Kada sledećeg petka u ponoć po našem vremenu otkuca sat za kraj letnjeg prelaznog roka 2024, otpočeće poslednji avgustovski dan, 250. otkako je na Božićno veče objavljeno da je postignut dogovor.
Trinaest meseci ranije vlasnici Manchester Uniteda, porodica Glazer, stavili su na prodaju udeo u vlasništvu jednog od najvećih, najskupljih i najvažnijih sportskih brandova na planeti. Posle priličnog haosa i serije odlaganja iz trke su kao pobednici izašli grupa INEOS i njen predsednik sir Jim Ratcliffe, nekada dete grada, a sada drugi na listi najbogatijih Britanaca.
Bila je to tek najava raspleta, još dva meseca bila su potrebna da se utanače sve detalji, po kojima je INEOS postao manjinski vlasnik kluba, ali preuzeo de facto kontrolu nad poslovanjem i strategijom kluba.
United je tako postao krunski dragulj INEOS Sportsa, multisportskog projekta, koji obuhvata fudbalske klubove u još dve evropske i jednoj afričkoj državi, biciklistički klub, udeo u ekipi F1, kao i finansiranje elitnog atletičara, kultne ragbi reprezentacije i jedriličarske ekipe.
Osam meseci kasnije upravljačka struktura je kompletirana, približavamo se kraju prvog prelaznog roka pod kontrolom novog režima i vreme je za podvlačenje prve crte. Vežite se.
Iz rupe
Glazeri su klub kupili u doba kada je u Engleskoj i Evropi bio dominantan na terenu i van njega, a zatim ga sedamnaest i po godina razgrađivali do te mere, da već 11 godina nije bio ni u borbi za titulu državnog prvaka i da je u poslednjih 12 godina samo šest puta stigao u UEFA Champions League, koji prethodno nije propustio 18 godina u nizu.
United je prošlu sezonu završio na osmom mestu PL, najslabijem još od 1990. godine. Prethodno je taj neslavni rekord držala Moyesova sezona 2013/14. sa sedmim mestom. Moyes je tada dobio otkaz četiri kola pred kraj sezone, kada je poraz na Goodisonu označio kraj nada da će 19. put u nizu igrati u UCL. Takvi su standardi bili.
Upoređenje sa tom kataklizmičnom sezonom dovoljno govori o tome kako su „crveni đavoli“ igrali u sezoni za nama. Man Utd je tada završio sa 64 boda i gol-razlikom +21, u odnosu na prošlosezonskih 60 i nestvarnih minus 1. U odnosu na Moyesovu ekipu imali su pobedu manje, dva poraza više, 7 datih golova manje, 15 primljenih više.
I da ne zaboravimo, u proleće 2014. škotski trener je pola sata pred kraj u Münchenu imao rezultat koji ga vodi u polufinale UCL, nakon što je prošao grupu kao prvi i bez poraza, dok je ETH ispao kao poslednji, sa 4 boda i 15 primljenih golova.
Na Old Traffordu za dva leta našla su se čak osmorica igrača koji su igrali u holandskoj ligi, mnogi od njih za Erika u Ajaxu ili pre toga Utrechtu
Krivica za takvu sezonu dobrim delom pada na vlasnike koji su i dalje tu, ali se ne pletu u poslove – njihova politika je klub bacila u dugove, naterala klub da u prethodne dve sezone ostane bez 19 seniora za zbirno manje od 100 miliona evra, i zameni ih sa šest pozajmica, dva slobodna igrača sa ivice penzije, golmanom od 5 miliona i samo sedam plaćenih seniora, ali zbirno plaćenih 430 miliona, jer keša za normalne cene nema. Za to nisu krivi ni INEOS ni Erik Ten Hag.
Holanđanin se, međutim, odlučio na veoma neobičan način regrutovanja igrača, pa su se na Old Traffordu za dva leta našla čak osmorica igrača koji su igrali u holandskoj ligi, mnogi od njih za Erika u Ajaxu ili pre toga Utrechtu. Ne znam pouzdano, ali verujem da je to uradio zbog svog veoma lošeg engleskog, jer prenošenje kompleksnih ideja na jeziku koji ne govoriš je veoma teško.
Ten Hag zaista govori engleski veoma loše, čak i posle dve godine, ironično, s obzirom na to da su Holanđani u svakom istraživanju decenijama unazad nacija koja najbolje govori engleski na kontinentu. Opet, to toliko liči na Unitedovo regrutovanje godinama unazad – ako su našli Brazilca koji ne zna da štopuje, Italijana koji voli samo pivo ili štopera koji se boji fizičkog kontakta, šta fali Holanđaninu koji ne zna engleski.
U klupi sa ponavljačima
Bilo kako bilo, kada se sezona završila najvišom notom – pobedom u finalu FA kupa protiv Cityja – nova upravljačka struktura imala je pred sobom dva ogromna posla. Prvo, trebalo je odlučiti šta sa trenerom, jer je Ten Hag s pravom bio prvi kandidat za otkaz mesecima, imao je nategnute odnose sa solidnim delom ekipe, pokazao se kao vrlo loš taktičar, a njegove metode treninga pretvorile su svlačionicu u bolnicu.
Odmah posle te odluke, trebalo je odraditi prelazni rok u veoma skučenim okolnostima, s obzirom na poprilični nedostatak keša i činjenicu da je sav novac koji je INEOS uložio neposredno posle preuzimanja kontrole već potrošen, manjim delom na rekonstrukciju trening centra u Carringtonu i malo šminke oko stadiona, a većim delom na finansiranje dugova. Nada da će od 300 miliona pola ili bar trećina biti uloženo u igrački kadar bila je uzaludna.
