Ne znam uopće kako bi dao naslov ovom postu. Od Das Sexa, Bucmastoće, uberPepa, ostvarenje sna, I ostalih govana, mislim da ću se na kraju odlučiti za Miran san, jer to je ono što najviše cijenim nakon ovakvih partije i mislim da to kao navijač opčenito, ne samo Bayerna, ne možeš platiti noFcem!
MIRAN SAN
Za one koji me poznaju, a sad I za one koji ne, znaju što meni znači tekam gegen Juve. Protiv svih ostalih ekipa na svijetu mi igramo protiv, no protiv Juvea halamo gegen DEN. Nit Real, nit Barca, niti PSG, niti City, nit UTD niti Arsenal, nit Chelsea, neće izazvati takve emocije prije same utakmice kao tekam gegen Juve.
Svaki puta kada se izvlače te smrdljive kuglice, ujedno sam uzjeban, koliko me je strah. I svaki puta grintam samo ne JUVE!!! Koliko god obožavam gledat tu tekmu, zbog osečaja u stomaku, nervoze, žiPčanoće, ushićenja I debljine I masti, toliko mi ju se gadi gledati jer me strah!
No zašto me je strah, pitat će se neki? Moj odgovor svima je NACIONALNOST! No moraš biti ja da bi to shvatio. Ko kak se nekom više sviđaju plavuše, a nekom crnke, nekom brinete, to je njihova osobna stvar koja se nedokazuje, neargumentira, to je jednostavno tako.
Strašan Amozitet I mržnja prema Juvetu javila se tokom godina I to još tamo davno dok sam bio samo debeli klinac koji je tek počeo pratiti nogomet. Zamrzio sam Italiju zbog njihovog načina igranja nogometa, gnojenja, sreće I govana koje pokazuju na terenu. Juve je olićenje Italije I na isti način godinama se provlačio I tako je postao moj omraženi klub, a da ne govorim o onim gnojevima od Del Pajera usred olimpijskog stadiona I onih Todorovih bombi sa 20 metara u 90-tim minutama protiv Deportiva - FUJ. S tim da mi je brat po nogometu navijač Juveta
Tokom godina pračenja nogometa I Bayerna razvio sam nesvjesno jedan trul osječaj prije utakmice. Na dan utakmice počinjem osječati jednu vrstu ankcioznosti koju sam već naučio prepoznati. Kada se to dogodi, počinjem se spremati za poraz. Taj osječaj me nikada nije “iznevjerio” I 100% je bio u pravu. To nije onaj uobičajen strah I nervoza prije tekme, dopunjena sa tremom, to je nešto sasvim drugo, nešto što ti neda mira I ubija nadu da se može protiv toga, ono previše je stvaran da bi ga zanemario taj osječaj za feeling dogodio se I na dan tekme sa Juveom...
Und so beginnt es!
Prije same tekme, jako puno “dobrih” vijesti za Bayern, jer je Juve desetkovan I bla, bla, bla. Pep nije puno iznenadio sa sastavom iako sam ja oćekivao 3 pozadi. Ok, iznenadio je što niej thiaga stavio otpočetka, no očito je imao neki plan. Mene je malo isto tako iznenadio Ribery otopočetka, no to je samo stvar ukusa. Čim je počela tekam, moglo se vidjeti da neš neštima. Juve nas je visoko stisnuo, a mi baš nismo bili nutra. Kad je juve zabio gol zbog očite pogreške Alabe I Neuera, jednostavno me presjeklo! Odmah sam se sjetio osječaja. Uvijek je tak, dođe do neke gluposti I primimo gol. Reko pa kak baš protiv ovog **** od Juveta mi sebe sami pobjeđujemo. Pa mogli su bar radi fair playa promašiti prvu šansu, a ne odma krump!
Nije mi se svidla ta nesigurnost jer sam znao da će prije biti lošije nego dobro. I tako I bi… Eto čitam kako se ljudi dive to Cuardadovom golu I grozim se činjenice što nam je Juve zabio 4 golda koja smo im mi poklonili. Ništa ŠPEKtakularnog Juve tu nije napravio nego je tragikomično što su naši igrači prilikom tog gola odigrali. Samo ću napomenuti da smo pobrali 5 **** žutih kartona. Ponovit ću 5 komada!!! Ne sječam se kad se to zadnji puta dogodilo! I onda ono što je najgore. Cijelu tu juveovu akciju za 0:2, majka je bezgriješno začela I rodila, da bi se na njoj zaradio žuti karton!!!! Valjda smo 5 puta mogli prilikom te akcije napraviti žuti karton, a li ne naši igrači ko **** lepršaju oko juveovih igrača u kontranapadu – Ako već moram nači krivca za naše primljene golove to je Alaba, jer individualno, on je najviše njima pridonio, a to ne volim kad pišem.
To su vam stvari zašto ja prezirem talijane, tj. Juve. Neki ljudi će njihove pobijede protiv nas pripisati taktičnosti, znanju kvaliteti, dok ću pribjeći onom što svi oni ne vole, a to je mirogorični gnoj I neobjašniva doza nemogućeg poklapanja!!! Znači da bi ti zabio dva gola, možda I najkvalitetnij igrač Bayerna baš na taj dan mora napraviti dvije greške koje nije napravio nikada u karijeri. Ko kak će na Thuramovom kontu pisati da je u karijeri zabio dva gola….
Sad je samo pitanje koliko ćemo primiti, kako se osramotiti, jer danas nije naš dan. No ima jedna stvar koju je svaki bayernov navijač naučio, a to je Finale Dahoam. Ta tekam u nas je usadila pravio, da se nikada previše neveselimo kada zabijemo za vodstvo I da se nikada nepredajemo dok sudac ne odsvira za kraj. To je pravilo koje će u nama uvijek živjeti I nigdar od njega nećemo odustati.
