Re: Grand Slam
Postano: 07 jun 2010, 11:34
Španski teniser Rafael Nadal peti put u karijeri osvojio je Rolan Garos. Posle četiri godine uzastopnih trijumfa u Bulonjskoj šumi, prošle godine eliminisan je u četvrtom kolu od Robina Soderlinga, a sada je upravo Šveđanina savladao u finalu i ponovo osvojio trofej.
Videlo se po emocijama posle meča da je ovo zaista poseban dan za tebe. Koliko poseban?
„Veoma važna pobeda za mene, jedan od najvažnijih u mojoj karijeri. Rekao sam 100 puta, prošla godina bila je vrlo teška za mene, pogotovo nakon Garosa i mnogo sam radio kako bih sada bio ovde. Bio sam veoma nervozan tokom celog turnira jer sam znao da sam spreman da pokušam ponovo da osvojim, video sam šansu. Vrlo pozitivna stvar danas je da sam bio spreman za igru, bio sam miran, želeo sam da sam maksimum i uživam u meču“.
Šta ti je bitnije, osvajanje Rolan Garosa ili prvo mesto na listi?
„Rekao sam već mnogo puta – meni je bitniji Rolan Garos, ali srećan sam i što sam prvi na svetu. Ipak, kada sam plakao posle meča, poslednja stvar koja mi je bila na pameti jeste ’broj 1’. Prva stvar bio je trofej i sati koje sam proveo radeći da bih ponovo bio tu“.
Uvek se braniš dobro, ali danas je to delovalo još bolje nego u prošlosti. Kako?
„Bilo je veoma teško igrati sa Robinom, mislim da je on sjajn igrač. On ima odličan servis, ravne udarce sa osnovne linije koji završavaju duboko u terenu, ima dobar i forhend i bekhend koji su veoma teški za kontrolisanje. Skoro je nemoguće kontrolisati poene protiv njega. Danas sam sa osećao sjajno fizički, a psihološki savršeno. Kretanje mi je bilo bolje nego tokom ostatka turnira i veoma sam zadovoljan kako sam igrao danas, imao sam pravu taktiku“.
Osvojio si mnogo titula. Zašto je ova najvažnija?
„Ne, nisam rekao da je najvažnija, već da je jedna od najvažnijih. Bitna je zbog teške prošle godine, nekada je bilo teško prihvatiti povredu i sve što mi se dešavalo. Nekada nisam znao da li ću biti spreman da se takmičim maksimalno. Takođe, bilo je frustrirajuće kada sam povredio trbušne mišiće na US openu ili kada sam morao da predam meč na Australijan openu. To je vrlo teško prihvatiti. Zato je danas veoma poseban dan za mene“.
Učinilo mi se da si rekao da je ovo bio jedan od najemotivnijih momenata u tvojoj karijeri?
„Nisam to rekao (smeh), već da mi je jedan od najvažnijih momenata u karijeri. Finale Vimbldona bilo je neverovatno, kao i prva i druga titula ovde“.
Koliko će ti sve što se dogodilo ovde pomoći za Vimbldon?
„Samopouzdanje je uvek najvažnija stvar, tako da su pobeda ovde i 22 trijumfa na šljaci sigurno dobra priprema za travu. Sutra ću trenirati za Kvins možda 45 minuta, voleo bih možda da igram dublove u utorak kako bih se spremio. Singl igram u sredu, volim Kvins, mnogo uživam tamo. Drugačije je jer se igra u klubu i to čini taj turnir posebnim“.
Jesi li se u nekom trenutku prošle godine pribojavao da nećeš moći da se vratiš na nivo tenisa koji si prikazao danas?
„Naravno. Mislim da svi imaju sumnje u sebe, ni ja nisam izuzetak. Tokom decembra sam mnogo radio kod kuće i osećao sam da sam u savršenoj formi da pokušam da osvojim Ozi open jer sam igrao dobro u Abu Dabiju i Dohi. Ali, kada sam morao da se povučem, bio je to težak trenutak. Predati na bilo kom turniru je vrlo teško, a naročito na Gren slemu. Naravno, najbitnije stvar nije tada meč koji gubite, teže je što naredne tri nedelje nisam mogao da treniram. To mi je teško palo“.