Proces odlučivanja o treneru podsetio je na sve prethodne procese u klubu – trajao je nenormalno dugo, doneo je potpunu nestabilnost, uključio licitaciju imenima (Gareth Southgate, Thomas Tuchel, Mauricio Pochettino, Roberto De Zerbi, Thomas Frank, Kieran McKenna, Graham Potter, da pomenem samo neke), čak i razgovore sa nekima sa spiska.
Yoro je i dalje tinejdžer, a PL ume da bude vrlo neprijatna škola. Zirkzee je taktički biser, ali ne za Ten Hagovu taktiku, plus već postojeću gužvu između centra i šesnaesterca
U jednom trenutku elementarna logika govorila je da će klub imati novog trenera, jer je sasvim jasno pokazano nezadovoljstvo radom trenutnog. Zato je 12. juna javnost ostala u šoku kad su se čelnici kluba pojavili na Ibizi, gde se Ten Hag odmarao, i saopštili mu ne samo da ostaje na poslu, nego će mu biti ponuđeno i produženje ugovora. Godinu ranije taj potez bi imao smisla – klub je iz ponora doveden na treće mesto, osvojen prvi trofej posle šest godina. U junu 2024. ni najmanje.
Jer analitika iza klupske sezone 2023/24. je čisti horror show i nije ni čudo da su primili 85 golova u svim takmičenjima. Skandalozna ligaška gol-razlika od minus 1 je zapravo odlična kakva je mogla da bude, jer je xG razlika minus 12.4 (56.5-68.9), a tih 69 golova smešta klub na 16. mesto u ligi.
Ali odbrana Uniteda nema bolje rangiranu među ključnim defanzivnim statistikama. Po protivničkim šutevima su sedamnaesti, kao i po primljenim golovima iz kornera, po šutevima u okvir šesnaesti, po protivničkim kontaktima u 16 m osamnaesti. I još gore, ako većinu tih statistika gledamo samo od starta 2024, oni su ili najgori, ili prvi sledeći. Sve to u sezoni sa dva istorijski loša tima (Burnley i posebno Sheff Utd, koji je oborio rekord po broju primljenih golova), i nadrealno lošom odbranom West Hama.
Glavni uzrok ovoliko loše sezone je totalno odsustvo kontrole zbivanja na terenu. Nećete videti ozbiljne timove kako igraju visoki presing sa napadačkom polovinom tima, a drže defanzivnu liniju duboko, što protivniku ostavlja neograničene mogućnosti da napada u tranziciji. Razumni ljudi rizikuju kada im rezultat ne odgovara, a igraju strpljivo i oprezno kada povedu. Man Utd je ispustio dva gola prednosti protiv nedoraslih rivala, kakvi su Newport County, FC København, Galatasaray i 3:0 protiv Coventry Cityja.
No, pilula je progutana i krenuo je prelazni rok. Znalo se dovoljno unapred da će ambicije biti vrlo limitirane nedostatkom novca, a pre ulaska u detalje sa pozicijama i tipovima pojačanja postojale su dve nade – da neće doći niko iz Eredivisie i da će neko razmišljati o tome koga pušta iz kluba. Prethodnih sezona dešavalo se da klub proda za male pare svoje dete, koji je tačno tip veznog igrača koji mu je potreban, ili pošalje na pozajmicu dva leva beka, dok su oba seniora povređena na više meseci, ili proda/pusti tri golmana odjednom, pa Onana mora pravo sa aviona na gol.
Budzašto
Odlazak Omarija Forsona bez obeštećenja ne bi bio čudo, da ga Ten Hag proletos nije sedam puta slao na teren ispred Amada (da ne ulazim u to da mu je svaki put trebalo desno krilo, a ne napadač), a za Martiala se dugo znalo da ide. Alvaro Fernandez je takođe izguran iz tima, iako i dalje fale levi bekovi, pušten je i Brandon Williams. Willy Kambwala se pokazao korisnim u defanzivnoj krizi, ali je svejedno prodat.
Raphael Varane je pušten bez obeštećenja, iako je bio jedan od lidera tima, što zaista smatram veoma čudnom odlukom, tim pre što je on peti štoper koji napušta klub u ova dva leta, dok su Arsenal u maju na toj poziciji sačekali Casemiro i Evans.
Van de Beeku je odavno bilo vreme, a svi znamo kako i zašto je Greenwood otišao u Marseille. Konačno, Wan Bissaka je izborom Ten Haga prodat, iako bi bek rotacije, pogotovo toliko dobar defanzivno, bio od velike koristi. Na kraju je u PAO otišao i Facundo Pellistri, kojeg je Amadova eksplozija gurnula daleko od tima.
Da li mislim da je moglo bolje u ovom segmentu? Jašta nego mislim da je moglo bolje. Nisu svi morali da odu, a svakako ne za tako malo novca. Deset upotrebljivih i upotrebljavanih igrača je otišlo iz kluba, među njima starter, dva člana redovne rotacije i igrač elitnog talenta, ali sa nefudbalskom mrljom; dva štopera, tri napadača, tri beka, sve tri pozicije koje su prošle sezone prošle kroz agoniju.
