FK Crvena zvezda

[Tribalian]

Dan kad je Real video zvezde na Marakani

Kada je Kamača šetao Džaja… To je bio taj dan. Opevano u pesmama. Na krcatu Marakanu – izveštaji iz onog vremena kažu da je bilo 100.000 ljudi – došao je veliki Real. Došao da odradi posao i plasira se u polufinale Kupa pobednika kupova. Imali su Madriđani 2:0 iz prve utakmice, a takvi giganti toliku prednost ne ispuštaju olako. Bio je 19. mart. Bio je jedan od najslavnijih dana u istoriji Crvene zvezde…

Zbog antologijskih okršaja Dragana Džajića, po mnogima u to vreme najboljeg levog krila u Evropi, i tada mladog španskog reprezentativca kojem su proricali najviše domete, ta čuvena utakmica često je bila u senci. Danima unazad svet je pričao samo o Džaji i Kamaču. Kako li će to izgledati?
"Kako mislite da zaustavite Dragana Džajića", pitala je Hozea Antonija Kamača novinarka koja je dobrano zagazila na teren tokom zagrevanja.

Golobradi devetnaestogodišnjak skakutao je na metar od aut-linije. Delovao je i prestravljeno i samouvereno u istom trenutku. Do početka utakmice ostalo je još nekoliko minuta, ali on je već bio na svom radnom mestu. Bolje nego da zakasni… Marakana se tresla. Buka nesnosna. Crveno-beli barjaci su svuda okolo. Iz ptičije perspektive delovalo je kao da su mravi na tribinama, a ne ljudi.
"Pogledaću ga pravo u lice, a onda ću uraditi sve što je u mojoj moći da ga sprečim da priđe našem golu", odgovorio je Kamačo dok mu je dah „sekao“ reči.

Sudija Barns stavio je pištaljku u usta, čitav Topčider je trepereo…

Generacija Crvene zvezde koju je stvorio Miljan Miljanić prošla je svoj zenit. Bila je to 1975. godina. Od tima koji je '71. izgubio polufinale Kupa šampiona s Panatinaikosom i '73. isprašio Liverpul na Enfildu, a onda poklekao pred Atletiko Madridom u četvrtfinalu, ostali su samo pomenuti Džajić i Slobodan Janković. Nema pouzdanog defanzivca Pavlovića, Jovanovića, Karasija, centarfora Lazarevića… Nije igrao ni Kule Aćimović. Ali zato su tu nove snage predvođene kasnije četvrtom Zvezdinom zvezdom Vladimirom Petrovićem Pižonom, golgeterom u usponu Duletom Savićem, Zoranom Filipovićem… Pižon u tom trenutku ima nepunih 20 godina i u startnoj je postavi. Tri leta ranije dobro je upoznao fudbalere Reala – ili bolje reći oni su njega dobro upoznali – kada su došli u Beograd na prijateljski meč protiv crveno-belih. Bilo je 4:1 za Zvezdu, a sedamnaestogodišnji Petrović dao je dva gola.

Čaršija je pričala da je u jednom trenutku Miljan Miljanić tada pozvao do klupe Petrovića na ribanje, jer je bio toliko bezobrazan da je nekoliko puta gurnuo kroz noge veteranu Injasiju Zokou, tada kapitenu Kraljevskog kluba. Smatralo se to nepoštovanjem rivala, a Pižon je samo uživao u svom prvom nastupu pred punim stadionom…

Tog hladnjikavog martovskog dana na klupi Crvene zvezde nije bilo ni Miljanića. Popularni Čiča je nakon Svetskog kupa u Zapadnoj Nemačkoj 1974. preuzeo baš Real. Crveno-bele vodio je Miljenko Mihić, pre toga dugogodišnji trener mlađih kategorija, ali Miljanića nije bilo ni na klupi Madriđana. Kraljeviće je vodio njegov prvi pomoćnik Srećko Radišić. Decenijama se pričalo o razlogu zbog kojeg Miljan nije došao u Beograd na revanš. Dve su teorije. Po prvoj, nije želeo da vodi tim protiv svoje Zvezde. Po drugoj, savetovano mu je da ne dolazi u Jugoslaviju jedno vreme, jer je partijske drugove debelo razočarao kada je kao dokazani komunista rešio da ode u fašističku Španiju, i to baš u Frankov Real!