Da li si sada naučio koliko ti je potrebno da igraš pred Rolan Garos?
„Igrao sam tri turnira, tako obično radim, mada sam 2007. i 2008. igrao četiri. Ne znam, to zavisi od trenutne situacije, a ove godine jer verovatno bilo razumnije da igram samo tri nedelje jer sam imao mnogo problema sa kolenima. Nikada ne znate, ipak, šta budučnost nosi. Zavisi koliko mečeva igrate, ako izgubite u prvom kolu, tri turnira nisu dovoljna, ali ako pobeđujete, jesu“.
Kako se osećaš fizički u odnosu na prošlih nekoliko godina?
„Fizički se osećam sjajno, nisam imao nikakvih problema i to je najvažnije za mene. Glavno je da sam ponovo zdrav i da uživam u tenisu. Ako imate problema, onda je nemoguće da uživate i pružate maksimum. Ako mislite na kolena, ne možete na lopticu. Može se igrati sa bolom, ali on neminovno ograničava kretanje“.
Govorio si publici na francuskom jeziku. Hoćeš li završiti kao diplomata?
“Ne, nisam naročito nadaren za jezike, ali nije me sramto da govorim jezikom koji nije moj. Pre sam bio vrlo stidljiv, ali oporavljam se od toga. Na početku sam veoma loše govorio engleski, ništa nisam razumeo, ali napredovao sam. Francuski razumem prilično, skoro sve kada ljudi govore plako jer zvuči pomalo kao španski i jezik koji mi govorimo na Maljorci. Tako da mogu da govorim, iako sam loš”.
Zašto svaki put zagrizeš trofej, postoji li neka priča iza toga?
“Ne, uradio sam to u Monte Karlu kada sam prvi put osvojio turnir iz Masters serije i novinari su me zamolili da učinim to ponovo zbog fotografija. Radim to samo da zadovoljim fotografe”.
Da li nosio špansku zastavu?
“Jedan navijač mi je dao u Madridu i rekao da će mi doneti sreću”.
Koji su tvoji ciljevi za Vimbldon?
“Mislim da ću biti prvi nosilac na Vimbldon, to je turnir na kojem se uvek veoma lepo osećam. Ali, molim vas, pustite me da uživam u ovome danu pre nego što počnem da govorim o Vimbldonu. Dajte mi vremena da uživam u ovom trenutku. Sutra ćemo govoriti o Vimbldonu kada budem počeo da se spremam za Kvins. Hvala mom prijatelju Marku (Lopesu) što je prihvatio da igramo dublove, to je velika usluga jer mislim da nisam baš najbolji partner za dubl. Želeo bih da provedem što više vremena na terenu kako bih se spremio za travu. To je moj cilj – da se spremim što je bolje moguće”.
Možeš li da nam objasniš svoje suze, jesi li plakao od radosti?
“Iz olakšanja, iz radosti, svakako. Bilo je to veliko lično zadovoljstvo, zbog porodice i cele moje ekipe, sebe, svih koji su me podržavali i čuvali mi leđa. Istina je da sam sa više nervoze igrao ovaj turnir jer nisam uspevao da pronađem ritam”.
Možeš li da nam opišeš svoju vezu sa šljakom u Parizu?
“Šta da kažem? Kada sam bio dete, nisam smatrao sebe specijalistom za šljaku. Ipak, očigledno je da od 2005. imam najbolje rezultate i najbolju igru na šljaci, tu se najboljer krećem i igram. Moja igra je očigledno savršeno napravljena za tu podlogu. Volim je svim srcem, pobeda u Parizu uvek je posebna”.
Izjednačio si rekord Mekinroa i Vilandera. Smatraš li sebe vrhunskim teniserom?
“Uopšte ne volim tu vrstu pitanja jer onda ljudi govore da sam arogantan. Kako to mislite, vrhunski igrač? Kao što sam rekao, trudim se da igram svoj najbolji tenis. Ako brojke i statistika kažu da sam bio dobar igrač prethodnih godina, trudiću se da održavam te brojke što duže mogu. Ogromno je zadovoljstvo što sam pobedio u Parizu. Imao sam sreće u životu da doživim sve što jesam do sada sa 24 godine. Nikada, ni u najluđim snovima, nisam maštao o ovako divnim poklonima, život je bio dobar prema meni...
