Pepov plafon: Dani odluke
Objavio Vladimir Novaković • 07-05-2015
Nokaut koji je njegov sadašnji tim doživeo na pozornici na kojoj se proslavio kao igrač i trener doveo je Pepa Guardiolu do ključne tačke u karijeri. Više u pitanju nije mesto u berlinskom finalu Lige šampiona – cela karijera vodećeg fudbalskog mislioca današnjice zavisi od njegove reakcije u narednim nedeljama.
Najveći Pepov problem je upravo u tome što je reagovanje pod pritiskom njegova najslabija strana.
Et tu, fili mi?
Na konferenciji za novinare posle meča Guardiola je ponovio ono što smo toliko puta čuli – da ne postoji način da se odbrani Leo Messi. Čarobnjaštvo Argentinca je nesumnjivo, on ga dokazuje iznova već celu deceniju, ali činjenice govore da su posle magične 2011. sve do ove večeri protivnici uspevali da ga spreče da se primakne finalu elitnog evropskog takmičenja.
Guardiola je pao na nekoliko bitnih lekcija, a najočiglednija je bila branjenje njegovog najslavnijeg učenika, kojeg je usavršavao 4 godine. Svako ko prati fudbal makar površno zna da je Messi poslednji protivnik na svetu kojem treba dati prostor kad ima loptu.
Bayern mu je u ključnom periodu utakmice ostavio previše prostora, kod prvog gola imao je 7-8 metara da se namesti i šutne, a ostatak je bio rutina – svako ko se ozbiljnije sprema za Bayern zna da je najveća „rupa“ Manuela Neuera šut sa distance u bliži ugao. Prosečni, čak i natprosečni fudbaleri to neće nužno umeti da iskoriste, ali za Messija ovo je bilo isto što i slobodnjak sa 18 metara za Džajića – skoro pa penal.
Ako za taj prvi gol postoji olakšavajuća okolnost da je primljen u tranziciji, jer je Bayern izgubio loptu u svojoj trećini, kod drugog opravdanja nema. Posle duge vrteške na samom centru, na ivici šesnaesterca ostao je elementarni mis-match u kojem nesrećni Boateng nije imao nikakve šanse.
„Mislio sam da će mi napasti jaču nogu, pa sam krenuo na drugu stranu“, jednostavno je objasnio Messi situaciju koje će se nemački reprezentativac sećati dok bude živ.
Posed za ponavljače
Barcelona je klub koji je i pre Pepove revolucije voleo da drži loptu. Sve do ove srede njihov niz utakmica sa većim posedom trajao je od decembra 2006, kada su igrali sa Schaafovim Werderom. Od prethodna 422 takmičarska meča (mesec pre nego što ih je Pep preuzeo 2008) ovo je bio tek drugi u kojem je protivnik imao loptu više.
Međutim, posed Barci nije neophodan za pobedu. U tom drugom meču, septembra 2013. Protiv Raya, dobili su 4:0 sa 49 posto poseda.
Ove srede Barca je imala prednost uposedu samo u drugoj polovini prvog poluvremena. Bayern je dugo kontrolisao loptu, domaćin preuzeo prednost posle pola sata igre, ali je u drugom poluvremenu bavarski tim imao 58 posto (meč se završio 53-47 ili 54.5-45.5, u zavisnosti da li je vaš izbor UEFA ili Opta).
Posed bez penetracije nema mnogo smisla, što vam mogu posvedočiti rezultati Arsenala u mnogim nedavnim sezonama, Van Gaalovog Uniteda, u nekim trenucima na početku ove sezone i Rodgersovog Liverpoola.
Goste je taj posed u priličnoj meri uspavao i čak pomogao domaćem timu da ih uhvati nespremnim kada je došlo vreme za munjeviti udar. Bayern nijednom nije šutirao u okvir gola (domaćin 8 puta), a kod najbolje šanse na utakmici Lewandovski nije uspeo da iskoristi dodavanje Müllera.
U domaćoj ligi Bayern pobeđuje kontrolom – držeći loptu gotovo sve vreme, bez previše prilika. Zapravo, visok procenat iskorišćenosti velikih prilika čini ih dominantnim. Kada im neko ograniči pristup najopasnijoj zoni, kao Barca ove srede, postaju neobično jalovi za tim takvog kvaliteta.
Inovator za 10, trener baš i ne
Bayern je u Kataloniju doputovao drastično oslabljen, bez tandema Robben-Ribery, koji im je neophodan da bi otvorili odbranu rivala, i Davida Alabe, čije prisustvo na bilo kojoj od dve standardne pozicije bi mnogo značilo, jer su na njima igrale najslabije tačke gostiju Bernat i Thiago.
Dva pojačanja iz Primere potpuno su se odsekla izašavši na Camp Nou i nijednog trenutka nisu igrali blizu svog potencijala, posebno Barcino dete Thiago. Na kraju se ispostavilo da je baš Bernat nepromišljenim gubljenjem lopte skrivio prvi gol i otvorio protivniku kapije.