Miljan Miljanić bio je poslednji Bernabeuov pokušaj da titulu prvaka Evrope vrati u Madrid posle jedne decenije. Naspram podmlađenih Beograđana bilo je sedam reprezentativaca Španije i dvojica ponajboljih Nemaca, šampiona sveta iz 1974 – Ginter Necer i Paul Brajtner.

Dogodilo se da su oba tima ostala bez titule u svojim zemljama sezonu pre (šampion Jugoslavije Hajduk, prvak Španije Barselona), odnosno da su osvojila nacionalni kup, a žreb ih je spojio u četvrtfinalu Kupa kupova. Pre Reala Zvezda je izbacila grčki PAOK (0:1, 2:0) i luksemburški Avenir (5:1, 6:1), dok su Madriđani bili bolji od Frama sa Islanda i bečke Austrije.
"Nama je trener Mihić pred tu prvu utakmicu u Španiji rekao da je bitno da primimo što manje golova. Mene je pomerio sa krila u špic i to nije funkcionisalo najbolje. Izgubili smo na kraju 0:2, tako da su oni došli kao favoriti u Beograd", prisećao se Cole Janković.

Pogotke za domaćina u tom prvom meču postigli su Santiljana u 34. i Necer u 65. minutu. Bez obzira na tako neaktivan rezultat (tada je već bilo uvedeno pravilo gola u gostima), Marakana je u revanšu bukvalno „gorela“. Bio je to jedan od prvih duela na kojem su se mogli videti transparenti iz svih krajeva bivše države. Došli su ljudi iz Benkovca, Knina, Gradiške, Banjaluke… I svi su imali ispisane poruke za svoje mezimce.

A onda je Englez Kenet Barns označio početak utakmice. Spektakl je počeo…

Koliko su Beograđani bili bojažljivi i nesigurni u Madridu, toliko su pred svojom publikom hrabro krenuli na Real. Očekivano, u centru pažnje Džaja i Kamačo. Kapiten Crvene zvezde bio je posebno inspirisan. Mladi španski bek jurio ga je po celom terenu, borio se (neobično pošteno i čisto za jednog Španca), uklizavao po dva puta u sekundi ponekad, ali pomoći nije bilo. Momenat kada mu je Dragan Džajić uz desnu aut-liniju probacio kroz noge, onako šeretski bez imalo muke, elegantno ga preskačući, čista je fudbalska antologija. Na tribinama su se čuli urlici kao da je pao gol… I dok je Džaja pravio šou za publiku, na drugom krilu Cole Janković je mnogo praktičnijim potezima izluđivao čuvare.
"Za mene je to jedna od najdražih utakmica u dresu Crvene zvezde. Kod prvog gola oduzeo sam loptu i pogodio Džaju u glavu. Ma nije znao ni šta ga je snašlo. Tako smo poveli sa 1:0".

Crveno-beli su do vođstva došli u 36. minutu, da bi prednost rivala iz prvog susreta potpuno anulirali već posle 10 minuta igre u nastavku. Ponovo je Janković bio u glavnoj ulozi…
"Bio sam u prodoru, ušao u šesnaesterac, a onda je čini mi se Brajtner ispružio nogu. Ja sam pao preko lopte i sudija je pokazao na penal".

Bio je 55. minut kada je golman Crvene zvezde Olja Petrović počeo da gravira svoje ime u aleji besmrtnih. Dao je prvi od dva gola Realu na tom meču. Istekao je i 90. minut, zatim i produžeci, a onda je drama dostigla vrhunac.

