četvrtu poziciju sa 23 boda, iza Proletera sa 29, Olimpije sa 25 i Partizana sa 24 boda.Narednih osam sezona od 1957. do 1964., šampionski primat preuzele su ekipe OKK Beograda i ljubljanske Olimpije koje su se smenjivale na tronu. U tom periodu Crvena zvezda je u potpunosti izmenila sastav, a pored igračkog kadra, trenera Nebojšu Popovića zamenio je Aleksandar Gec, a zatim i Milan Bjegojević. Rezultati su bili više nego promenljivi:

1957.: 3. mesto

1958.: 3. mesto

1959.: 2. mesto

1960.: 6. mesto

1961.: 6. mesto

1962.: 8. mesto

1963.: 8. mesto

1964.: 3. mesto

Kako pokazuje plasman, crveno-beli su za samo par godina stigli od nedodirljivog šampiona, do pozicije dase 1962. i 1963. godine bore za opstanak u ligi.I naredne četiri sezone nisu donele bilo kakav rezultatski uspeh, ali su te godine obeležili košarkaši Zadra koji su osvojili tri šampionske titule, uz jednu koja je pripala Olimpiji. Plasman naših košarkaša bio je sledeći:

1965.: 8. mesto

1966.: 4. mesto

1967.: 3. mesto

1967/68: 3. mesto

Bio je evidentat napredak naših košarkaša, a polako je stasavala i jedna nova generacija, koju su predvodili Vladimir Cvetković, Zoran Slavnić, Ljubodrag Simonović, Dragan Kapičić,…Konačno su svi Zvezdaši dočekali i sezonu 1968/69, sezonu koja je donela i novu 11. šampionsku zvezdicu. Elitni domaći šampionat brojao je 12 klubova, a naši košarkaši su ostvarili skor od 19 pobeda i svega tri poraza. Ostaje upamćeno da je šampion Zadar oba puta savladan 77:73 i 76:75. Partizanje takođe oba puta položio oružje 77:69 i 88:82, a ljubljanski Slovan je deklasiran sa 61 poenom razlike 117:56. Porazi su doživljeni u susretima sa OKK Beogradom 58:68, zagrebačkom Lokomotivom 93:102 i ljubljanskom Olimpijom 77:83. Na kraju su crveno-beli osvojili ubedljivo titulu sa 38 bodova, ispred Olimpije sa 34, Jugoplastike 32, Zadra 26, Lokomotive 26,…Titulu nakon 14 godina Zvezdi su doneli: Cvetković, Kapičić, Simonović,Vučinić, Todosijević, Pavlović, Slavnić, Sarjanović, Škulić, Poljak, Stanimirović, Lazarević, Kapetanović, Ilić i Popović. Ekipu je sa klupe predvodio Milan Bjegojević.Naredna sezona 1969/70 nije donela odbranu šampionskog trona, titula je u dramatičnoj trci sa Olimpijom i Jugoplastikom izgubljena, ali je ekipa po prvi put nastupila u Kupu evropskih šampiona. U 1. kolu elitnog takmičenja eliminisana je ekipa Sparte iz Luksemburga (112:92 i 128:84), a u 1/8 finala izbačen je i grčki Panatinaikos (91:66 i 75:83) i time je obezbeđen plasman u četvrtfinalnu grupu. Međutim, u konkurenciji CSKA iz Moskve, italijanskog Injisa i francuskog Asvela, nije se moglo više od poslednje četvrte pozicije.Sezona 1970/71, kada je šampionat u pitanju, završena je na trećoj poziciji iza Jugoplastike i Lokomotive, ali je zato osvojen prvi trofej u nacionalnom kupu. Put do trofeja je bio više nego težak. U 1/8 finala deklasiran je večiti rival Partizan 103:71, u 1/4 finalu tesna pobeda nad Jugoplastikom 78:76, a u borbi za plasman u finale eliminisan je Zadar 89:72. Finale je odigrano u Ljubljani, a Crvena zvezda je ubedljivo savladala domaću Olimpiju rezultatom 82:70. Prvi kup trofej u vitrine našeg kluba doneli su: Kapičić, Simonović, Cvetković, Vučinić, Slavnić, Lazarević, Rakočević, Sarjanović, Todosijević, Bukvić, Škulić, Poljak, Pešić, Kapetanović i Stefanović. Sa klupe je ekipu predvodio Đorđe