Desetkovani, pred važne bitke...
Posle povrede Thiaga Silve, koja je samo poslednja u nizu, Milan će biti prinuđen da mečeve protiv jedne od najjačih ekipa u istoriji fudbala, a svakako trenutno najbolje na planeti (uz madridski Real, dodali bi neki), igra bez svog fenomenalnog Brazilca.
Čak i da je naš tim u kompletnom sastavu, kao što Katalonci jesu, uopšte ne bi bio lak zadatak napraviti im probleme i u dve utakmice ostvariti bolji međusobni skor. Eventualno u finalu, u jednoj utakmici, uz perfektnu igru i neophodnu dozu sreće, imali bismo šanse da ih savladamo i osvojimo trofej namenjen najboljima u Evropi. Međutim, u situaciji kada se igraju dve utakmice, a revanš je pred njihovim navijačima, kada je naša ambulanta prepuna, a njihova zvrji prazna...
Nismo imali sreće kada su žrebom određivani parovi 1/4 finala Lige Šampiona. Izvukli smo najtežeg protivnika. Treba biti objektivan i priznati sledeće činjenice: u dve utakmice ove sezone protiv Barcelone (u prvoj fazi takmičenja u L.Š.), Milan je defanzivnom taktikom i uz mnogo sreće (rano vođstvo i gol u poslednjim trenucima meča) uspeo da u prvoj ostane neporažen, dok se je u drugoj, na San Siru, hrabro suprotstavio španskom timu, ali je meč ipak izgubio.
Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani...
Da su, u situaciji kada zbog prejakog protivnika i velikih problema sa sastavom tima zbog brojnih povređenih igrača, u Milanu svesni realne (teške) situacije, govori i činjenica da je trener Allegri, uz saglasnost lekarske ekipe i samog fudbalera, odlučio da u subotu Thiago Silva bude u timu u meču protiv Rome. Osvajanje "scudetta" je očigledno postavljeno kao prioritet. A, u Champions-u, šta nam Bog da...
Posle bitke, svi su generali pametni...
Naravno, uvek će biti navijača-kritičara, koji se neće slagati sa svim trenerovim izborima. Tako je u Milanu, tako je i u svim ostalim klubovima na svetu. Uvek ima onih koji smatraju, kada se pobeđuje - fudbaleri su bili sjajni, a kada se gubi - trener je krivac. Iako je jedina istina da svi zajedno i pobeđuju i gube. Tako će biti i u ovom slučaju. Mnogi će reći da Max Allegri nije smeo da rizikuje svog najpouzdanijeg defanzivnog fudbalera, kao što bi mnogi rekli i da nije smeo da potcenjuje Romu i ostavi ga na klupi (da je bio doneo takvu odluku), da je Milan bez njega u timu izgubio od Rimljana, a Juventus mu se posle pobede nad Interom približio na samo jedan bod zaostatka (uz prednost u međusobnim duelima, koja bi bila odlučujuća u slučaju istog bodovnog salda na kraju sezone).
Nada poslednja umire...
Sigurno je da se nećemo predavati! Neće nam jedina nada biti ta da se ne obrukamo u utakmicama koje će posmatrati stotine miliona tv gledalaca širom sveta! Borićemo se, pa šta bude... Ali, treba biti realan i priznati da sa nekompletnim timom nismo favoriti u dvomeču sa Bacelonom, a verovatno ni u samom meču u Milanu, kroz dva dana.
Stoga, nadajmo se pre svega dobroj igri. A, kakav će rezultat biti na kraju, zavisi od mnogo faktora (male epizode tokom meča, sudijske odluke, sreća...). Ako je Inter, iako znatno inferiorniji u odnosu na Barcelonu, uspeo pre dve godine da izbaci Katalonski klub na putu ka finalu Lige Šampiona, onda... Iako treba biti objektivan i reći da mu je u tome dosta pomogao onaj čuveni vulkan koji je onemogućavao letove avionom iznad evropskog neba, pa je Barcelonin tim stigao u Milanu posle iscrpljujućeg putovanja autobusom (i izgubio sa 3:1). Kao i to da Barca u revanšu jeste postigla dva gola, koliko im je bilo potrebno za prolazak u finale, ali su sudije jedan priznale, dok drugi nisu...
Nemojmo tražiti dlaku u jajetu...
Ako i ne odemo u polufinale Lige Šampiona, moramo biti zadovoljni ovom sezonom, jer smo njen ključni deo odigrali bez mogućnosti izbora fudbalera: igrali su oni koji su mogli, a ne naši najbolji igrači. Ipak, uspeli smo da u završnicu šampionata u Serie A uđemo sa solidnom prednošću nad prvim pratiocem Juventusom, da skupo "prodamo svoju kožu" u Kupu Italije (posle poraza u Milanu, igrajući praktično sa drugim timom, pobedili smo u Torinu i izborili produžetke) i da se nađemo među osam najboljih ekipa u Evropi. Uz više sreće u žrebu, manje problema sa povredama i nekoliko pojačanja, sledeće sezone sigurno možemo jurišati i na sam Evropski vrh. A, na kraju ovako malerozne godine, zaista bi bilo neskromno ne biti zadovoljan titulom šampiona u Italiji, koja će nas, ako je osvojimo, sasvim približiti drugoj žutoj zvezdici na našem dresu (20 osvojenih "scudetta").
Forza Milan...
Dakle, dragi Rossoneri, nemojmo padati u depresiju ako ne uspemo u "nemogućoj misiji", nemojmo biti kivni na naše fudbalere i našeg trenera, ako ne budu mogli da u desetkovanom sastavu savladaju "vanzemaljce" iz Barcelone. Budimo srećni što imamo priliku da gledamo svoj klub dok igra tako prestižne mečeve, o kojima mnogi drugi mogu samo da sanjaju. Ako pobedimo, bićemo najsrećniji navijači na planeti, a ako ne pobedimo, poručićemo celom fudbalskom svetu: MI ĆEMO SE VRATITI, budite sigurni u to! Pobeđivaćemo, osvajaćemo trofeje, onako kako smo i do sada to radili - najbolje od svih.
Jer, mi smo najtrofejniji fudbalski klub na planeti Zemlji, mi smo A.C. Milan!
BY : ULIČNI_MUZIČAR
) jeste Curva Sud i koreo na početku tekme 
), a najskloniji je Pato..kad se sjetim onog svjetskog klupskog prvenstva i onog driblanja ramenom bio sam zaprepašten, al jednostavno ne da mu se da u Milanu napravi baš karijeru za pamćenje ( mada ni ovo nije loše što do sada pruža za Milan kada nije povrijeđen ) Sve u svemu, mislim da bi najbolja investicija bilo prodavanje Pata u ljetnom prelaznom roku, i proširiti roster ekipe za neka mlada imena, gladna uspjeha i trofeja.