U međuvremenu pao je i mrak. Na redu su penali…

Redom su za Zvezdu pogađali Keri, Filipović, Baralić, Dule Savić, pa opet Olja Petrović. I Realovci su nepogrešivi, rezultat je 5:5.
"Uvek sam izvodio penale i to mi nije predstavljalo nikakav problem, ali tog dana sam se uplašio. Nisam mogao da gledam i otišao sam u tunel. Kada je Braca Đorđević promašio na 5:5, došli su po mene i odvukli me na teren", uz osmeh će Janković.

Sreća je pogledala Zvezdu. Posle Đorđevića promašio je i Benito, tako da je Cole dočekao svoju šansu...
"Nikada se nisam uplašio kao tada. Razmišljao sam, ako promašim, sutra ima da dođe policija da me uhapsi… Takvo je vreme bilo. Na sreću, pogodio sam".

[youtube][/youtube]

Trenutak odluke. Zvezda vodi sa 6:5. Oči u oči tada najbolji strelac Reala Santiljana i pokojni Olja Petrović. Kako je bilo na tribinama znaju samo oni koji su imali tu sreću da se tamo nađu, među tih 100.000 srećnika. Zalet, šut, Olja je izleteo možda i nepropisno mnogo pre udarca i – odbrana! Istog momenta ludilo! Do tada nezapamćeno na Marakani. Gotovo istog momenta nebo nad Topčiderom parao je vatromet i svetleće rakete. Crvena zvezda je eliminisala Real Madrid! Oni stariji će znati da takvo slavlje može da se poredi samo s onim kada je Bruno Galer odsvirao kraj na utakmici protiv Bajerna.

Kruže priče da je Dragan Džajić tu utakmicu igrao iz inata, da je na svaki način želeo da ponizi igrače Reala – namestio se nesrećni Kamačo – jer ga Miljanić nije pozvao da s njim pođe u Real. Bolje upućeni reći će – prazna priča. Jedan čovek ipak je posle tog susreta bio jako blizu belog dresa Kraljevskog kluba. Slobodan Cole Janković. Dorćolski šmeker nije smeo da prihvati izazov…
"Ako nekada naletite na mog kuma, glumca Gorana Sultanovića, pitajte ga. Kasno u noć posle utakmice došla je delegacija španskog kluba kod mene kući. Doneli su kofer pun para. Bilo je kao u filmu", pričao je Janković nedavno u jednoj emisiji na Radio Beogradu.

[youtube][/youtube]

"Kažu oni meni da im je Bernabeu rekao da se ne vraćaju bez mene, a ja njima da još nisam odslužio vojsku. Imao sam tada 27 godina. Kažu: „To nas ne interesuje, sve će biti sređeno“. Kada su pošli, hteli su da ostave novac, ali nisam dozvolio. A u tom trenutku – malo karikiram – u džepu nisam imao da kupim jedno pečeno jagnje".

Slobodan Janković i Dragan Džajić među poslednjima su iz čuvene generacije Crvene zvezde napustili Jugoslaviju. Cole je u leto 1975. završio u Lansu, a Džaja u Bastiji. Prvi je plaćen oko 80.000 maraka, drugi nešto više od 150.000. Narednog leta otišao je i Kule Aćimović.

Još jedan istorijski podatak ostao je iz dvomeča Zvezde i Reala 1975. U Madridu je utakmicu dva tima posmatralo 125.000 ljudi, u Beogradu „svega“ 100.000. Nema preciznih podataka, ali suma od 225.000 ljudi jedna je od najvećih koja se pominje u dvomečima pod okriljem UEFA.

O majskoj fudbalskoj euforiji, proleću u Beogradu 1975. i Ferencvarošu, nekom drugom prilikom…

C. ZVEZDA – REAL MADRID 2:0 (8:7 posle penala)

MESTO: Beograd. DATUM: 19. mart 1975. STADION: Crvene zvezde. GLEDALACA: 100.000. SUDIJA: Kenet Barns (Engleska). STRELCI: Dragan Džajić u 36. i Ognjen Petrović u 55. iz penala. PENALI: Keri 1:0, Del Boske 1:1, Filipović 2:1, Necer 2:2, Baralić 3:2, Agilar 3:3, Savić 4:3, Brajtner 4:4, O. Petrović 5:4, Rubiljan 5:5, Ðordević – promašaj, Benito – promašaj, Janković 6:5, Santiljana – odbranio Ognjen Petrović.