I sve to za 64 miliona evra. Sumu plaćenu za Masona Mounta, godinu dana pred istek ugovora (odigrao 756 minuta u svim takmičenjima, što je sa 84.656 evra po minutu verovatno najskuplja sezona u istoriji). Taksa na United odavno je poznata, ali je to još šokantnije šta se dešava sa percepcijom igrača kada dođu na Old Trafford. Uzmite Transfermarkt, koji cene određuje uz pomoć vox populi, i pogledajte šta se desilo sa cenama pojedinih igrača Man Utd-a prethodnih godina:
igrač max cena kada današnja TM cena
Maguire 70 2019 18
Lindelöf 35 2019 15
Casemiro 80* 2020 20
Mount 75 2022 35
Sancho 130* 2020 30
Antony 75 2022 25
zbirno ovih 6 465 – 143
* još nije igrao za Man Utd u tom trenutku
Poslednja kap u prodajama ovog leta bio je Facundo Pellistri, koji je sa 22 i statusom standardnog reprezentativca Urugvaja prešao u PAO za manje novca nego što je plaćen kao tinejdžer bez ikakvog seniorskog iskustva van urugvajske lige.
Ili ako hoćete, za 22 posto novca kojeg je Sheff Utd platio Liverpoolu za Rhiana Brewstera, koji je sa 20 godina imao jedno sedenje na klupi u PL. Igrajući za Blades 40 puta u dve sezone elitne lige nije dao nijedan gol kao napadač. Novac od njegove prodaje doveo je na Anfield Thiaga Alcantaru i ostalo je 4 miliona kusura.
Oterao je Sheff Utd u drugu ligu, baš kao što su dva golmana Man Cityja direktno koštala statusa Southampton i Burnley u prethodne dve godine, kao statistički najslabiji golmani lige. Nijedan sportski direktor nije toliko pametan, koliko su neki drugi nepametni. Uprkos svoj pameti koja se u njega slila, fudbal je i dalje sport percepcije, a sliku o uspešnosti klubova, trenera i igrača više nego ikad kreiraju mediji.
Čudesni slučaj Scotta McTominaya
Kao fantastičan primer suludosti situacije došao je slučaj McTominay, u kojem Fulham želi da kupi jednog od junaka prošle sezone, ali ne želi da za njega izdvoji više od 20 miliona funti, kao što ni West Ham godinu ranije nije hteo da plati 30 miliona. To se događa u letu, tokom kojeg su za toliko ili više novca otišli nebitni ili zaboravljeni likovi Fabio Carvalho, Emile Smith-Rowe, Oliver Skipp, Taylor Harwood-Bellis, Omari Hutchinson.
2022–2024. PL min gol NT min gol cena ’24.
McTominay Man Utd 3043 8 SCO 1542 8 20*
Carvalho Liverpool 341 2 POR 0 0 20
Smith-Rowe Arsenal 508 0 ENG 0 0 27
Skipp Tottenham 2190 1 ENG 0 0 25
Harwood-Bellis Man City 0 0 ENG 0 0 20
Hutchinson Chelsea 22 0 JAM 2 0 20
Analizirajmo. Carvalho, koji puni 22 ovog meseca, stigao je u Liverpool u leto 2022, u prvih 11 utakmica nastupio u 10, ukupno 330 minuta, dao dva gola pre kraja avgusta. Posle 22. oktobra 2022. se na terenu pojavio tri puta, ukupno 11 minuta. Prošle sezone bio je na neuspešnoj pozajmici u Leipzigu, pa prešao u Hull City i pokazao se dobro u Championshipu. Brentford je krilo platio 20 miliona funti.
Oliver Skipp će u septembru imati 24. Debitovao je još kod Pochettina, bio standardni starter dok je Nuno bio u klubu, pa ponovo u haotično proleće 2023, kad su se u dva meseca izređala tri trenera. Ange ga je uvodio s klupe (5 puta starter u sezoni). Leicester je isplatio 25 miliona funti na dan meča sa upravo Spursima. Hutchinson puni 21 u oktobru, imao je u PL jedan nastup od 22 minuta, januara 2023, što mu je seniorski debi u bilo kojoj ligi. Prošle sezone pozajmljen Ipswichu, gde je igrao dobro kao krilo, klub sa istoka Engleske ga je otkupio za 20 miliona.
Harwood-Bellis biće 23-godišnjak u januaru, a u PL odigrao je do ove sezone nula minuta. Štoper je dao gol za Man City u kupu januara 2020. godine, a od 2021. je sve vreme na pozajmicama (Blackburn, Stoke, Burnley, Southampton, Anderlecht). Sveci su uz pozajmicu preuzeli obavezu da ga otkupe za 20 miliona funti.
Ono gde je INEOS briljirao ovog leta je prelazni rok proslavljene klupske akademije. „Crveni đavoli“ su tokom leta pokupili ništa manje od osam elitnih talenata uzrasta od 14 do 18 godina
Za razliku od prethodne četvorice, Smith-Rowe je u jednom trenutku delovao kao igrač sa budućnošću u velikom klubu. Od Božića 2020. on je 18 meseci bio važan faktor u Artetinom preporodu, u jednom trenutku imao 11 golova na 25 utakmica, zaigrao za Englesku. Onda su ga pojačanja u leto 2022. izgurala iz tima, usledila je operacija i dve poslednje sezone svele su mu se na pet startova i mizernih 500 minuta (od mogućih 6840, 7% minutaže), sa 4 asistencije i bez datog gola. Fulham ga je za 24. rođendan platio 27 miliona (plus bonusi).
