Ofiraže - smijeh do suza

[chily-rz]

Ah,bilo je to davno,i dan danas osjetim jaku bol pri sječanju na taj dan,.Bila zima brate,snijeg napadao do koljena,okupila se ekipa ovi starijih momčića tad,nabacali oni hrpu snijega ispod jednog zida da bi s istog mogli izvodit razne vratolomije bacajuči se u snijeg..Nas,mlađu ekipu odma rastjeraše,ono fazon,šta će te vi,.Mi naravno bez ikakve rasprave napustimo mjesto zločina

Prošlo je i 5 do 6 sati nakon toga,moja ekipa otišla kućama,akšam zaučio a ja ostao sam napolju,kuća mi bila prazna pa sam si mogao priuštit nešto duži boravak vani..Sjeti se ja te "skakaonice" i te hrpe snijega pa reko odo i ja pokušat,.Več je bila noć i slaba vidljivost tako da nisam mogao primjetiti da se ta hrpa snijega porilično zaledila jer je napolju upeko minus,.Popnem se ja na zid i onaku u tripu ljeta i Bosne odlučim se za lastu,..

Koncentracija,dva tri puta duboko udahnem i let..Ne znam koliko sam bio u nesvjesti jer sam od siline pada i udara na tu ledinu ostao bez zraka a potom i bez svijesti..Priča sama po sebi nije toliko smiješna ali je sigurno poučna,.Nikad ne pokušavajte skakati "lastu" u hrpu zaleđenog snijega..

[babaroga]

E'o nesto cega se sjetih. Bio je to sasvim normalan dan, potpuno nalik na prethodne dane. Ne sjecam se tacno, koji dan u sedmici, niti koji datum i koja godina to bijase, ali nadam se da mi necete zamjeriti na tome. Stajala sam na stanici cekajuci tramvaj, tricu. Sve je bilo nekako „rahljavo“. I za divno cudo, bilo je poprilicno mirno. Samo se culo udaranje kapljica o nesto, ono tik-tak, tik-tak (ubijanje u pojam). Tramvaja ni na mapi. Ja se smorila totalno. Iz te zadubljenosti trznuo me jak udar. Ja se pogubila. Okrenem se, kad imam sta i vidjeti. Neki jadni „smrtnik“ (vjerovatno izgubljen u prostoru i vremenu od briga koje su ga snasle), s naocarama koje su imale MNOGO debela stakla (dno od tegle za tursiju), zapucao se pravo u ono staklo na tramvajskoj. Svi prisutni se odvalili smijati, sto tiho sto glasno (naravno ovo se odnosi na one papke koji se nisu mogli obuzdati). U trenutku kada je on pokusao da „prodje kroz staklo“, od udara, njemu je ispalo jedno staklo. Neka ljubazna teta mu ga dohvatila i nakon toga, on je nestao, k'o da ga ja zemlja progutala. Malo poslije toga, priblizava se tramvaj. Kao i obicno, na vratima je stajao trokrilni ormar (u mom jeziku), a u vasem (revizor). U tom trenutku, k'o da je s neba pao, stvori se onaj „nevidljivi“ od maloprije, zadigao glavu, nosom obara avione, i kada je zakoracio u tramvaj, nogavica mu se nekako zakacila za nesto na dnu tramvaja. (kako je to uspio, ja fkt nemam ideju). Sva sreca pa je stajao taj trokrilni i uhvatio ga, inace bi ovaj zavrsio pod tramvajem. (Ko bi rek'o da od revizora ima i neke koristi).

U toku cijelog tog dana, ope' sam ocekivala tog „nevidljivog“ da odnekle iskoci.

[nane58]

E'o nesto cega se sjetih. Bio je to sasvim normalan dan, potpuno nalik na prethodne dane. Ne sjecam se tacno, koji dan u sedmici, niti koji datum i koja godina to bijase, ali nadam se da mi necete zamjeriti na tome. Stajala sam na stanici cekajuci tramvaj, tricu. Sve je bilo nekako „rahljavo“. I za divno cudo, bilo je poprilicno mirno. Samo se culo udaranje kapljica o nesto, ono tik-tak, tik-tak (ubijanje u pojam). Tramvaja ni na mapi. Ja se smorila totalno. Iz te zadubljenosti trznuo me jak udar. Ja se pogubila. Okrenem se, kad imam sta i vidjeti. Neki jadni „smrtnik“ (vjerovatno izgubljen u prostoru i vremenu od briga koje su ga snasle), s naocarama koje su imale MNOGO debela stakla (dno od tegle za tursiju), zapucao se pravo u ono staklo na tramvajskoj. Svi prisutni se odvalili smijati, sto tiho sto glasno (naravno ovo se odnosi na one papke koji se nisu mogli obuzdati). U trenutku kada je on pokusao da „prodje kroz staklo“, od udara, njemu je ispalo jedno staklo. Neka ljubazna teta mu ga dohvatila i nakon toga, on je nestao, k'o da ga ja zemlja progutala. Malo poslije toga, priblizava se tramvaj. Kao i obicno, na vratima je stajao trokrilni ormar (u mom jeziku), a u vasem (revizor). U tom trenutku, k'o da je s neba pao, stvori se onaj „nevidljivi“ od maloprije, zadigao glavu, nosom obara avione, i kada je zakoracio u tramvaj, nogavica mu se nekako zakacila za nesto na dnu tramvaja. (kako je to uspio, ja fkt nemam ideju). Sva sreca pa je stajao taj trokrilni i uhvatio ga, inace bi ovaj zavrsio pod tramvajem. (Ko bi rek'o da od revizora ima i neke koristi).