CRVENA ZVEZDA: O. Petrović, Ðordević, Nikitović, Baralić, Keri, Radović, Janković, V. Petrović, Savić, S. Sušić (od 75. minuta Ratković), Džajić (od 84. Filipović).
Trener: Miljenko Mihić.

REAL MADRID: Migel Anhel, Kamačo, Rubiljan, Del Boske, Benito, Velaskez, Agilar, Brajtner, Santiljana, Necer, Makanjas (od 65. Roberto Martinez).
Trener: Srećko Radišić.

JUGOSLAVIJA – REAL 20:6!

Zvuči neverovatno, ali Kraljevski klub iz Madrida odigrao je šest utakmica na tlu stare Jugoslavije (do momenta raspada države) i svih šest izgubio. Gol razlika impresivna, u korist Jugoslovena naravno – 20:6?!

Prvi put Real je igrao u Beogradu januara 1956. protiv Partizana i tada je deklasiran u Humskoj. Bilo je 3:0 za crno-bele. Deceniju i po kasnije Madriđani su prošli još gore, pošto su u prijateljskom susretu izgubili od Zvezde na Marakani sa 1:4! Crveno-beli su još dva puta tukli Real. U već pomenutom meču koji je i tema ove priče poraženi su sa 0:2, a zatim eliminisani posle jedanaesteraca, da bi 1987. ponovo primili četiri komada na našem najvećem stadionu (2:4), tada u okviru četvrtfinala Kupa šampiona.

Te godine, ipak, uspeli su da prođu dalje, jer su u revanšu dobili sa 2:0.

Pored Zvezde i Partizana još dva kluba sa ovih prostora uzela su meru Madriđanima. U junu 1971. Kraljevići su preslišani na Poljudu sa 4:2, a 1984. Rijeka ih je na Kantridi savladala sa 3:1. Stariji ljubitelji fudbala u Splitu godinama kasnije prepričavali su da je španski velikan mogao da bude presrećan što su Bili nakon vođstva od 4:0 malo prikočili, jer ko zna šta bi bilo do kraja…

Nema mnogo veze s ovom pričom, radi se o jednoj prijateljskoj utakmici u Madridu, ali nije zgoreg pomenuti da je na debiju Miljana Miljanića na Bernabeuu u leto 1974. gostovao zagrebački Dinamo, te da je šokirao 128.000 ljudi pobedivši rezultatom 4:3. Podatak o broju gledalaca je zvaničan i ostaće zapisan u istoriji, jer nikada pre ni posle toga na jednom meču Reala kod kuće nije bio prisutan veći broj navijača.

[alan_kardec]

Kakva patnja večeras protiv Napretka . Igra jako loša. Rajković nas nekoliko puta spasavao. Srećom dolazi pauza zbog utakmica repke.

[Tribalian]

[youtube][/youtube]

[marconato]

To je to probrano drustvo

[Tribalian]

Jedva uglavili za ostrvo.

[alan_kardec]

Za Kup UEFA znam, ali nisam znao da je Feyenoord uzimao i Kup šampiona.

[Tribalian]

$ Црвене $ су 28. ' 1976. $ $ ногу ? " ? у 58. " $ у ?, ? са 4:1 " ? се на прво ' првенствене ?. $ & " је $ " & ", а по $ су ' ? $ " " $ ".$ на $ ЈНА ? је & 60.000 $ по ', ? $ ' са ? ', а црвено-? су по " & су тог $ ? ? $ врха $ напуне ' ?, " је " 22. ? " $ $ $ на врху ?.

