Jako skroman i pristupačan. Zna reći naprijed, nazad i polako. Ovo polako, vjerovatno što je za mnoge saigrače prebrz.
Pitao sam ga šta zna o Želji. Znao je vrlo malo. Zanimalo ga je zašto smo tako vezani, kao porodica, a onda sam mu objasnio kako je Željo nastao. Spomenuo sam mu ko je Đilda, ko je Mirza. Zna sada i da smo igrali polufinale Kup UEFA. A i da je zapadna tribina drvena, jer je gorila u ratu.
Da je Željo klub u kojem se rijetko igrala brazilska samba. Ali i da je imao svog Straussa.
Moj otac se bavi vrtlarstvom i zemljoradnjom. Tata se bavi i ribarstvom, a to je moj omiljeni hobi i vrlo rado bih pecao na bosanskim rijekama. Dobar sam ribolovac. Jednom sam upecao oradu tešku 14 kg.
Mama je domaćica. Imam dvije sestre. Obje studiraju, jedna će biti medicinska sestra.
Brazil, moja domovina, po mnogo čemu je drugačiji od BiH. Da biste studirali medicinu i postali ljekar, šest godina mjesečno izdvajate 10.000 KM!
Otac mi nije bio fudbaler, ali je najzaslužniji što sam se počeo baviti fudbalom.
Znate da je moja domovina zemlja fudbala. Jednostavno, previše nas se želi baviti fudbalom. Mnogi moji prijatelji, neki i talentovaniji od mene odustali su od fudbala.
Ja sam ostao.
Ozbiljniju karijeru počeo sam u Fluminenseu. Škola fudbala Fluminensea smatra se najboljom u Brazilu. S Fluminenseom sam potpisao juniorski ugovor, ali zbog velike konkurencije nisam uspio zaigrati za seniore.
Iz Fluminensea prelazim u Gremio.
I dajte mi priliku da kažem da sam igrajući u Gremiu igrao protiv svog najvećeg idola - Ronalda. Ne Cristiana. Il Fenomena. Brazilska reprezentacija se pripremala za takmičarske mečeve. Igrao sam protiv Ronalda, Kake i Ronaldinha... Jer u Gremiu sklapam profesionalni ugovor. Ali, zbog nedostatka minutaže prelazim u Paulistu. Igram za CENE prije dolaska u Želju.
Prvi put u Evropu dolazim kada mi je bilo 18 godina. Bio sam na probi u Portovoj juniorskoj ekipi. I zadovoljio! Ali, moji tadašnji menadžeri mi nisu dali da pređem bez odštete.
Moj menadžer postaje Mario. Mario je Sarajlija iz Brazila. Ili Brazilac u Sarajevu. On je bivši fudbaler, danas neko ko navija za Želju i bavi se poslom na relaciji Bosna - Brazil.
Stigavši u Sarajevo, na preporuku Nihada Baljka, prijatelja mog menadžera idem na probu u Sarajevo. Rekli su mi da za mene nemaju mjesta. Da isuviše imaju boljih fudbalera od mene.
Tada dolazim na Grbavicu. Na probi su bili Odović i Mulalić. Mulalić je u meni prepoznao talenat.
Drago mi je da je i danas trener. Dao mi je potpunu slobodu da igram kako znam. Kada bih zahvaljivao trenerima, na prvo mjesto bih stavio Edisa, pa Harisa Alihodžića i Milomira Odovića. Edis me je ohrabrivao i podržavao u svakom trenutku. Nisam čovjek koji se dodvorava, ali riječima ne mogu opisati koliko mi je Edis pomogao, koliko mu dugujem, koliko mu se želim revanširati.
Jer ipak sam ja stranac u Bosni.
Ljudi su ovdje jako prijatni. Fudbaleri mi pomažu i vlada odlična atmosfera u svlačionici. Nije tačno da me igrači ne žele učiti bosanski ili mi pomoći. Ja tražim profesoricu bosanskog, ali nemojte to reći mojoj budućoj supruzi
.Bosanski fudbal tehnički ne zaostaje za brazilskim. Ali su igrači i igra sporiji, i infrastruktura je dosta slabija. Uprava kluba se trudi sve nam obezbijediti.
Ženim se u decembru
. Neću Želju napustiti, ostati u Brazilu, ne brinite. Imao sam ponudu od Dinama iz Zagreba, ali smo im se moj menadžer i ja zahvalili.Zaljubio sam se u ovaj klub i njegove navijače.
Tamo u Brazilu ostavio sam porodicu i prijatelje, svoju buduću suprugu koji mi jako nedostaju. Ali, ovdje sam dobio nove prijatelje i porodicu. Sva pažnja navijača mi prija i stvara na mene pritisak da igram najbolje što znam, što najbolje i radim kad sam pod pritiskom.
Odužit ću im se dobrim partijama.
Dopada mi se život u Bosni. Hrana je ukusna, jedino su zime jako hladne. Ja dolazim iz mjesta gdje temperatura zimi ne pada ispod 22 stepena.
Ne znam šta život donosi, ali sigurno ću razmisliti da ovdje ostanem živiti.
Na kraju, znate li da prosječni Brazilci vrlo malo znaju o Evropi? Velika je Brazil zemlja. Moj omiljeni klub je Flamengo, a o evropskom fudbalu nisam znao baš ništa ranije. Nemojte misliti da sam needukovan. Završio sam gimnaziju, ali umjesto fakulteta odabrao fudbal.
Sada ipak znam koji je najbolji klub u Evropi, koji će mi klub zauvijek biti u srcu, jer
Nos somos do Zeljo, Zeljo é nosso
#SamoŽeljo