U toku cijelog tog dana, ope' sam ocekivala tog „nevidljivog“ da odnekle iskoci.

[bazeni]

Ni'e sad da je nesto bas smijesno, ali jednom prilikom, seka i ja, bilo drustvo neko i sad krenulo upoznavanje, pruzila ona ruku prije mene i rekla svoje ime, dosla ja na red, i sad valjda mahnilno, nisam razmisljala uopste, 'mjesto svoje ime da kazem, ponovim njeno

plakao sam dok sam čitao

[vrebac86]

Ni'e sad da je nesto bas smijesno, ali jednom prilikom, seka i ja, bilo drustvo neko i sad krenulo upoznavanje, pruzila ona ruku prije mene i rekla svoje ime, dosla ja na red, i sad valjda mahnilno, nisam razmisljala uopste, 'mjesto svoje ime da kazem, ponovim njeno

plakao sam dok sam čitao

Komsija nemoj, nije ona kriva sto si ti u drugom planu? ali imam neki cudan osjecaj da bi vas dvoje bili dobar par!

[bagrcavi]

Ramiral javi se ! Ova tema je mrtva bez tebe

[bazeni]

Ramiral javi se ! Ova tema je mrtva bez tebe

[ramiral]

Jaran mi se ženi za mjesec dana, drugi jaran dobio milju i stotinjak na kladari - ludnica šta je ispogađao sve, ja položio anatomiju i vratio se sa kezom od uha do uha, opet ovaj četvrti zamijenio auto za bolje... uglavnom svi imamo razloga za zalomiti...
Subota, ekipa se okupila u jednom poznatom velikom kafiću, zauzeo se šank u bašti i roookaj.... ture se zavrću, zove se i znanim i neznanim, muzika dere...
Ovaj što je na kladari dobio bio pravo stidan, dok je trijezan, nikad taj žensku prišao nebi a kamoli nešto drugo, uvijek se crvenio prilikom dijaloga sa kakvom ženskom... imao jedan ''problemčić''.. sviđala mu se jedna mačka ono pravo, bio do ušiju zatreskan u nju iako nikad nisu ni riječ zamijenili.. ali znao ju je iz viđenja i uvijek je blebetao kako je voli, platonska ljubav, fazoni ali nikad ništa nije konkretno poduzimao...
eh kad bi se popij koja više stvari su se dijametralno okretale... taj bi onda prišao i Michel Obama pod punom pratnjom tjelohranitelja kad bi ga neko nagovorio...
fazon je bio taj da je dotična došla sa ekipom i sjela na drugi kraj kafića ali tako da ih dobro vidimo... i mi smo njega počeli ložiti..''Hajde bolan vidiš da te gleda, ne griješi, sviđaš se i ti njoj, jedva čeka da joj priđeš''...

Jaro se naložio 300 na sat i on kreće.... dužan sam opis njegov... mršav, izrazitih zelenih očiju i oštrih crta lica, ozbiljna faca izgleda ali dobričak kao hljeb, kad fokusira pogled reklo bi se mrtav ozbiljan ubilački ali to zaista nije bilo tako... imao ružnu naviku kad pije raskopča košulju kad ga alkohola uzme pod svoje...raskopča kaiš tako da hlače spadnu na ''pola''...
Mi smo njega naložili... on je bio gotov... takav u takvom stanju... krenuo je prema njihovom stolu... čaša u ruci fokusiran pogled, razdrljena košulja i kaiš koji visi sa obe strane hlača kojima malo fali da spadnu na pod....
dok je sa ubilačkim pogledom koračao prema njima, usput je ovjerio svaku stolicu ili stol prosipajući piće po gostima...
jaranice su joj sve ustale sa mjesta a ona valjda ne vjerujući u prizor koji vidi zbunjena ostala na mjestu...
jaro je došao i sjeo preko puta nje... ''Hoš' ti hodat' samnom!'' proderao se iz sveg glasa....
Niko naravno nije vjerovao u prizor jer je to bio izuzetno galantan i učtiv momak inače....
Ona ga je samo blijedo pogledala i ustala te otišla...
Naravno on se vratio praćen salvama smijeha prisutnih gostiju i gazde koji je odmah zavrnuo novu turu...

nastavak... nešto kasnije od te noći...