58. " $, 22. ? првенства ? 1975/76

" – Црвена $ 1:4 (0:3)

$, 28. ' 1976. $: ЈНА. $ 60.000. $ ? (&). ? " у 20, " у 30. " 61. " " у 36. " за Црвену $, а " у 50. за ".

": ", ", " ("), ", ", &, ", ?, ", ", " ("). Тренер: ?.

Црвена $: О. ", ", ", ?, ", ", ?, ", $. ", ", ". Тренер: ".

[youtube][/youtube]

@DANTES , gde ode ovo sto sutnu Susic golman gleda levo desno gde je lopta. Mogli smo i 10 da damo, nego nije red da narusavamo instituciju zvanu veciti derbi.

[DANTES]

$ Црвене $ су 28. ' 1976. $ $ ногу ? " ? у 58. " $ у ?, ? са 4:1 " ? се на прво ' првенствене ?. $ & " је $ " & ", а по $ су ' ? $ " " $ ".$ на $ ЈНА ? је & 60.000 $ по ', ? $ ' са ? ', а црвено-? су по " & су тог $ ? ? $ врха $ напуне ' ?, " је " 22. ? " $ $ $ на врху ?.

58. " $, 22. ? првенства ? 1975/76

" – Црвена $ 1:4 (0:3)

$, 28. ' 1976. $: ЈНА. $ 60.000. $ ? (&). ? " у 20, " у 30. " 61. " " у 36. " за Црвену $, а " у 50. за ".

": ", ", " ("), ", ", &, ", ?, ", ", " ("). Тренер: ?.

Црвена $: О. ", ", ", ?, ", ", ?, ", $. ", ", ". Тренер: ".

[youtube][/youtube]

@DANTES , gde ode ovo sto sutnu Susic golman gleda levo desno gde je lopta. Mogli smo i 10 da damo, nego nije red da narusavamo instituciju zvanu veciti derbi.

jedan od gledalaca bio je i moj ćaća... kaže i tada se palile zastave...

[Tribalian]

Ma palile su se uvek, nego ovi mediji sad to pokusavaju da predstave kao neku noviju pojavu. Najveca ideoloska podela u srpskom narodu ikada je upravo ova izmedju Crvene Zvezde i Partizana.

Al vam ga zavuce Susic.

[Tribalian]

OFK BOR - CRVENA ZVEZDA 0:4 (0:3)
/Orlandić 9, 20, 42, 49/

Stadion: "OFK Bor"
Gledalca: 4.000
Sudija: Denis Trajilović (Zaječar)

OFK Bor: Trajilović, Janković, Nikolić, Cokić, Stamenković, Sanojević, Terzić, Krstić, Čaurević, Mašić, Jovanović.

Crvena zvezda: Kahriman, Cvetković, Mbođ, Stefan Đorđević, Anđelković , Bosančić, Stojanović, Lazović, Katai, Gavrić i Orlandić.
Igrali su još: Mijailović, Tufegdžić, Jovanović, Trkulja i Bjeličić.

[Tribalian]

– $ ? " за Црвену $. ' отац ' је ' " " & - " за " " ?. ' ' ? на ", $ ' %, " ? ' ? ' - у " " & је " – & је " Ђорђе ", & посете $.

[dscile]

Ne znam sta je smijesnije.. To sto Zvezda igra ovako ili to sto je Zvezda u trci za sampiona. Pa da sam neko i nesto Lalatovic bi dobio otkaz prije ulaska u autobus za Bg.

Prvo pocnemo utakmicu sa 5 veznih (zadnji vezni, dva centralna i dva krila) i Parkerom kao napadacem. I na sve to mi forsiramo duge lopte gdje se Parker bori sa Tintorom koji ima jedno 20cm vise. I trebamo izgubiti kad igramo ovako.

Lazovic je imao od prilike 3/25 tacna dodavanja. Sunce ti je*bem drago, igrac od 24-25 godina i dalje ne zna da ne treba dodavati je*enom vanjskom ako moze unutrasnjom. A da ne pricam o njegovim centarsutevima koji su da te bog sacuva, ko da igra za Sopot. Svaka mu cast za golove ove polusezone, ali igra mu nije na nivou prosjecnog kluba iz JSL, a ne Zvezde ili Djenove.