McTominay je u poslednje dve sezone ušao u zenit karijere, dao preko 20 golova za klub i reprezentaciju, u kojoj je došao i do kapitenske trake. Tri meseca pred 28. rođendan on se isprofilirao kao impact sub, što je oduvek i bilo logično, koji pravi haos pred protivničkim golom, odakle je greškom prethodnog trenera pomeren daleko. U novoj ulozi pokazao se mnogo puta kao matchwinner, jer nudi set kvaliteta koje je jako teško braniti.
Momak u punom naponu (on 3043 minuta u PL, ova petorica 3060 zajedno) i životnoj formi, sa profilom koji je blago za ekipu sa sredine tabele, ne vredi više od dva momka koja i ne znaju šta je PL, ili tri koja su probala i lupila u plafon? Ajte molim vas. U celoj priči ne razumem samo zašto bi klub uopšte želeo da ga proda (FFP navodno).
Jedan od osnovnih razloga uspostavljanja strukture u klubu je da se sa ovakvom praksom prekine, da se igrači koji se prodaju vrednuju adekvatno sopstvenom kvalitetu i pedigreu. Jer Unitedova akademija nije samo potpuno superiorna u odnosu na ostale top engleske klubove po produkciji igrača za svoj prvi tim, nego su i oni njeni produkti koji se presele u manji klub po pravilu daleko uspešniji od kolega iz ostatka top 6.
Dok novi direktori ne uspeju da uspostave autoritet i ubede kolege da pošteno plate igrače, dužnost je novog manjinskog vlasnika da zavuče ruku u svoj 30 milijardi dubok džep i iskešira kvalitetan prelazni rok. Posebno zbog toga što je sa svim odlascima u ova tri leta nategnuto ima li 25 seniora na platnom spisku, a na izlaznim vratima su izvesno ili potencijalno sva sedmorica sa prethodna dva spiska. Donedavno najdublja rotacija u ligi pretvorila se u veoma tanak igrački kadar, čak i bez povreda.
I opet, opet, opet, opet tata kupio…
I eto nam šlagvort za pojačanja. Prvo među njima, Leny Yoro, povredilo se odmah, operisan je i neće igrati bar do svog 19. rođendana u novembru, a provereni izvori kažu da su u klubu znali da ima problem sa metatarzalkom koja je stradala. Šokantno dobar za Lille prošle sezone, privukao je sve vodeće klubove Evrope, i uspeh je što ga je Man Utd doveo.
Povreda Yoroa je olakšala posao Ten Hagu i rukovodstvu kluba, jer bi izvesno morali da razmišljaju o tome kako dobiti najviše iz ovog pojačanja. Kada je 2019. Arsenal doveo takođe 18-godišnjeg Williama Salibu, tri godine ga je slao na pozajmice u Francusku (St. Etienne, Nice, Marseille), jer čak ni u drugoj sezoni nije bio spreman za premijerligaški standard, iako je u Ligue 1 već pokazao visok nivo.
Iako samo 4 meseca stariji nego Saliba tada, Yoro je dosta dalje odmakao u razvoju, i po broju utakmica (60, Saliba je 58 skupio tek dve godine kasnije), i po nivou – igrao je u četvrtfinalu Conference League, plasirao se u UCL kao četvrti u ligi. Verujem takođe da uprkos Salibinom očiglednom kvalitetu Yoro ima prilično viši plafon, i to će takođe igrati ulogu u odlukama o njegovom razvoju od novembra.
Ugarte znači da Ten Hag još čvršće grabi model opšte jurnjave napred-nazad iz prošle godine, koja je klub dovela do onoliko primljenih golova i još više šansi za protivnike, samo će probati da stavi širi čep
Mladi Francuz se među četiri pojačanja ne izdvaja samo godinama. Sva ostala tri igrača igrala su ranije za Bayern, sva trojica su se preselila iz rodnog mesta pre četvrtog rođendana, ali još bitnije, sva trojica rođena su unutar 40 minuta vožnje. U Holandiji. Opet.
Ako je to neka uteha, jedan od njih nikad nije igrao Eredivisie, iako je Holanđanin, jer ga je iz Feyenoordove akademije pokupio Bayern čim je napunio 16. Joshua Zirkzee, rođen i odrastao na zapadnom kraju Rotterdama, napunio je 19 upravo u danima kada je bavarski klub osvajao pandemijsku triplu krunu, u kojoj je on učestvovao sa 12 nastupa u sva tri takmičenja i četiri gola.
Igrač čiji talenat nikad nije bio sporan – dovoljno je videti samo na koji način je odlučio meč na debiju – tek u trećoj sezoni u Italiji uspeo je da se zaista dokaže, ali kada je to uspeo, videli smo vatromet. JZ jeste napadač, ali nije tipični napadač. Retko ćete videti igrače na najisturenijoj poziciji koji toliko konzistentno podižu nivo svojih saigrača. Mnogi u Bologni će dobiti bolje ugovore zahvaljujući njemu.
Zirkzee ne rešava veliki problem Uniteda godinama unazad – nedostatak igrača u srcu šesnaesterca. To nije rado bio Rooney, nije ni Martial, obojica vole da učestvuju u izgradnji akcije. Ali njegov dolazak će otvoriti mogućnost da se povremeno igra sa dva napadača, i da Højlund bude tamo gde najviše voli, pred golom.
