Jadan ti, tebi će se ćupovi po kući igrati.
Ti k'o jedan moj poznanik. On briše očevom trenerkom.
Evo i od mene nešto.
Bi to na ljeto, 2011. Mjesto dogadjaja: Tuzla, trgovina Bingo.
Bili moj rodjak, njegova žena , njihovo dijete i ja u trgovini. Kontali, ajde prvo u trgovinu, pa do njih ,pa onda ajmo do mene, malo na sijelo. I naravno, ja sam im rek'o men' dajte dijete, a vi idite kupovati šta hoćete. Nebitno je to što sam sa njim odma' otiš'o gledati one ženske stvari, always i tako to.
No dodjosmo mi na kasu nakon svega. I oni čekaju u redu, a ja se sa malim igram ispred kase. I ima ona kutija, više je polukrug, gdje se ubacuje po marka, dvije, pet u dobrotvorne svrhe. Popnem ja njega na tu kutiju i kažem mu "uči, uči! Da znaš ubuduće gdje se pare nalaze." A on naravno, k'o dijete, počne lupati po toj kutiji. Nemalo zatim pridje nama onaj iz
sekjuritija ,da me upozori. A ja autmatski, bez razmišljanja hop i njem dijete u ruke. Čovjek nije ni razmišlj'o, odmah primi dijete. I ja njem kao "vidi kako je sladak".
Roditelji su mu se skamenili u mjesto, pojma nisu imali šta j' budali naumpalo.
//
Druga pričica.
Ovo je bilo u Kladnju. Otišli
mati i ja u trgovinu ,naravno da ona kupi neke stvari , bla ,bla ,bla. I dok je ona razgledala, naravno meni dosadno. I šta ću, od svojih jboguzica (k'o što jedna moja komšinica kaže
) naumpadne mi ime Matea. Nadjem nekakve hulahopke (šta li je već) i k'o malo dijete idem iza nje i molim "Ajmo ovo kupiti Matei?". Al' ja sam toliko na glas molio, da su me svi okolo čuli i ono...svi zastanu i gledaju u tebe ,čudno im.
No nije to bilo ništa. Ponio sam ja to u rukama na kasu. I sad ,ona na kasi računa ono što je smo kupili i ja nju pripupitam "Znaš, ja nemam para. Bi l' mi mogla ovo dati džabe , da poklonim curi?" Naravno, prasunla je u smijeh, šta će drugo jadna.
//
Treća priča.
Ova priča se odvila u Neumu. Bili ja i moj brat malo u (pred)večernjoj šetnji po gradiću. Možda oko 6 sati ljeti (ostaćemo mi i duže). Naravno, ogromno raje, ogromno cura,
djah naših,
djah njihovih. I odemo mi gledati neku djecu, kako igraju vaterpolo (
u vodi ). I kad ono, neko dijete, momak, štatijaznam ,dade gol. I ja onako u onoj gužvi
izderem se :"Pa jbo ga ti, kakav go' ,iz aviona se vidi da je
ofsajd".
A brat meni: "Sjedi, svi te gledaju."
Ima još pričica, istinitih , al' dosta tri zasad.
.ono dvoje-troje ljudi sto je bilo,povaljalo se od smijeha,aa tek ovi sto su igrali sa nama,reko sam,nikad vise necu zaigrat 
