Opasna je Utah ofanzivno s aspekta da imaju izgrađen PNR sistem na jako visokom nivou sa jasnim idejama, prilagodbama i praktično svim igračima koji rade svoju ulogu i imaju skillset da doprinose. Tu prvenstveno mislim na vrhunski vanjski šut oko Goberta, ali i dovoljnu dozu kreacije, iskustva i inteligencije. Pritom su kao tim izuzetno uigrani, vrhunska hemija, nemaju ego (osim nekad Mitchella) i egzekuciju su doveli do savršenstva jer jasan gameplan imaju. Probleme stvaraju svakom jer u PNR-u izvrsno reaguju (brzo, odlučno, s jasnim planom) na svaku odbrambenu postavku. Odbrambene rotacije trećeg čovjeka nakon centralnog picka, kakve često viđamo u tim situacijama, a nerijetko su nužne zbog Goberta, brže bolje uočavaju i lopta pronalazi otvorenog čovjeka. Praktično automatski stvaraju otvorene trojke/lobove za Goberta u tim situacijama, nekad jednim pasom, nekad protokom, nekad rescreenom i strpljenjem. Jednostavno znaju kako se pozicionirati i reagovati na situacije, a imaju izvrsne šutere i ne libe se šutirati. 2 na 2 agresivno napadaju, s Mitchellom i Clarksonom imaju dovoljno i pullup i drive and kick igre (na to se posebno oslanjaju nakon switcha), a s Conleyem, Bogdanovićem i Inglesom dovoljno sekundarne kreacije. Uglavnom, defanzivni "scramble mode" su bukvalno prekucali svojim raznovrsnim rješenjima i ubitačnim šutem za 3.
Upravo iz tog razloga timovi, poput Sixersa sinoć, više nego bi htjeli igraju drop coverage protiv njih. Drop coverage zadržava odbrambenu postavku pa Jazzu zaustaviš to oružje savršenog reagovanja na defanzivna pomjeranja i rotacije. Nema pomjeranja odbrane = nema otvorenog čovjeka. Ali s obzirom da je Gobert screener i da ćeš sigurno biti "zaglavljen" u screenu, drop coverage postavkom stvara se prostor za ballhandlera, odnosno otvorena pullup trojka ili midrange. I upravo tu najčešće leži odgovor utakmice. Ukoliko Mitchell, Clarkson, Ingles, Conley šutiraju 40% pullup trojke, onda si najebo. Timovi upravo računaju da to neće biti slučaj jer apsurdno jeste, međutim ove sezone gledamo upravo to. Rokaju kao ludi i timove ostavljaju bez rješenja.
Da li je održivo, pa mislim da nije. Ok, ultra otvoren pullup možda da ali neće timovi baš toliko mirno posmatrati nego će poput Sixersa sinoć početi da kombinuju pokrića, da stoje ipak malo bliže pick levelu, da rade hedging, da nekad i preuzimaju, ili ako imaš monstruma poput Embiida, brane 2 na 1 i izlaze na kraj s tim.
Taj korak naprijed Embiida prema Mitchellu kada gazi liniju za 3p je ključan jer već tada Mitchell (ispravno) donosi odluku da baca na otvoren lob. Ali onda na scenu stupa nevjerovatan mix atleticizma, inteligencije i anticipacije.
Mixanje postavki neće uvijek napraviti stop ali kada to radi elitna odbrana hoće donijeti nepredvidivost, eliminisati komfor zonu a to je šuterima često veći killer nego ruka na šutu. Tada kod Jazza obično na scenu stupa Donovan Mitchell i mogu samo reći da mi je drago da nisam fan Jazza. Gledao sam ih par puta u takvim situacijama i uvijek me uspio iznervirati svojim "rješenjima" kao go-to scorer, iako me uopšte ne tangiraju.
U par tekmi kada Mitchell postane Jordan niko ih neće moći dobiti, ali za dug playoff put, mislim da odbrane koje su elita-elite će moći da ih zaustave. Da se razumijemo, takvih je malo. Ostatak lige će ispreskakati jer vrhunska, strašna ekipa jesu, nije nikakav fluke u pitanju. Top 5 su sasvim sigurno, a biće još spremniji za playoff ukoliko do deadlinea dovedu snažnog SF/PF defanzivca.
Do titule ipak nisam siguran da mogu ali svakako da put do finala nije potpuno nerealan i ta mogućnost postoji jer mogu imati homecourt u svakoj seriji a nisu ni druge ekipe bez mane. LAC ima svoje probleme o kojima sam pisao, LAL probleme s povredom Davisa i lošijom visokom postavom, spacing probleme?, moguće do playoffa i vrlo istrošenog 36godišnjeg Jamesa. Ipak i LAL i LAC su u stanju da igraju elitnu odbranu a imaju superstar igrače koji će iso igrom praviti razliku u clutchu, i to jeste, možda ne nemoguće, ali vrlo teško premostivo ekipi poput Jazza.