Druga dva igrača rođena su u Leiderdorpu, provela bar po deceniju u Ajaxu, tamo sa Ten Hagom stigla do polufinala UCL, oba su 2022. stigla u Bayern, i oba su izgubila mesto u timu tokom proleća. Noussair Mazraoui, bek marokanske reprezentacije, još nema 27, a Matthijs De Ligt, koji u holandskom državnom timu kod Koemana dobija vrlo malo prostora, proslavio je pre neki dan 25. rođendan. U prevodu, sva trojica igrača stigla su na ulasku u najbolje godine. E, to je već sasvim novo i predstavlja prijatnu promenu.
Kako oceniti ova četiri pojačanja? Najkraće bi bilo – svi su okej, nijedan nije idealno rešenje. Yoro je i dalje tinejdžer, a PL ume da bude vrlo neprijatna škola. Zirkzee je taktički biser, ali ne za Ten Hagovu taktiku, plus već postojeću gužvu između centra i šesnaesterca. De Ligt i Mazraoui nisu ni tip (Marokanac preofanzivan, Holanđanin nedovoljno otporan na presing), niti su bili prvi izbor igrača na svojim pozicijama za ovo leto.
Međutim, sva četvorica imaju jasne pluseve i, takođe bitno, nijedan nije preplaćen. U slučaju Yoroa važan deo novca ide na vanserijski potencijal, dok su ostala trojica kupljena ispod cene, zahvaljujući okolnostima (Zirkzee se još nije potvrdio u top ekipi, tandem iz Leiderdorpa se nije dobro osećao u klubu, kojem je trebao novac od prodaje; uzgred, Bayern je pokupio i dobar deo novca od prodaje Zirkzeea, na osnovu ugovora sa Bolognom, tako da im je United sponzorisao prelazni rok), što je opet prijatna promena.
Uvek korak iza
A ta ušteda znači da je ostalo novca da se odradi najbitniji posao ovog leta. Ono što je u prethodnoj deceniji pravilo ključnu razliku između Man Utd-a i klubova koji su sistemski vođeni (Liverpool, Arsenal, Villa, da City i ne pominjem) jeste u tome što su ovi drugi planirali pojačanja po dve-tri godine unapred, i u svakom prelaznom roku planski popunjavali kadar ključnim imenima. City je van konkurencije, jer jedini može da kupi petnaestak startera u dve sezone (što su i uradili 2016. i 2017. godine), ali kod tri preostala jasno se video plan iz godine u godinu.
Nasuprot tome United je uvek u disbalansu. Još od Mourinha kontinuirano postoji pozicija koju Glazeri i njihovi činovnici jednostavno ne popune u prelaznom roku. Jose je u leto 2018, nakon osvojenog drugog mesta sa 81 bodom (i dalje najbolja postfergijevska sezona u ligi), jasno rekao koje tri pozicije želi (desni bek, mobilni centralni vezni i centralni defanzivac) i da mu je prioritet pojačavanje srca odbrane. Dobio je Freda, i to preplaćenog za dobrih 20 miliona.
Koliki će problem biti ako ni ove sezone United ne izbori mesto u UCL, zna samo INEOS
Štoper je stigao, i to zajedno sa desnim bekom (Maguire i Wan Bissaka), godinu kasnije, Oleu. Tog trenutka postalo je jasno da klubu očajnički fali plejmejker, ali ništa tim povodom nije učinjeno. Sezona je počela katastrofalno i rupa je postala jasna, pa je u januaru, za iste pare koje su tražene pola godine ranije, stigao Bruno Fernandez, koji se toliko dobro snašao da je United bar mesec dana po povratku sa pandemijske pauze izgledao kao najbolji tim na svetu.
Još dolaskom Bruna postalo je jasno da je pod hitno potrebno desno krilo, nekada najjače mesto u klubu, prethodni put zbrinuto kad je 2009. stigao Antinio Valencia. Usledilo je 18 meseci hoće-neće procesa, pre nego što je u leto 2021. došao Jadon Sancho, tipski potpuno suprotan od onog što je potrebno, ali bar na papiru – desno krilo.
U međuvremenu su na spisku potreba bili napadač, štoper, desni bek, i sa zadovoljavanjem svake se kasnilo. Šestica otporna na pritisak, u prevodu Frenkie de Jong, pojela je ceo prelazni rok i na kraju nije stigla. Sada je na redu drugi tip šestice, onaj koji će da nemilice trči i seče protivničke napade. Izgleda da je rešenje na pomolu u vidu Manuela Ugartea, urugvajskog reprezentativca, kojeg PSG pokušava da se reši kako zna i ume.
Ugarte – idealan čovek za pogrešan sistem
Cenjen od malih nogu, Ugarte je najmlađi urugvajski profesionalac u ovom veku i bio je ključni igrač svih mlađih selekcija još dok je igrao za Fenix. Kada je sa 19 godina stigao u Evropu, prva stanica bio je Famailicao, jedan od nekoliko portugalskih klubova koji su u prethodnim godinama služili kao odskočna daska za velike portugalske klubove, uglavnom za Južnoamerikance (ali ne isključivo, primera radi tamo je prošle sezone blistao Mirko Topić), uz pristojnu zaradu.
Ugarteu se zadržao kratko, sedam meseci po dolasku već ga je odveo Sporting, gde će njegov kvalitet doći do punog izražaja, i dve godine kasnije Lavovi su zaradili desetostruko, prodajući ga u Pariz za 70 miliona evra. Briljantan u defanzivnoj fazi, on je kvalitetom bio pun pogodak, ali stilom apsolutno nije. Luis Enrique ne koristi šestice koje se brzo oslobađaju lopte i 90 posto posla odrađuju u defanzivnoj fazi ili defanzivnoj tranziciji.