...idemo dalje... ima još...
Nakon tog rokanja bio je red da se pređe u jednu od diskoteka. Većina u ''blaženom'' stanju ali hajd nema veze... parkiramo nekako vozilo (sedmorica se natrpali unutra a nijedan nije čovječuljak), smijeh cika ovo-ono.. neko od narodnjaka gostuje, ludnica ispred diskoteke...
Ulazimo nema šta... moja malenkost je bio na čelu kolone... sav važan, uspravnog hoda i bistra oka stupam prvi... ko je ko ja...
neko od pajtosa me nešto upitao, okrećem se šeretski da odgovorim i ..........
..... nestade zemlje pod nogama, zgrade se pomjeraju i prevrću kao lude, ljudi također... u djeliću sekunde skontah da je to sve iluzija i da se okrećem ja... mahinalno i instiktivno pružam ruke ispred sebe da bih se u zadnjem momentu dočekao na haubu nečijeg auta....
Frajko nije vidio bijele vrane ispred sebe kao ni jednu žardinjeru koja se našla na njegovom putu...
To sam skontao po salvi smijeha stotine ljudi ispred diskoteke... ehh sad bih ja i ušao unutra odmah, da pobjegnem, da me ne gledaju, da mi se ne cerekaju..
ali avaj... ovi moji haveri polijegali na asfalt od smijeha... pijano se hihoću i kocene mojoj ''nesreći'' kao i ostatak auditorijuma ispred... ....

nastavak ide... noć je bila otkačena....

[HZ_ilidzaa]

E'o nesto cega se sjetih. Bio je to sasvim normalan dan, potpuno nalik na prethodne dane. Ne sjecam se tacno, koji dan u sedmici, niti koji datum i koja godina to bijase, ali nadam se da mi necete zamjeriti na tome. Stajala sam na stanici cekajuci tramvaj, tricu. Sve je bilo nekako „rahljavo“. I za divno cudo, bilo je poprilicno mirno. Samo se culo udaranje kapljica o nesto, ono tik-tak, tik-tak (ubijanje u pojam). Tramvaja ni na mapi. Ja se smorila totalno. Iz te zadubljenosti trznuo me jak udar. Ja se pogubila. Okrenem se, kad imam sta i vidjeti. Neki jadni „smrtnik“ (vjerovatno izgubljen u prostoru i vremenu od briga koje su ga snasle), s naocarama koje su imale MNOGO debela stakla (dno od tegle za tursiju), zapucao se pravo u ono staklo na tramvajskoj. Svi prisutni se odvalili smijati, sto tiho sto glasno (naravno ovo se odnosi na one papke koji se nisu mogli obuzdati). U trenutku kada je on pokusao da „prodje kroz staklo“, od udara, njemu je ispalo jedno staklo. Neka ljubazna teta mu ga dohvatila i nakon toga, on je nestao, k'o da ga ja zemlja progutala. Malo poslije toga, priblizava se tramvaj. Kao i obicno, na vratima je stajao trokrilni ormar (u mom jeziku), a u vasem (revizor). U tom trenutku, k'o da je s neba pao, stvori se onaj „nevidljivi“ od maloprije, zadigao glavu, nosom obara avione, i kada je zakoracio u tramvaj, nogavica mu se nekako zakacila za nesto na dnu tramvaja. (kako je to uspio, ja fkt nemam ideju). Sva sreca pa je stajao taj trokrilni i uhvatio ga, inace bi ovaj zavrsio pod tramvajem. (Ko bi rek'o da od revizora ima i neke koristi).

U toku cijelog tog dana, ope' sam ocekivala tog „nevidljivog“ da odnekle iskoci.