Kovacevic zvani "sigurnost". Pas u polje napada je misaona imenica, glupi driblinzi svakodnevnica. Pilot gubi loptu na 30 metara od svog gola, onda je nabija u korner.. i iz kornera - penal. Od njega dosta.

O ostalim nemam snage pisati.. Pored Lazica, ova dvojica gore su mi najjaci utisak. Ovo je bilo tuzno gledati.

[DANTES]

– $ ? " за Црвену $. ' отац ' је ' " " & - " за " " ?. ' ' ? на ", $ ' %, " ? ' ? ' - у " " & је " – & је " Ђорђе ", & посете $.

o sve ti yebem koji pacijent i debil... a tito mu je sigurno garant omiljena istorijska ličnost..


što se tekme tiče bila je dobra u prvom dijelu kasnije loša

[Tribalian]

Crvena Zvezda je mnogo lose odigrala drugo poluvreme i to je za rezultat imalo potpuno zasluzenu pobedu Novog Pazara. Jos jednom dokazano da nasi igraci bez publike ne znaju igrati fudbal.

Jedan solidan text u vezi nase "klupske politike" i skautinga.

Jedan stariji navijač Crvene zvezde, kada govori o aktuelnom trenutku kluba i neorganizaciji koja vlada više od deset godina u Ljutice Bogdana, konstantno upotrebi rečenicu: „Siguran sam da se Slobodan Ćosić prevrće u grobu, jer ovo što se sada dešava je dokaz da je od nas samo ostalo ime i navijači. I ništa više“.

Slučaj Roberta Levandovskog, trenutno jednog od najboljih napadača u Evropi koji je odbijen u Crvenoj zvezdi ogolio je istinu koju odavno svi znaju. Na rukovodećim mestima u Crvenoj zvezdi odavno sede ljudi koji nemaju pravu procenu. Pored Levandovskog crveno-beli su ne tako davno mogli da krenu u bolje sutra sa igračima koji trenutno vedre i oblače terenima širom Starog kontinenta. Redakcija MOZZART Sporta napravila je listu igrača koji su bili u Crvenoj zvezdi ili na pola koraka od nje, ali jednostavno ljudskom greškom nisu „prepoznati“.

NEMANJA MATIĆ

Ovo je već epska priča. Žgoljavi momak iz Vrela bio je stanovnik svlačionica podno južne tribine stadiona Rajko Mitić više od četiri godine. Bio je prvo puki epizodista, ali se u kadetskoj konkurenciji izborio za status. Ipak, tokom omladinskog staža jedan od trenera mu je rekao da sreću potraži u drugoj sredini, jer nedovoljno trči. Uplakani mladić odlučio je da sreću okuša u Partizanu, odakle je isto oteran. U Crvenoj zvezdi nikada nisu otkrili ime trenera koji je napravio „zločin“ prema Matiću i klubu. Sumnja se da je to uradio Zvonko Radić.

VILSON PALASIOS

Imao je Vladimir Jugović savršenu procenu kada je u reprezentativcu Hondurasa video ekstra kvalitet. Bivši as Juventusa doveo je Palasiosa leta 2006.godine u Crvenu zvezdu, tokom priprema u Bad Tacmandrofu. Već na prvoj kontrolnoj utakmici „zujao“ je po desnoj strani, do Beograda su dolazile priče o vihornoj brzini mladog igrača. Za Palasiosa je Crvena zvezda morala da „iskešira“ milion dolara, a tadašnje rukovodstvo predvođeno Draganom Stojkovićem je procenilo da je to velika cena za igrača nedokazanog u Evropi.

Palasios je zatim napravio vrhunsku karijeru na Ostrvu. Otišao je u Birmingem, pa u Vigan koji ga je prodao Totenhemu za 15 miliona evra. Inače, Zvezda je tog leta dala ozbiljan novac za Bronovickog, Salasa i Barkosa.