To je ovog momka dovelo u vrlo neobičnu situaciju. Bio je u prošloj sezoni igrač sa najviše uspešnih startova u Ligue 1, takmičenju poznatom po britkim fudbalerima u zadnjem i srednjem redu, iako je odigrao 25 od 38 utakmica i samo 63 posto minuta. Uprkos tome, klubu nije potreban, ali nema baš mnogo drugih sredina koje bi mogle da apsorbuju njegovu platu od 6.2 miliona evra godišnje bruto.
Dok novi direktori ne uspeju da uspostave autoritet i ubede kolege da pošteno plate igrače, dužnost je novog manjinskog vlasnika da zavuče ruku u svoj 30 milijardi dubok džep i iskešira kvalitetan prelazni rok
Ispostavilo se da Ten Hag želi upravo takvog igrača, koji je u stanju da pokrije širok prostor i u postavljenom napadu, ali i pri protivničkim kontrama, da bude ozbiljan faktor u presingu, a sa druge strane ne meša se previše u izgradnju sopstvenih napada, koja teče ili po bokovima, oko protivničke odbrane ili preko nje.
Pregovori su zapeli oko želje pariskog kluba da odmah pokupi sav novac plaćen Sportingu (70 miliona evra), a po svemu sudeći suma bi trebalo da iznosi oko 60 miliona, i da verovatno bude isplaćena sledećeg leta, posle jednogodišnje pozajmice sa obavezom otkupa, modernog izuma u fudbalskoj industriji, koji je baš PSG iskoristio legendarnog leta 2017, kada su posle kupovine Neymara za 222 miliona morali da na sledeće leto pomere plaćanje za Mbappea.
Zašto je INEOS u toj meri izašao u susret klubu koji dobro poznaje kroz svoj raniji projekat OGC Nice, ostaje kao jedno od brojnih pitanja. Koliko Ugarte ne treba klubu svedoči to da je neko vreme trenirao van prvog tima i da nije bio u protokolu na otvaranju sezone (Joao Neves, zvezda rivalske Benfice i želja nekoliko engleskih klubova, stigao je za malo više novca), i izvesno je da oni nemaju druge opcije, dok United ima, i to jeftinije.
Drugo pitanje, možda još važnije, jeste kompatibilnost Ugartea. Dok je sasvim jasno gde je njegovo mesto u aktuelnom kadru – videli ste u prvom kolu šta sve Casemiro može i u ovim godinama i kilogramima kada na njega ne spada kompletna zaštita ofanzivne petorke ili šestorke – sasvim je jasno da sa takvim profilom United još manje ima čemu da se nada u pozicionom napadu, gde mu je broj kreativnih opcija prilično sveden.
U prevodu, Ugarte znači da Ten Hag još čvršće grabi model opšte jurnjave napred-nazad iz prošle godine, koja je klub dovela do onoliko primljenih golova i još više šansi za protivnike, samo će probati da stavi širi čep. Problem takvog stila je što napadački deo ekipe igra visoki presing, a odbrana stoji duboko, i to čini probijanje presinga prelakim.
U prvom meču sezone, sa Martinezom na terenu, odbrana je stajala visoko i tim izgledao kompaktnije, ali je prostora za juriše kroz sredinu i dalje bilo mnogo. Ugarteov posao biće da taj prostor poništi i u tome je možda i najbolji na svetu u ovom trenutku. Dalje, holandski trener je prošle sezone imao tendenciju da brani prednost u završnih dvadesetak minuta, a Ugarte je za to takođe veoma zahvalan.
Taksa na United odavno je poznata, ali je to još šokantnije šta se dešava sa percepcijom igrača kada dođu na Old Trafford
Ako je Ten Hagova ideja sasvim jasna, logična i konzistentna unutar ne toliko logičnog koncepta, nije najjasnije zašto je INEOS pristao na to. Jer ako Ten Hag napusti klub u sledeće dve godine, gotovo izvesno da sledeći trener od Ugartea neće imati mnogo više od backup opcije, idealne za utakmice sa nekoliko najjačih ekipa u Engleskoj i Evropi, ali malo upotrebljive u dve trećine do tri četvrtine mečeva.
Skoro svi vodeći treneri u Evropi od svojih šestica traže da učestvuju u fazi izgradnje napada, a mnogo jeftinije opcije sličnog profila (Frendrup, Stach), čiji bi kasniji prelazak na klupu lako bilo opravdati manjom odštetom i platom, mogu da pomognu i u tom segmentu, ali i kao strelci (Ugarte u 222 seniorske utakmice za klub i reprezentaciju dao 4 gola, poslednji u oktobru 2021). Ovako su dva najskuplja klupska pojačanja ovog leta momak od kojeg se očekuje da postane starter ca. 2026, i momak koji dotle više neće biti potreban.
Na kraju ovog segmenta moram da dodam da nije problem u Ugarteu, već u tokovima modernog fudbala. Pre otprilike dve decenije superstar sa suprotne obale La Plate Juan Roman Riquelme suočio se sa realnošću. Poslednja velika desetka, poslednji enganche, kratko se zadržao u Barceloni, prešao u Villarreal i ubrzo se vratio u Argentinu, jer van nje više niko nije igrao sisteme u kojima je predviđen kreativni genije oslobođen obaveza u odbrani. To vreme je nepovratno prošlo.
Deca su ukras sveta
Kada se analizira ovo Unitedovo leto, sav fokus ne sme da ostane na prvom timu. Ono gde je INEOS briljirao ovog leta je prelazni rok proslavljene klupske akademije. „Crveni đavoli“ su tokom leta pokupili ništa manje od osam elitnih talenata uzrasta od 14 do 18 godina, dovedenih da upotpune već blistavu generaciju akademaca.