Pep Guardiola je verovatno najveći fudbalski mislilac današnjice, najveći taktički inovator još od Rinusa Michelsa, čovek čije poznavanje fudbala je neverovatno, a fanatizam gotovo bez premca na planeti. Kao takav onće biti zapamćen dokle god se fudbal bude igrao.
Trenerski posao je, međutim, znatno kompleksniji od poznavanja taktike i tehnike. Psihološka priprema podjednako je bitna, a tu je Katalonac ove večeri zakazao, ne prvi put. To se posebno videlo upravo na pojačanjima koja je doveo iz Primere.
U tri uzastopna meča sa španskim ekipama Pepov Bayern je ostvario skor 0-8, neposredno pošto je Jupp Heynckes ostvario onih 7-0 u dvomeču sa Barcom. Ako je prošle sezone i bilo sumnji, sada je jasno da razmere njegovog ličnog neuspeha teško mogu da budu vidljivije.
Plan B
Prošle sezone protiv Reala i ove u Barceloni pokazalo se da kada kola krenu nizbrdo, Guardiola ne uspeva da ih vrati na pravi put. Zapravo, u obe te utakmice Bavarci su prva dva gola primili u samo 4 minuta razmaka, a treći posle petnaestak minuta. Slično je bilo u Portu, u prošlom kolu LŠ, a meč u Wolfsburgu, na startu polusezone, bio je odlična pokazna vežba za svakog protivnika nemačkog šampiona.
U doba kada je sedeo na klupi Barce Guardiola nije pripremao plan B. Uglavnom za tim nije bilo ni potrebe, njegov tim toliko je dominirao, da je za prve tri godine osvojio 3 titule, 3 superkupa Španije, 2 titule prvaka Evrope, 2 Superkupa Evrope i 2 Svetska klupska kupa. Od stoprocentnog učinka odvojila ga je Interova 10-člana tvrđava koju je dizajnirao Mourinho, čovek koji će 2012. ubrzati njegovu odluku da napusti Camp Nou.
U Nemačkoj ga je dočekao najmoćniji tim sveta u tom trenutku, ekipa koja je osvojila sva takmičenja u kojima je nastupala, i koja je tek koji mesec pre nego što će je on preuzeti razmontirala Barcu 7:0 u dva meča, označivši definitivni slom dominacije tiki-take. Bio je to istorijski dvomeč sa ozbiljnim implikacijama na budućnost. Kriza Barcelone i neuspeh španske reprezentacije na SP njegove su posledice, a za sadašnji uspon katalonskog kluba bio je neophodan jasan iskorak, ali o Barci ćemo kasnije.
Bayern je nastavio da kroz prelazne rokove urušava direktne rivale i brzo je okončao nade da će Bundesliga uhvatiti priključak sa Premier ligom i Primerom. U takvim okolnostima domaći trofeji osvajani su rano i bez mnogo truda. I prošlog i ovog proleća ekipa je pogrešno tempirala formu i igrala najslabije u ključnom delu sezone. U samo osam dana Bajern je ispao iz kupa, doživeo redak poraz u ligi i dotučen u Barceloni.
Pepov Bayern igra drugačije nego njegova Barca i drugačije od ostalih timova današnjice. Iako se tokom meča često menja raspored igrača na terenu, njihov pristup igri se ne menja, kontrola je uvek u prednosti nad direktnom igrom. Svi timovi sa takvim mentalitetom moraju da imaju spreman plan B, ili ih čeka problem, pre ili kasnije.
Ipak, uvek treba držati kontakt sa realnošću. Bez toliko ključnih igrača, ekipa iz Bavarske je na Camp Nou trebalo da igra na remi, i bila je samo 15 minuta udaljena od dobrog rezultata pred revanš. Iako nije imao resurse, Guardiola je hteo više, hteo je gol u gostima, i to ga je na kraju koštalo nokauta.
Poraz je posledica poremećenog balansa. Umesto laganog povlačenja i direktnijeg stila, on je pokušao da pogura rivala na drugu polovinu terena i ostavio odbranu ranjivom. Sa napadačkim talentom kakav je na raspolaganju Barceloni, to je poslednja stvar koju smete da uradite.
Tržište – još jedna slaba strana
Iako je uticaj trenera na tržištu često ograničen ulogom sportskog direktora, oni najveći po pravilu imaju odlučujuću reč u dovođenju i prodaji igrača. Guardiola se ni tu nije pokazao spektakularno. Za 4 godine u Barceloni potrošio je bezmalo 350 miliona evra naigrače, koji uglavnom nisu dobijali šansu ili su brzo prosleđivani dalje. Iz te četiri sezone jedini kupljeni igrači koji su ostavili ozbiljniji trag su Pique, Alves, Mascherano i Adriano.
Neuspele i skupe kupovine su mnogo brojnije. Za Keirisona, Henriquea, Čigrinskog, Hleba, Caceresa i Keitu data su 94 miliona evra, a posle krajnje neuverljivih i retkih nasupa prodati su za ukupno manje od 10 miliona. Čak i oni koji su dolazili da budu zvezde, kao Ibrahimović i Villa, prodavani su nedugo zatim za mnogo manje sume. Zbog svih tih transfera (i mnogih sličnih poduhvata posle 2012) ovog januara otpušten je Andoni Zubizarreta, ali je nesumnjivo da Guardiola snosi svoj deo krivice.