KLEVERSON KORDOBA

Jedan od retkih dobrih poteza bivšeg sportskog direktora Gorana Bunjevčevića. Izvukao ga je iz portugalske treće lige, a brazilski napadač je za godinu dana u Crvenoj zvezdi demonstirao da je igrač koji pravi razliku na ovdašnjim terenima. Za otkup njegovog ugovora crveno-beli su morali da izdvoje 800.000 evra. Na Jutjubu je postao snimak hit na kojem Ivan Adžić istakao da Kleo ne vredi te pare. U redovima večitog rivala Partizana pokazao je da vredi mnogo više. Sipao je golove u velikim utakmicama, presuđivao Zvezdi i na posletku uveo Partizan u Ligu šampiona. Prodat je u Kinu za četiri miliona evra.

LAMINE DIJARA

Kakav je to bio previd Dragana Stojkovića. Zvanična verzija nikada nije dokazana, ali urbana legenda glasi otprilike ovako. Menadžer Zoran Stojadinović je leta 2007. godine doveo senegalskog napadača na Marakanu, govorio ljudima u Zvezdi da je Dijara napadač koji ima kapacitet da zameni Žigića... Navodno Piksijev odgovor je glasio:
„Možeš samo da mi dovedeš Lasa Dijaru iz Liona“...

Piksi je konsultovao i Blaža Sliškovića koji je trenirao Dijaru u Zrinjskom. Legendarni as mu je poručio da je to jedna „lenčuga“ koja uopšte ne trči... Stojadinović je zatim odveo Dijaru u Partizan, a Miroslav Đukić i Ivan Tomić su videli ono što u Ljutice Bogdana nisu-golgetera ubicu

ALEKSANDAR KOLAROV

Još jedna jako tužćna priča za Crvenu zvezdu, koja dijagnostifikuje nerad i javašluk u omladinskoj školi. Mada je i kao dečkić od 15 godina imao top u levici, Kolarovu to nije pomoglo da ostane duže u Ljutice Bogdana. Odstranjen je iz kadetskog tima uz obrazloženje da je slab i fizički limitiran. Istina, istom konstatacijom su Kolarova oterali iz Obilića. On je preko Čukaričkog i OFK Beograda stigao do najprestižnijih evropskih arena.

STEVAN JOVETIĆ

Kada danas pomenete anegdotu u kojoj je glavni junak Jovetić, Dejan Savićević počne da čupa kosu s glave. Legendarni Genije je iz neposredne blizine gledao kako Jovetić cepa mreže u mlađim kategorijama Mladosti iz Podgorice, osetio da je predoređen za velike stvari. Te 2003. godine pokucao je na vrata Dragana Džajić uz rečenicu da moraju malog odmah da uzmu. Usledio je odgovor da Zvezda ima takvih na hiljade... Ispostavilo se da je Jovetić unikat. Zvezdinu grešku iskoristio je tadašnji trener kadeta Partizana Slobodan Krčmarević i doveo Jovetića u Beograd.

STEFAN SAVIĆ

U ovom slučaju nije u pitanju ljudska greška. Međutim, potencijal mladog štopera prvi su zapazili skauti Crvene zvezde. Izostala je energična reakcija. Pokušavali su crveno-beli da spuste cenu u razgovoru sa čelnicima BSK-a, dvoumili se i osetili na svojoj koži kako u praksi ne važi baš uvek ona narodna: „Ko pre devojci njegova devojka“. Dok su se oni nećkali Partizan je u ekspresnom roku doveo Savića i napravio enormnu zaradu

KRISTIJAN BENITEZ

Opet je odugovlačenje došlo glave čelnicima Crvene zvezde. Napadač reprezentacije Ekvadora je ponuđen leta 2007.godine ponuđen po bagatelnoj ceni. Hteli su odgovorni iz Ljutice Bogdana da ga vide na delu... I imali su šta da vide na Kopa Amerika. Benitez je bio jedan od najboljih igrača Ekvadora, dao nekoliko važnih golova... Cena mu je porasla, pa je Benitez za 1,5 milion dolara potpisao za meksičku Lagunu.