Andrijašević.Naredna 1971/72 sezona bila je za naš klub najuspešnija u dotadašnjoj istoriji. U dramatičnoj završnici prvenstva, crveno-beli su došli i do 12. šampionskog trofeja. Crvena zvezda i Jugoplastika su u regularnom delu prvenstva ostvarili identičan skor od 17 pobeda i pet poraza, tako da je oprvaku odlučivala majstorica. U odlučujućem meču Kaponja, Duci, Moka, Cvele i ostalislavili su sa 75:70 i došli do nove titule.Pored ovog uspeha, puleni Bratislava Đorđevića ostvarili su i veliki uspeh u međunarodnom takmičenju. U okviru Kupa pobednika kupova, crveno-beli su došli do prvog evropskog finala. U prve dve runde naši košarkaši nisu imali većih problema sa finskim Kisatoveritom (95:62, 101:77) i austrijskim Handelsministerijumom (108:68, 97:90) i time se se plasirali u četvrtfinalnu grupu. U grupi, naši košarkaši su preko grčkog AEK-a (100:63, 76:100) i italijanskog Simentala (84:58, 62:86), obezbedili plasman u polufinale. Polufinalni dvoboj protiv španskog Huventuda rešen je u Beogradu ubedljivom pobedom 90:70, tako da poraz u Badaloni 70:83 nije imao težih posledica. U finalu protivnik je ponovo bila italijanska ekipa Simental koja je u neizvesnoj završnici ipak bila uspešnija i rezultatom 74:70 došla do međunarodnog trofeja.Naredna sezona 1972/73 nije donela odbranu titule, beogradski Radnički je bio za korak bolji, ali je osvojen drugi trofej u nacionalnom kupu. Redom su padali čačanski Borac (89:86), beogradski Radnički (90:79) i splitska Jugoplastika (84:75). Veliko finale održano je u Zagrebu, a rezultatom 71:65, naši košarkaši su savladali Partizan.Takođe, te sezone zabeležen je i drugi nastup u Kupu šampiona. U 1.kolu holandski Levis flamingos je savladan rezultatima 107:74 i 72:88, da bi u borbi za plasman u četvrtfinalnu grupu Crvena zvezda savladala albansku ekipu Partizani rezultatima 99:74 i 94:83. U grupnoj fazi, crveno-beli su u konkurenciji Makabija (103:88, 102:113), Real Madrida (80:70, 77:74) i Simentala (74:80, 85:108) zauzeli drugu poziciju i plasirali se u polufinale elitnog takmičenja. U borbi za veliko finale, moskovski CSKA je bio nepremostiva prepreka. „Armejci“ su oba puta slavili 90:98 i 83:100 i zasluženo se plasirali u borbu za titulu evropskog prvaka.Naredna sezona 1973/74, ostaje zlatnim slovima upisana ne samo u analima KK Crvena zvezda, već i tadašnje jugoslovenske košarke, jer je naš klub, a i ko bi drugi, ostvario najveći dotadašnji uspeh. Ali to je ipak neka nova priča…

[Tribalian]

Iako je na pomolu konačni dogovor između dva kluba i izbor Nebojše Čovića za predsednika, sportski deo KK Crvena zvezda nema vremena za „bacanje“, te je saradnja sa FMP-om počela i pre zvanične potvrde. Košarkaši Crvene zvezde treniraju zajedno sa dojuče protivničkom ekipom u hali u Železniku.

S obzirom na to da je situacija oko fuzije 99% sigurna, pripreme za novu sezonu moraju da počnu, jer se očekuje da svi ovi momci zajedno pruže više nego naš klub prošle sezone. Zato nema mnogo vremena i prostora za odmor, a na trening je prvi otišao Aleksandar Cvetković, a njegovim stopama krenuli su i Nikolić, Marinković, Saičić. Ostatak tima će se naknadno priključiti, jer su Nedović i Radosavljević dobili odmor zbog nastupa za mladu reprezentaciju, a Lešić i Drča su uz Univerzitetsku reprezentaciju.

[Tribalian]

Svetislav Pešić nalazi se na korak od povratka u naš klub.