Da bi nada tinjala potrebno je bilo dati gol prije poluvremena, no neća ga I neć. Muller šist forbaj, a Lewi se nespretno odbija lopta I sa 0:2 se ide na poluvreme.
Pep izbezumljen, ne zna di mu je glava, da mi je sad u zemlju propast, misli on sebi. No nema predaj, treba još neš probati. Reko je dečkima na poluvremenu, zabijemo li gol imamo tekam, primemo li gol neamo šanse.
Što li je Pep smislio?
BERNAT!!!!!! WTF!!!!?!?!?!?!? E kad sam to vidio tu sam se predo. Reko sad sva pravila koja sam naučio nedrže vodu. No bit pravila ili ti zakona je da je ono uvijek jače od subjektivnog mišljenja
I krene mamu ti to drugo poluvreme, kad ono Morata, a naša obrana, kraul I baterflaj udara. Pa reko, kaj ste vi jeli prije ove tekme!?!?!
Nakon toga polagano se počinjemo stabilizirati. Pep vuče potez koji je najvjerojatnije odlučio tekmu. Vadi nepotrebnog Xabija I ubacuje Comana. Isto tako dupla desno krilo, no ono što mu dosada nikada nije pošlo za rukom, pretvara u Costu u playmakera, što užansTno buni Juveovu obranu.
Juve se već bio povukao u mišju rupu I eto ti Lewe.
Daj si zamislte koliko je Juve duboko stajao kad je Lewa iz one blitine uspio uputiti šut glavom I to sa teledirigiranim nabačajem Coste. Lagano rukica u hlače I samo ga jen put put nategneš, za srce I dušu I da si olakšaš. Nikakvo posebno drkanje I skakanje!
I tako prolaze minute, godine, stoljeća, al nema Bayerna I nema. Nikako da neštu umpa lumpnemo. E I tada dolazi do distrbenca u forsu. Po prvi puta na celoj tekmi Juve gubi šeprtljavo loptu I lopta dolazi do Vidala (tamo nikada pa ni onda nije smjela biti, kao što nam Juve nije smio dati niti jednog od sva 4 gola), produžuje loptu na BUCMANA, on ubacuje I DAS SEX!
Ma da nije bio Muller mislim da bi se uspio suzdržat da ne skočim, ali majku mu, kad je MULLER. Čovjek kojeg na terenu nije bilo, naš najgori igrač, ali nemreš to čupat van da ga ****. Dene on njega I ja se sad samo nadam da će mi bog oprostiti ovo veselje prilikom gola I već ga počinjemmoliti za oprost, “ma dajme pusti, znaš kak mi je bilo, to je samo malo, niš ozbiljno”. I opet KUŠ
Slijede produžeci I Zittern u 3 PM! Sada je samo pitanje I odgovor da li Thiaga umjesto Riberya mam nutra ili čekat – kocka je pala na čekanje….
Prvi produžeci zakurac, opet Zittern u 4PM!!!
No onda od negdje dođe do jedne kongenijalne akcije I Thiago trifft!
I joj kak sam htio skočit, ali nesmeš sine ako Boga znaš. U meni vulkan ali u tišini vrištim, jer nesmem preveč da ne uslijedi trula kazna. Je u vodstvu smo, al opet sam jedan gol I odosmo mi po ćevape! Idemo dalje!
I onda kontrica iz snova I ko će kome nego svoj svome BUCMAN UDARA MRKVICU!!!!
E sad se već teže suzdržavat al moraš! OTMPL na ntoj razini!!!
Smiri se još ima vremena do kraja, kakva je tekma svašta se još može dogoditi! Treba se smiriti I mirno ako je to moguće privesti tekmu kraju!
I naravno da nemre bit mirno, Juve ima **** šansu ali neuer je napokon pravi!
KRAJ; SEX; SKAKANJE; VRIŠTANJE; DRKAONA!!!!
FALA TI BOŽE!!!!
I tako je došao kraj. Napokon dogodilo se ono o ćem sam sanjao! Nabili smo Juve baš onako kako sam htio! Već sun as svi otpisali, mi se vratili I još dali gol u 90 minuti za produžetke. Prošli na način da ih boli za popizditi, da neće tako skoro zaboraviti ovu tekmu, da će sada njih uvijek biti strah kada će izvuči Bayerna, a ne nas, kao kad se Realu bljuje kad izvuće Juve. Premostili smo jednu prepreku koja me uvijek mučila, a to su tekme gegen talijanskih klubova!
ARIVEDERČI MOJ JUVE I DO SLIJEDEĆEG PUTA; A SAD NEK VAS BOLI!
Zašto miran san? Svaki navijač ima svoj način slavlja I izbacije emocije iz sebe na svoj način, no svakog od nas najviše tješi činjenica da nakon poslije tekme imamo MIRAN SAN. Svaki navijač Bayerna zna što znači MIRAN SAN nako finala DAHOAM!
Zato sam si ja danas još jedan sat EXTRA duže krmio!
ŽIVILI VI MENI!
IMMER WEITER MACHEN!!!!
al haj ti objasni onom tersu od insana 
Očigledno nisu u stanju vezati dva odlična poluvremena protiv top ekipe kao što je Bayern (iako s klimavom odbranom), mada nije ni "stručnjaku" Allegriju prvi put da prednost od dva gola pusti niz vodu (hint: Milan vs Barcelona prije tri sezone).
A ekipa jedva hoda. 
...nema šanse za Benficu ili Wolf 
to se ne dešava Barci nikad.