MILOŠ KRASIĆ

Zbog ratnog stanja na Kosovu i Metohiji Crvena zvezda je mogla ozbiljno da profitira. Iz južne srpske pokrajine proleća 1999.godine stigao je Marko Perović. Sa njim u paketu trebalo je da dođe i plavokosi momčić iz Kosovske Mitrovice. Procenjeno je da on nije taj kalibar da igra u Crvenoj zvezdi. Otišao je u Vojvodinu zahvaljujući njuhu Ilije Pantelića i postao reprezentativac Srbije. Da, i Miloš Krasić je ispušten...

[DANTES]

LAMINE DIJARA

Kakav je to bio previd Dragana Stojkovića. Zvanična verzija nikada nije dokazana, ali urbana legenda glasi otprilike ovako. Menadžer Zoran Stojadinović je leta 2007. godine doveo senegalskog napadača na Marakanu, govorio ljudima u Zvezdi da je Dijara napadač koji ima kapacitet da zameni Žigića... Navodno Piksijev odgovor je glasio:
„Možeš samo da mi dovedeš Lasa Dijaru iz Liona“...

Piksi je konsultovao i Blaža Sliškovića koji je trenirao Dijaru u Zrinjskom. Legendarni as mu je poručio da je to jedna „lenčuga“ koja uopšte ne trči... Stojadinović je zatim odveo Dijaru u Partizan, a Miroslav Đukić i Ivan Tomić su videli ono što u Ljutice Bogdana nisu-golgetera ubicu.

i to ubicu cigana


interesantno sva trojica koje je uzeo partizan, sva tri napadača su vam zabijali što rekli hrvati... jedino savić nije

[BitiSrcemVezan]

a vi kako te

[dscile]

Ja sam bas cudno. Ocekivao sam pobjedu buduci da je vec najavljena namjestena utakmica u NP od strane Babuna i Grbica. Poraz mi nije bio na pameti, ali eto, izgleda da niko nije javio Kosanu (inace velikom ciganu) da treba pustiti Zvezdu.

Hvala na pitanju.

EDIT: Inace, serem se i na Lalatovicevu izjavu kako nekome "odozgo" smeta Zvezda. Bez obzira kako Zvezda igra, on je obican alibi trener. Uvijek mu je neko drugi kriv. Igraci, sudije, teren, protivnicki igraci ili neko peti. Nikada covjek da preuzme odgovornost na sebe, nego uvijek krivi druge. Nakon Robija, drugi trener koji mi kida zivce sa izjavama.. Mada je Robi tu bio bolji, on je samo pricao kako smo igrali dobro, pokazali karakter, itd itd.. a u sustini mucenje.

[Tribalian]

a vi kako te

Ljakse, oladi malo sa trolanjem.

[marconato]

EDIT: Inace, serem se i na Lalatovicevu izjavu kako nekome "odozgo" smeta Zvezda. Bez obzira kako Zvezda igra, on je obican alibi trener. Uvijek mu je neko drugi kriv. Igraci, sudije, teren, protivnicki igraci ili neko peti. Nikada covjek da preuzme odgovornost na sebe, nego uvijek krivi druge. Nakon Robija, drugi trener koji mi kida zivce sa izjavama.. Mada je Robi tu bio bolji, on je samo pricao kako smo igrali dobro, pokazali karakter, itd itd.. a u sustini mucenje.

Nemoj mi reci da poredis Robijevu poeziju od igre sa ovim cirkusom

[dscile]

Ne igru, nego izjave.

Njegove izjave tipa nakon utakmice na Karaburmi i u NP, gdje je sve pravio budalama sa rijecima kako smo igrali dobro, ali nismo imali srece, kako je zadovoljan.. a u sustini, jedan sut u gol i milion dodavanja na 30-40 metara od gola.