B92
Videlo se po emocijama posle meča da je ovo zaista poseban dan za tebe. Koliko poseban?
„Veoma važna pobeda za mene, jedan od najvažnijih u mojoj karijeri. Rekao sam 100 puta, prošla godina bila je vrlo teška za mene, pogotovo nakon Garosa i mnogo sam radio kako bih sada bio ovde. Bio sam veoma nervozan tokom celog turnira jer sam znao da sam spreman da pokušam ponovo da osvojim, video sam šansu. Vrlo pozitivna stvar danas je da sam bio spreman za igru, bio sam miran, želeo sam da sam maksimum i uživam u meču“.
Šta ti je bitnije, osvajanje Rolan Garosa ili prvo mesto na listi?
„Rekao sam već mnogo puta – meni je bitniji Rolan Garos, ali srećan sam i što sam prvi na svetu. Ipak, kada sam plakao posle meča, poslednja stvar koja mi je bila na pameti jeste ’broj 1’. Prva stvar bio je trofej i sati koje sam proveo radeći da bih ponovo bio tu“.
Uvek se braniš dobro, ali danas je to delovalo još bolje nego u prošlosti. Kako?
„Bilo je veoma teško igrati sa Robinom, mislim da je on sjajn igrač. On ima odličan servis, ravne udarce sa osnovne linije koji završavaju duboko u terenu, ima dobar i forhend i bekhend koji su veoma teški za kontrolisanje. Skoro je nemoguće kontrolisati poene protiv njega. Danas sam sa osećao sjajno fizički, a psihološki savršeno. Kretanje mi je bilo bolje nego tokom ostatka turnira i veoma sam zadovoljan kako sam igrao danas, imao sam pravu taktiku“.
Osvojio si mnogo titula. Zašto je ova najvažnija?
„Ne, nisam rekao da je najvažnija, već da je jedna od najvažnijih. Bitna je zbog teške prošle godine, nekada je bilo teško prihvatiti povredu i sve što mi se dešavalo. Nekada nisam znao da li ću biti spreman da se takmičim maksimalno. Takođe, bilo je frustrirajuće kada sam povredio trbušne mišiće na US openu ili kada sam morao da predam meč na Australijan openu. To je vrlo teško prihvatiti. Zato je danas veoma poseban dan za mene“.
Učinilo mi se da si rekao da je ovo bio jedan od najemotivnijih momenata u tvojoj karijeri?
„Nisam to rekao (smeh), već da mi je jedan od najvažnijih momenata u karijeri. Finale Vimbldona bilo je neverovatno, kao i prva i druga titula ovde“.
Koliko će ti sve što se dogodilo ovde pomoći za Vimbldon?
„Samopouzdanje je uvek najvažnija stvar, tako da su pobeda ovde i 22 trijumfa na šljaci sigurno dobra priprema za travu. Sutra ću trenirati za Kvins možda 45 minuta, voleo bih možda da igram dublove u utorak kako bih se spremio. Singl igram u sredu, volim Kvins, mnogo uživam tamo. Drugačije je jer se igra u klubu i to čini taj turnir posebnim“.
Jesi li se u nekom trenutku prošle godine pribojavao da nećeš moći da se vratiš na nivo tenisa koji si prikazao danas?
„Naravno. Mislim da svi imaju sumnje u sebe, ni ja nisam izuzetak. Tokom decembra sam mnogo radio kod kuće i osećao sam da sam u savršenoj formi da pokušam da osvojim Ozi open jer sam igrao dobro u Abu Dabiju i Dohi. Ali, kada sam morao da se povučem, bio je to težak trenutak. Predati na bilo kom turniru je vrlo teško, a naročito na Gren slemu. Naravno, najbitnije stvar nije tada meč koji gubite, teže je što naredne tri nedelje nisam mogao da treniram. To mi je teško palo“.
Da li si sada naučio koliko ti je potrebno da igraš pred Rolan Garos?
