filip13 je napisao/la:Sve OK,ajd da te pitam,znaš li zbog čega je Nebojša Ilić rano završio karijeru,je li ikad igrao za reprezentaciju SRJ?
Ilic sticajem okolnosti nije imao priliku da se nadje na konacnom spisku SRJ za neko veliko takmicenje.
1992. iako je imao odlicnu sezonu u Zvezdi koja je porazena u finalu plej-ofa od nezaboravne Partizanove ekipe koja je prethodno uzela evropsku titulu u Istanbulu, nije uspeo. Na konacnom spisku za Barselonu se jedino nasao iz Zvezde tada jos bolji pokojni Boban Jankovic.
Evo tog i danas zaboravljenog sastava koji nije imao priliku da se okusa protiv dream-teama u Barseloni i uzme jos jedno olimpijsko srebro:
Plejmejkeri:
Aleksandar Djordjevic (Partizan)
Zoran Sretenovic (Bamberg)
Zoran Radovic (Alba)
Bek-suter:
Predrag Sasa Danilovic (Partizan)
Branislav Prelevic (PAOK)
Krilo:
Zarko Paspalj (Olimpijakos)
Slobodan Boban Jankovic (Crvena Zvezda)
Krilni centri/centri:
Vlade Divac (Lejkersi)
Zoran Savic (Barselona)
Slavisa Koprivica (Partizan)
Zoran Stevanovic (Partizan)
Zeljko Rebraca (Partizan)
U kombinacijama su jos bili: Dejan Bodiroga (Zadar/Stefanel Trst), Rastko Cvetkovic (Crvena Zvezda), Mirko Milicevic (Vojvodina) i Radenko Dobras (Juzna Florida/NCAA)
Pored Sase Danilovica, na spisku se nasao i Bane Prelevic, koji takodje zbog sankcija nikada nece zaigrati za SRJ, iako je imao blistavu karijeru, a koja ce na pocetku paralelno teci sa Ilicevom u Zvezdi.
Najbolja sezona Ilica i vrhunac karijere je cuvena sezona 1992/93 i kada bi se verovatno nasao na spisku za Nemacku, a mozda i za Kanadu 1994. Posle 1993. Iliceva karijera krece silaznom putanjom. Dve vise neuspesne, nego uspesne sezone u spanskom Kaseresu zapecatile su njegove sanse da se nadje na spisku reprezentacije. Ne secam se da se nalazio na Ivkovicevim provizornim spiskovima krajem 1994, kada su se na toj listi nalazili igraci i iz po 7-8 klubova iz domace prosirene YUBA-lige (sa 32 kluba), i kada su se svesno potencirali mladji igraci (sto ce biti takodje bitno za vrhunske rezultate koji ce posle 1994. uslediti). Konkurencija je bila takodje jaka. Pored nezamenjivog Danilovica, bili su tu i Sasa Obradovic koji je mogao da igra obe bekovske pozicije (i koji ce doneti Zvezdi titulu 1994.), te suterski dvojac iz Partizana Loncar i Beric. Mica Beric je bio projektovan kao alternativa Danilovicu, sto ce na kraju i opravdati 1998. u Grckoj kada je uz Bodirogu, Rebracu, Topica i Djordjevica bio najzasluzniji za titulu svetskog prvaka.
Poslednje dve sezone Ilic ce odigrati u Zvezdi, koja je tada bila u velikoj rezultatskoj krizi. 1997. dolazi do zaokreta u Zvezdi. Za starije igrace poput Ilica ili Trifunovica, za domacu ligu fakticki veterane, nije bilo mesta. Pred sezonu 1997/98 iz propalog BFC-a dolaze Topic, Kuzmanovic i Topalovic (Kuzmanovic je takodje bio sjajan suter), i najbitnije vrlo talentovani Rakocevic u sezoni 1997/98 dobija vecu minutazu koju ce takodje opravdati. U Zvezdu dolaze te sezone i Vojkan Bencic i Oliver Popovic, te uz vec prisutne Jovu Stanojevica i Zlatka Bolica, stvara se mocna ekipa koja ce uzeti prvenstvo drzave u mozda najjacoj YUBA sezoni (SRJ) ikada, a doci ce i do finala Kupa Koraca (evropskog).
Posle 11 sezona na vrhunskom nivou vec istroseni i demotivisani Ilic odlucuje da se povuce u 30. godini. Pamtice se kao jedna od igrackih legendi Zvezde, koja je medjutim poput jos jednog sjajnog sutera Baneta Prelevica zbog politike ostala uskracena da se potvrdi i u seniorskoj reprezentativnoj konkurenciji.
), Bjelica 12 poena, Micić 16, Micov 10, Savan 3.