Ovo ne citajte , 5 minuta izgubljenog zivota

[bazeni]

E'o nesto cega se sjetih. Bio je to sasvim normalan dan, potpuno nalik na prethodne dane. Ne sjecam se tacno, koji dan u sedmici, niti koji datum i koja godina to bijase, ali nadam se da mi necete zamjeriti na tome. Stajala sam na stanici cekajuci tramvaj, tricu. Sve je bilo nekako „rahljavo“. I za divno cudo, bilo je poprilicno mirno. Samo se culo udaranje kapljica o nesto, ono tik-tak, tik-tak (ubijanje u pojam). Tramvaja ni na mapi. Ja se smorila totalno. Iz te zadubljenosti trznuo me jak udar. Ja se pogubila. Okrenem se, kad imam sta i vidjeti. Neki jadni „smrtnik“ (vjerovatno izgubljen u prostoru i vremenu od briga koje su ga snasle), s naocarama koje su imale MNOGO debela stakla (dno od tegle za tursiju), zapucao se pravo u ono staklo na tramvajskoj. Svi prisutni se odvalili smijati, sto tiho sto glasno (naravno ovo se odnosi na one papke koji se nisu mogli obuzdati). U trenutku kada je on pokusao da „prodje kroz staklo“, od udara, njemu je ispalo jedno staklo. Neka ljubazna teta mu ga dohvatila i nakon toga, on je nestao, k'o da ga ja zemlja progutala. Malo poslije toga, priblizava se tramvaj. Kao i obicno, na vratima je stajao trokrilni ormar (u mom jeziku), a u vasem (revizor). U tom trenutku, k'o da je s neba pao, stvori se onaj „nevidljivi“ od maloprije, zadigao glavu, nosom obara avione, i kada je zakoracio u tramvaj, nogavica mu se nekako zakacila za nesto na dnu tramvaja. (kako je to uspio, ja fkt nemam ideju). Sva sreca pa je stajao taj trokrilni i uhvatio ga, inace bi ovaj zavrsio pod tramvajem. (Ko bi rek'o da od revizora ima i neke koristi).

U toku cijelog tog dana, ope' sam ocekivala tog „nevidljivog“ da odnekle iskoci.

[ramiral]

Ma ovo je sa drugog foruma kopirano možda izašlo prije mjesec i po ili dva... čitao sam (neću reklamirati)

Osim ako dotična nije vlasnik ovog teksta...
@babaroga... a tako lijep hAvatar

[babaroga]

jes' ja sam pisala na drugom forumu, pa prekopirala, u pitanju je s

ne kontam u cemu je fora da omalovazavate taj gore text (ostavljajuci svakakve komentare na njega), ako vam se ne dopada, iskulirajte samo

[ramiral]

jes' ja sam pisala na drugom forumu, pa prekopirala, u pitanju je s

ne kontam u cemu je fora da omalovazavate taj gore text (ostavljajuci svakakve komentare na njega), ako vam se ne dopada, iskulirajte samo

Hajd ba ne sekiraj se.. dobar je tekst... 'ta ona dječica tam' znaju
Nego daj kojih još pričica... za tigra i ostalu raju ispod stola...

[babaroga]

jes' ja sam pisala na drugom forumu, pa prekopirala, u pitanju je s

ne kontam u cemu je fora da omalovazavate taj gore text (ostavljajuci svakakve komentare na njega), ako vam se ne dopada, iskulirajte samo

Hajd ba ne sekiraj se.. dobar je tekst... 'ta ona dječica tam' znaju
Nego daj kojih još pričica... za tigra i ostalu raju ispod stola...

a ti pst

[ramiral]

Neću spomenuti da smo mi stara raja...
Haj' na po jednu 3 u 1... ima i čupavaca domaći rad... ništa kupovno

[babaroga]

Neću spomenuti da smo mi stara raja...
Haj' na po jednu 3 u 1... ima i čupavaca domaći rad... ništa kupovno

sad me kopka

[ramiral]

Na tom istom forumu gdje si pisala fasovao sam trajni zbog banalnog razloga... a upratio sam šta pišeš

Eh k'o žensko... vazda ih nešto kopka

[babaroga]

Na tom istom forumu gdje si pisala fasovao sam trajni zbog banalnog razloga... a upratio sam šta pišeš

Eh k'o žensko... vazda ih nešto kopka

slucajno upratio?

ima lijeka i za bana, ne brigaj

[ramiral]

Pamtim k'o Dambo
Nego daj nam još pričica... nije da toga nema... izlasci, frajeri, prilaženje, barenje ovo ono... ubijeđen sam da ćeš na ovoj temi biti jedna od perjanica

Ma kakav lijek, poslao par mailova, vidio ne pije vode, lik ima kvotu hahara kojima toleriše i psovanje i vrijeđanja a za mnogo manje drugima puca trajni...
Nebitno... ovdje je ok raja...

[babaroga]

apsolutno se slazem, drljala sam i ja tako, upravo zbog istih koje si naveo

ma sta ima da kuckam, kad HIM se ne dopada, vi's kako negoduju

haj' bar neko korektan u ovoj hrpi djece