„Igrao sam tri turnira, tako obično radim, mada sam 2007. i 2008. igrao četiri. Ne znam, to zavisi od trenutne situacije, a ove godine jer verovatno bilo razumnije da igram samo tri nedelje jer sam imao mnogo problema sa kolenima. Nikada ne znate, ipak, šta budučnost nosi. Zavisi koliko mečeva igrate, ako izgubite u prvom kolu, tri turnira nisu dovoljna, ali ako pobeđujete, jesu“.
Kako se osećaš fizički u odnosu na prošlih nekoliko godina?
„Fizički se osećam sjajno, nisam imao nikakvih problema i to je najvažnije za mene. Glavno je da sam ponovo zdrav i da uživam u tenisu. Ako imate problema, onda je nemoguće da uživate i pružate maksimum. Ako mislite na kolena, ne možete na lopticu. Može se igrati sa bolom, ali on neminovno ograničava kretanje“.
Govorio si publici na francuskom jeziku. Hoćeš li završiti kao diplomata?
“Ne, nisam naročito nadaren za jezike, ali nije me sramto da govorim jezikom koji nije moj. Pre sam bio vrlo stidljiv, ali oporavljam se od toga. Na početku sam veoma loše govorio engleski, ništa nisam razumeo, ali napredovao sam. Francuski razumem prilično, skoro sve kada ljudi govore plako jer zvuči pomalo kao španski i jezik koji mi govorimo na Maljorci. Tako da mogu da govorim, iako sam loš”.
Zašto svaki put zagrizeš trofej, postoji li neka priča iza toga?
“Ne, uradio sam to u Monte Karlu kada sam prvi put osvojio turnir iz Masters serije i novinari su me zamolili da učinim to ponovo zbog fotografija. Radim to samo da zadovoljim fotografe”.
Da li nosio špansku zastavu?
“Jedan navijač mi je dao u Madridu i rekao da će mi doneti sreću”.
Koji su tvoji ciljevi za Vimbldon?
“Mislim da ću biti prvi nosilac na Vimbldon, to je turnir na kojem se uvek veoma lepo osećam. Ali, molim vas, pustite me da uživam u ovome danu pre nego što počnem da govorim o Vimbldonu. Dajte mi vremena da uživam u ovom trenutku. Sutra ćemo govoriti o Vimbldonu kada budem počeo da se spremam za Kvins. Hvala mom prijatelju Marku (Lopesu) što je prihvatio da igramo dublove, to je velika usluga jer mislim da nisam baš najbolji partner za dubl. Želeo bih da provedem što više vremena na terenu kako bih se spremio za travu. To je moj cilj – da se spremim što je bolje moguće”.
Možeš li da nam objasniš svoje suze, jesi li plakao od radosti?
“Iz olakšanja, iz radosti, svakako. Bilo je to veliko lično zadovoljstvo, zbog porodice i cele moje ekipe, sebe, svih koji su me podržavali i čuvali mi leđa. Istina je da sam sa više nervoze igrao ovaj turnir jer nisam uspevao da pronađem ritam”.
Možeš li da nam opišeš svoju vezu sa šljakom u Parizu?
“Šta da kažem? Kada sam bio dete, nisam smatrao sebe specijalistom za šljaku. Ipak, očigledno je da od 2005. imam najbolje rezultate i najbolju igru na šljaci, tu se najboljer krećem i igram. Moja igra je očigledno savršeno napravljena za tu podlogu. Volim je svim srcem, pobeda u Parizu uvek je posebna”.
Izjednačio si rekord Mekinroa i Vilandera. Smatraš li sebe vrhunskim teniserom?
“Uopšte ne volim tu vrstu pitanja jer onda ljudi govore da sam arogantan. Kako to mislite, vrhunski igrač? Kao što sam rekao, trudim se da igram svoj najbolji tenis. Ako brojke i statistika kažu da sam bio dobar igrač prethodnih godina, trudiću se da održavam te brojke što duže mogu. Ogromno je zadovoljstvo što sam pobedio u Parizu. Imao sam sreće u životu da doživim sve što jesam do sada sa 24 godine. Nikada, ni u najluđim snovima, nisam maštao o ovako divnim poklonima, život je bio dobar prema meni...
B92