Istorijski nijedan klub na svetu ne može da priđe Man Utd-u kada je u pitanju kreiranje igrača – ne samo da od 1937. nije odigrana nijedna utakmica bez sopstvene dece (skoro 4200 utakmica u nizu), ni da ih od pokretanja FA Youth Cupa nijedna ekipa nije makla s trona (osvojili prvih pet u nizu, odatle Busby Babes, od kojih su mnogi stradali na minhenskoj pisti), gde su sa 11 trofeja (Chelsea 9, Arsenal 7).
Kada je Toby Collyer pre desetak dana ušao u 59. minutu Community Shielda, postao je 251. član akademije koji je debitovao za prvi tim (i zamenio Mainooa, koji je broj 246). U trenutnom rosteru on je jedan od sedmorice (Evans, Heaton, Rashford, McTominay, Garnacho, Mainoo; svi osim Heatona bili na terenu u prva dva meča sezone), a ranije u tekstu pomenuo sam četvoricu od ukupno 14 prodatih ovog i prošlog leta (među 21 imenom nisu Alvaro, koji nije dobio nijednu priliku u prvom timu za četiri godine, kao ni Pellistri i Amad, koji su stigli u klub sa 19 – da bi stekli status igrači moraju da budu u klubu bar tri godine u rasponu 15-21 i da prođu kroz akademiju, zato recimo nisu ispunili Rooney i Ronaldo, iako su stigli sa 18).
U prethodnih desetak godina, posle osvajanja FA Youth Cupa 2011. (Pogba, Lingard, Ravel Morrison, Will i Michael Keane, Tunnicliffe, Sam Johnstone…) mlađe kategorije su potonule i pre nego seniori i desetak godina imali su i mršave rezultate i mršavu produkciju (Januzaj, Rashford, McTominay, Pereira i Greenwood jedini ostavili trag od debitanata 2011–2020, pre toga je toliko ozbiljnih imena izlazilo za dve-tri godine).
Posle pandemije stvari su se okrenule. Mainoo (rođen 2005) i Garnacho (2004) bili su zvezde tima koji je 2022. doneo jedanaesti pehar i prekinuo drugi najduži post u istoriji (prethodni je trajao 1964–1992, a seniorski 1967–1993, pa vi izvucite zaključke po volji), a u generacijama ispod njih ključa od talenta.
Polivalentni ofanzivac Shea Lacey (2007) odavno ima legendaran status na društvenim mrežama, a Harry Amass (2007), naslednik Lukea Shawa, bio je deo prvog tima na letnjim pripremama. Jack Fletcher (2007, Darrenov sin) otkupljen je od Cityja i takođe je radio sa prvotimcima još od prošlog leta.
Nije ni čudo što je U18 tim osvojio triplu krunu ove sezone – Severnu diviziju U18PL, U18PL Cup i nacionalno finale u kojem igraju šampioni severa i juga, a Ethan Wheatley (2006) za golove u finalu nagrađen je debijem za prvi tim, i ušao u istoriji kao jubilarni 250. akademac. Šansi se nada i osam meseci mlađi Velšanin Gabriele Biancheri, takođe napadač. Krilo Ethan Williams (2005) potpisao je prvo ugovor u julu, Elyh Harrison (2006) igrač je sezone u rezervnom timu i konačno golman koji je odličan u igri nogom.
Još mlađi su Bendito Mantato i Amir Ibragimov, rođeni 2008. godine, oba pod ličnom zaštitom Sir Alexa. Angolac i Dagestanac po rođenju, oba su odrasla u Engleskoj i igraju za njene mlađe selekcije a ovog leta stekli su pravo na prvi ugovor. Mantata upoređuju sa Sakom i po poziciji (desno krilo i levi bek) i po stilu, dok se uz Ibragimova, čija dva mlađa brata treniraju fudbal, a stariji je MMA borac sa skoro 7-0 u profesionalnim borbama, obično pominje ni manje ni više – Wayne Rooney.
Kad ga već pominjemo, i njegov najstariji sin Kai (2009) izgleda veoma dobro, a treba dodati da su dobre igre i golovi u juniorskoj ligi obezbedili Jimu Twaitesu (2007) obezbedili treninge sa prvim timom ovih dana.
Biseri za budućnost
Na ovakvu količinu talenta unutar tri godine, novo rukovodstvo krenulo je u opštu ofanzivu i dupliralo spisak igrača od kojih se očekuje lepa karijera, pokupivši čitav niz imena širom Engleske.
Dante Plunkett (2009) levi je bek koji je stigao iz Aston Ville i pridružen je generaciji Ibragimova i Mantata, uz očekivanja da će biti konkurencija Amassu u narednoj deceniji. Na desnom beku ekipu je pojačao James Overy (2007), Australijanac iz Pertha, koji može da igra i za Englesku i ima domaći status.
Veoma mlad tandem napadača čine Camron Mpofu (2009) i Silva Mexes (2009). Mpofu, koji je član škotske U15 reprezentacije, stigao je iz Readinga gde je proveo tri godine. Mexes, čiji otac Rob Earnshaw ima 59 nastupa za Vels i tri sezone u PL, bio je član Ipswich Towna, na merenjima je bio najbrži igrač Engleske do 16 godina (11.1 na sto metara), a uz to je odličan dribler.