Evo sta je izjavio - Podržavam takav koncept jer Crvena zvezda mora da se uozbilji. Ne podržavam gospodina Čovića zbog njega samog, već želim da Zvezda izađe iz svega ovoga. Imam veliku želju da podržim sve to. Samo entuzijazam i želja da se naprave vrhunske stvari nisu dovoljni. Podržavam ovo što se danas dešava ali ne poznajem koncept i klub još uvek ne postoji. Nemam više informacija da bih rekao nešto ozbiljnije na tu temu.

[Tribalian]

… sezona 1973/74 pokazaće se kasnije postala je najuspešnija sezona kada je reč o međunarodnoj sceni za naš klub. Kada je reč o domaćoj sceni, sa skorom 17-9, košarkaši Crvene zvezde zauzeli su treću poziciju iza neprikosnovenog Zadra i splitske Jugoplastike. Ostaje upamćeno da su crveno-beli uspeli da Zadranima nanesu jedan od retkih poraza u njihovoj šampionskoj sezoni (77:75 u Beogradu).Kada je nacionalni kup u pitanju, Zvezda je zaustavljena u finalu. Nakon sarajevske Bosne (90:85), OKK Beograda (96:85) i Partizana (81:80), crveno-beli su u finalnom susretu koji je odigran u Splitu, poraženi od domaće Jugoplastike rezultatom 92:85.Ali ono zbog čega je ova sezona postala najslavnija, odigravalo se u Kupu pobednika kupova. Sve je počelo sa dve lake pobede protiv albanskog predstavnika 17. Nandori. Zabeležene su dve pobede 114:70 i 99:83. U drugom kolu, francuski Banjole nije bio ozbiljniji rival. Rezultatima 102:86 i 92:94, Crvena zvezda se plasirala u četvrtfinalnu grupu u kojoj je za protivnike imala CSKA iz Sofije i italijansku Saklu. Protiv Bugara naš tim je imao polovičan uspeh 80:72 i 81:88, dok je Sakla oba puta savladana 93:86 i 88:87 i time su crveno-beli kao prvi u grupi obezbedili plasman u polufinale. U borbi za veliko finale, Zvezda je morala da savlada španski Estudijantes. Madridski „studenti“ smatrani su za favorita, ali su Slavnić, Kapičić, Simonović i ostali, ostvarili obe pobede 104:85 i 79:74 i plasirali se u finale. U finalu koplja su ukrštena sa čehoslovačkom Zbrojovkom. Svima je u glavi i dalje bilo finale istog takmičenja za sezonu 1971/72 u kojoj je Zvezda poražena od italijanskog Simentala, ali je ovoga puta pobedom od 86:75, prvi evropski klupski trofej stigao u Beograd.
Veliki međunarodni uspeh, crveno-belima su doneli Rakočević, Lazarević,Sarjanović, Žugić, Kapičić, Simonović, Vučinić, Jovašević, Slavnić, Živković i Pešić. Ekipu je sa klupe predvodio legendarni profesor Aleksandar Nikolić.

Kao osvajač prvog evropskog trofeja, košarkaši Crvene zvezde su u novu sezonu ušli sa željom da i domaće trofeje vrate na Mali Kelamegdan. Prvenstvo je ipak bilo nedostižno, pošto je Zadar još ubedljivije došao do nove titule, ali je zato ostvaren uspeh u Kupu Jugoslavije. Crvena zvezda se u niškom finalu revanširala Jugoplastici za prethodni poraz i pobedom od 81:79 stigla je do trećeg kup trofeja. Na putu do uspeha padali su Jasenica iz Smederevske Palanke (91:85), Radnički iz Svilajnca (118:86), Partizan (102:100), novosadska Vojvodina (106:90) i nedodirljivi Zadar (89:87).
Na međunarodnoj sceni, crveno-beli su branili titulu u Kupu pobednika kupova. Kao nosilac trofeja naš klub je imao povlašćeni status i direktno je bio žreban za četvrtfinalnu grupnu fazu. U konkurenciji belgijskog Rasinga (116:89, 94:98), CSKA iz Sofije (102:91, 75:72) i španskog Huventuda (97:79, 63:78), osvojena je prva pozicija i obezbeđen polufinalni dvoboj i to sa splitskom Jugoplastikom. U dva meča (81:63, 76:88), Zvezda je bila uspešnija i plasirala se u novo finale. Na žalost, predstavnik SSSR-a, ekipa Spartaka je za nijansu u finalu bila uspešnija i rezultatom 63:62 preuzela trofej.
Nakon tih uspeha, KK Crvena zvezda je u narednim sezonama beležila prosečne rezultate. U sezoni 75/76 osvojena je 5. pozicija u prvenstvu, a u kupu zabeležen je poraz u 3. kolu od OKK Beograda. Interesantan je podatak da je Partizan u toj sezoni došao do svog prvog klupskog trofeja, dok je Zvezda imala ukupno 16 (12 prvenstava, 3 kupa i jedan Kup pobednika kupova). Usledile su sezone:

- 1976/77: 6. mesto, kup 3. kolo

- 1977/78: 8. mesto, kup polufinale

- 1978/79: 7. mesto, kup 2. kolo

- 1979/80: 5. mesto, kup 2. kolo
Konačno je sezona 1980/81 donela nešto zapaženiji rezultat. Na domaćoj sceni ponovo je ostvaren prosečan rezultat (5. mesto i četvrtfinale kupa), ali je uspeh ostvaren u Kupu Radivoja Koraća. U osmini finala savladan je grčki Sporting (85:63, 72:69) i timeje obezbeđen plasman u četvrtfinalnu grupu. U konkurenciji belgijskog Anderlehta (90:91, 86:79), italijanske Ferarele (93:80, 92:88) i izraelskog Hapoela (128:102, 92:96) osvojena je prva pozicija i polufinalni dvoboj sa Huventudom iz Badalone. U oba susreta (73:82, 85:109), Španci su bili bolji i zasluženo otišli u finale. Evropsko polufinale crveno-belima su doneli Dabić, Nikolić, Koprivica, Milekić, Karadžić, Banjanin, Salaj, Bogosavljev, Jokanović, Šeša, Kovačević i Avdija. Sa klupe je ekipu predvodio Ranko Žeravica.

I naredna 1981/82 sezona, bila je kao preslikana. U prvenstvu je osvojena treća pozicija i play-off je okončan u polufinalu protiv Cibone, u kupu je zaustavljena u osmini finala, ali je u Kupu Radivoja Koraća, Zvezda ponovo stigla do polufinala. U konkurenciji turskog Efes pilsena (103:82, 91:80), francuskog Aspa (106:93, 98:106) i italijanskog Lato solea (91:79, 82:84), Zvezda je osvojila prvu poziciju u četvrtfinalnoj grupi i obezbedila polufinalni dvomeč. Protivnik je bila ekipa Šibenke iz Šibenika koja je u dva meča (115:99, 83:101) ipak bila uspešnija i plasirala se u finale.

Sezona 1982/83 nije bila rezultatski mnogo uspešna. Nakon četvrte pozicije u prvenstvu i ispadanja od Šibenke u polufinalu playoff-a, neuspeha u polufinalu nacionalnog kupa od skopskog Rabotničkog, kao i ispadanja u četvrtfinalnoj grupi Kupa Radivoja Koraća, Zvezda je ipak stvarala sastav koji su činili Bogosavljev, Milićević, Janković, Avdija, Radović,… Taj sastav će uz manje korekcije obeležiti KK Crvena zvezda tokom 80-tih godina XX veka i to je sastav koji će u domaćim takmičenjima voditi veliku borbu sa zagrebačkom Cibonom i splitskom Jugoplastikom...

[nerminh74]

sve sto si napisao je vise manje tako, ali ono sto sam ja napisao ranije je cista istina
a to je da je KK CZ jedan duzi period od postanka bio rezimski klub

[Tribalian]

sve sto si napisao je vise manje tako, ali ono sto sam ja napisao ranije je cista istina
a to je da je KK CZ jedan duzi period od postanka bio rezimski klub

Ok.

[nerminh74]

sve sto si napisao je vise manje tako, ali ono sto sam ja napisao ranije je cista istina
a to je da je KK CZ jedan duzi period od postanka bio rezimski klub

Ok.

dargo mi je da smo se slozili