Čak je i promocija igrača iz mlađih kategorija, o kojoj se mnogo govorilo, u velikoj meri zakočena. Poslednje ime koje se u potpunosti doazalo je Busquets, kojeg je Pep trenirao u Barceloni B, i koga je odmah po preuzimanju prvog tima prebacio. Na sledeće produkte La Masie u prvom timu čekalo se do dolaska Tita Vilanove na klupu kluba.
U Münchenu Guardiola je zatekao ekipu koja je prvak Nemačke i Evrope, i za koju je već potpisao Mario Götze, zvezda glavnog konkurenta u ligi. Godinu kasnije sledio ga je klupski drug Lewandowski, Pep je u dva prelazna roka doveo i Thiaga, Xabija i Bernata, a iz Rome je stigao Benatia. U tim izborima jasna je linija razgraničenja između klupskih čelnika i katalonskog trenera, a utisak je da su čelnici birali mnogo bolje, pogotovo pošto su tri španska igrača najviše podbacila u ovoj utakmici.
Iako Bayern, za razliku od Barce, posluje mudro i uvek je u plusu, Guardioli je na raspolaganju bilo dovoljno novca da renovira ekipu. Nemačka polovina njegovog tima sastavljena je od fudbalera koji su prošlog leta postali prvaci sveta, znanje i samopouzdanje su im na vrhunskom nivou, ali u dresu bavarskog kluba oni u dve uzastopne sezone gube na prvom ozbiljnijem ispitu, u ključnoj utakmici sezone.
Messi – najbolja sezona?
Barca ovih dana igra fudbal koji ne izgleda slabije nego onaj iz 2011, kada su delovali potpuno nedodirljivo. Ako su Xavi i Iniesta stariji i više nema Puyola, tu su Neymar i Suarez, i često u takvim nabrajanjima preskakani Rakitić. Razlog više za sasvim novi nivo u igri Katalonaca leži u iskoraku njihovog najvećeg čarobnjaka.
Ono što promiče i najvećim Messijevim fanovima i najvećim hejterima je iskorak koji je napravio ove sezone, kada se vratio u vrhunsku formu. To se ne ogleda samo u statistici (30 golova i 18 utakmica na 29 mečeva od početka 2015), već u kompletnom pristupu meču.
Tokom karijere Leo je bio poznat po tome što se ne troši previše na trčanje, statistika je pokazala da po meču pretrči 8 kilometara, 2.5 manje od proesčnog napadača u 5 najjačih liga, a tri i po manje od Albe, koji trči najviše u timu (u Primeri daleko najviše pretrči Koke, kao 1.6 Messija).
Deo zaostatka za prosekom leži u njegovom originalnom pristupu prvim minutima utakmice. Kako je to u odličnom članku opisao Simon Cooper, Messi provede prvih nekoliko minuta u šetnji i osmatranju protivničkih igrača, njihovog postavljanja i kretanja. Zbog toga do sada u karijeri nikad nije dao gol u prva dva minuta utakmica, verovali ili ne (Ronaldo je prošlog februara kompletirao svaki minut utakmice). U prva četiri minuta utakmica njegov ukupni učinak su samo dva gola, dramatično manje od proseka za bilo koja četiri minuta (oko 20 golova) tokom utakmice.
Ove godine sve izgleda potaman. Luis Enrique je odbacio tiki-taku po svaku cenu, ekipa koristi vertikalne pasove i često igra direktan fudbal, koristeći u punoj meri sve prednosti koje ima. Naravno, staro znanje nije zaboravljeno, ni iskorenjeno, samo su dodate nove opcije. Barca je krajem novembra delovala otpisano, a sadaimasolidneizglede da osvoji triplu krunu.
Veliki deo zasluga idu novim Messijevim drugarima u napadu. Neymar je morao da nauči kako da iz tima u kojem može da radi bukvalno šta hoće pređe u sistem koji je postavljen oko drugog igrača. Suarez je posle ne baš lakog početka, uslovljenog pored sličnog privikavanja još i suspenzijom, pokazao da ume da igra za tim.
Ipak, više nego ikada igra Blaugrane se vrti oko Messija. Opada uticaj Xavija i Inieste, koji su bili ključni u Pepovo doba, uloga bekova je donekle modifikovana i Argentinac sada loptu dobija češće u ranijoj fazi akcije, a ne samo kada je potrebna egzekucija. Prvi put u karijeri na nivou sezone Leo ima više od pola asistencije po meču, a sledećom će izjednačiti rekord iz sezone 11/12 (28), kada je odigrao devet mečeva više nego ove do sada.
Barca ima priliku da sezonu završi na neočekivano uspešan način. Svaki uspeh Enriquevog tima značio bi za klub sa stadiona Camp Nou i definitivni izlazak iz Pepove ere.