Samuel Lusale (2007), mladi reprezentativac Slovačke, čiji otac je Zambijac, rođen je u južnom Londonu i do leta je igrao za Crystal Palace. Tamo su ga poredili sa Michaelom Oliseom, za koga je United navodno bio zainteresovan, ali je otišao u Bayern.
Ipak, svi ovi potpisi pali su u drugi plan kada je klub sa Old Trafforda dobio dvomesečni rat i izborio se da Chido-Obi Martin potpiše. Dete Nigerijaca rođeno u Danskoj, za čiju U17 selekciju igra, Obi važi za jednog od najtalentovanijih svetskih fudbalera 2007. godišta. U Arsenal je stigao 2022, i tamo toliko dominirao, da je sa 15 ušao u U21 ekipu, a odmah posle 16. rođendana Arteta ga je pozvao na trening prvog tima.
Ali na tome su „tobdžije“ stale, iako je Obi dao sedam golova Norwichu, a nestvarnih 10 Liverpoolu, u pobedi 14:3. Put ka prvom timu ostao mu je prilično zatvoren, što je postao standard u londonskom klubu, a i priča osam meseci starijeg Ethana Nwanerija je poučna. Proglašen najtalentovanijim igračem kluba poslednjih godina, Nwaneri je najmlađi debitant u istoriji PL, u septembru 2022. Umesto laganog uvođenja u tim, on se na terenu za 23 meseca pojavio samo jednom – na 13 minuta u meču koji je njegov tim dobio 6:0.
Obi je to shvatio kao upozorenje i mesecima pred leto najavljivao da će otići ako ne dobije garancije. Nije ih dobio i usledila je velika borba nekoliko klubova, tokom koje je on proveo ceo dan u Carringtonu, družeći se sa Unitedovim prvotimcima. Konačno, dogovor je sklopljen, a on uključuje i status trećeg napadača u timu, iza Højlunda i Zirkzeea. To bi rekao Fergie, if they’re good enough, they’re old enough, a Obiju će krajem novembra 17 (ravno 34 godine mlađi od Ryana Giggsa).
Ako je to bio statement signing, isto važi za posao obavljen skoro u potaji ovoga četvrtka. Dok svi očekuju da potpiše skupa šestica, u klub je stigao 18-godišnjak na istoj poziciji, koji važi za jednog od najvećih svetskih talenata. Sekou Kone briljirao je na U17 World Cupu prošlog novembra u Indoneziji, gde je Mali osvojio treće mesto.
Ključni doprinos dao je tandem lokalnog kluba Guidars, u kojem su Kone i pet meseci mlađi Hamidou Makalou, a afrička selekcija završila je takmičenje sa gol-razlikom 18:4. Izguglajte kako je izgledao Kone u utakmici za treće mesto sa Argentinom, nećete se pokajati. Nije ni čudo što je ovaj transfer igrača koji je nominalno junior bukvalno zapalio medije i društvene mreže u četvrtak.
Kone je igrač sredine terena koji igra izvanredno u oba smera, odličan je u defanzivnim zadacima, ali ne zaostaje ni u posedu lopte, sa dobrim pregledom igre i pasovima. Odličan je dribler i ima sjajan osećaj za pozicioniranje. Kompletan fudbaler.
Mnogi su ovaj transfer uporedili sa situacijom od pre nekoliko godina, kada je klub propustio priliku da za 4 miliona potpiše Felipea Caiceda, dok je još igrao u Ekvadoru. Danas najskuplji igrač PL želeo je da dođe, ali su svi poslovi u to vreme obavljani konsenzusom mnogočlane vlasničke grupe, i dok su oni reagovali, mladić je već bio u Brightonu. Dolazak Konea bez ikakvog curenja informacija smatra se ogromnim iskorakom ka ozbiljnosti kluba sa Old Traforda.
Sa preko 15 ozbiljnih imena u rasponu godišta 2005–2009, Man Utd ima zaista svetlu budućnost. Naravno, neće svi ovi momci uspeti, dovoljno je pogledati gde su danas Will Keane, James Wilson i posebno Ravel Morrison (dva u trećoj ligi, treći bez kluba godinu dana), koji su bili planirani za Unitedove prvotimce, pa čak i Januzaj ili Lingard, koji su napravili pristojne karijere, da i ne pominjem osvajače FA Youth Cupa koji su završili kao vozači autobusa.
Ali ako samo pet od ovih momaka prođe do prvog tima (a Class of ’92 u širem smislu je progurao šestoricu u rasponu 1973–1977), to će znatno ubrzati uspon kluba i učiniti ga mnogo jeftinijim. Ono što je izvesno je da će ovi uspesi u borbi za nekoliko atraktivnih igrača privući i u sledećim generacijama popularne klince u najproduktivniju akademiju, pogotovo zbog puta koji je uvek otvoren (15 akademaca debitovalo od 2021. do danas).
Za kraj bitno je vratiti se u realnost. Sve ove dobre vesti vezane su budućnost, jer jasno je da će jezgro u kojem je niz aktuelnih prvotimaca od 19 do 23 godine u najbolju formu ući tek pred kraj decenije. Ratcliffe je na dolasku najavio da će tim biti konkurentan za engleske i evropske titule za tri godine, i ovaj prelazni rok generalno vuče na tu stranu. Koliki će problem biti ako ni ove sezone United ne izbori mesto u UCL, zna samo INEOS (možda znaju i Glazeri, ali ih očigledno ne zanima). A sa tri skoro pa zakucana tima na vrh, borba za četvrto i možda peto mesto biće žestoka.
