Automobili, motori...

[NAJGORA_BAGRA]

Skala 55 vs Corvete.

55 KS vs 455 (cca). Moguci ishod, vozac skale skrece lijevo.

Racunaj da je Korveta mnogo teza, Azmir je voza

[Asteriks]

Teza otp za jos jednu skalu.

[sekerbay]

Zanimljiva situacija iz Tuzle

ma jok. u njemackoj ni zimske gume nisu obavezne.
sad, ako je na cesti snijeg ili led a ti imas ljetne gume, postoji opasnost da osiguranje ne preuzme placanje stete.

ps.
korveta
americka auta uopste
samo svabo. sad, ko ima vise love, moze i crveni talijan.

[Saurman]

ps.
korveta
americka auta uopste
samo svabo. sad, ko ima vise love, moze i crveni talijan.

Kakva Corvetta i bakrači, bez švabe i propetog konjića nema auta.

Nekad davno sam gledao emisiju o Amerika vs Evropa automobilizam.Sad neki američki "ekspert" žena je u pitanju, veli nova Corvetta je udarila šamar evropljanima.

[Asteriks]

Americki automobil je zasnovan na kultu - zvuk koji cujes dok ti se priblizava Mustang, GT, Camaro, G8, Challenger ili takvo nesto, kao i njihova snaga je ono sto imponuje amerikancima i to je ono sto amerikanci prave za sebe.

Vjerujem da je to razlog nedostatka profinjenosti i ponekada performansi, mozda nesto kao opravdanje. Amerikanci su nesto kao automobilski nacionalisti, zvuk i snaga motora se genetski prenosi sa koljena na koljeno.

Odlicno napisano. Msm ovdje govorimo o visoj klasi a ne automobilu za obicnog covjeka.

Npr. Svabe su poznate po preciznosti i autima za siroke namjene, odlicno podesenim mjenjacima (koji ponistavaju visak KS) itd.

Tako npr. jedan Mustang je na trzistu od 1964., ali spada u red same kreme automobila, opet zavisno od toga sta kupac trazi.

Dosta je faktora kada gledamo Ameri vs Evropa, od udobnosti, opremljenosti, limarije, sigrunosti, kvaliteta vjesanja, brzine, ubrzanja, potrosnje, ekonomicnosti te na kraju i izdrzljivosti motora.

Po meni, Ameri su (ne)svjesno izostavili neke segmente zarad npr. jednog zvuka (rike motora), KS, jednostavnosti. Opet, nezhvalno je sve strpati u jedan kos, nego treba detaljnije poredjenje pribilzno jednakih proizvodjaca i klasa.

[NAJGORA_BAGRA]

Zanimljiva situacija iz Tuzle

ma jok. u njemackoj ni zimske gume nisu obavezne.
sad, ako je na cesti snijeg ili led a ti imas ljetne gume, postoji opasnost da osiguranje ne preuzme placanje stete.

ps.
korveta
americka auta uopste
samo svabo. sad, ko ima vise love, moze i crveni talijan.

Vala sto se i mene tice, americka autoindustrija je fuj za mene, ali se mora priznati da su napravili jedan veliki iskorak sa ovom Korvetom Stingray

[majestic24]

http://www.olx.ba/artikal/21170148/vw-p ... ion-190ks/

Auuu...zaljubio sam se u ovog passata. Brutalan

[gojzerica]

da ga na ulici vidim nikad ne bih rekao da mu je ovolika cijena

[sekerbay]

ono sto rade ameri je ogroman motor sa uslovno receno puno ks, a to nije garancija da se radi o dobrom autu.
na terenu su se pokazali katastrofalnima. recimo da su katastrofalni u krivinama.
jedino izuzimam forda gt o kojem ne znam nista jer nisam imao priliku da ga vozim.

za razliku od njih, nijemci prave vrhunska auta. recimo, novi m4 ili m6 od bmw-a, stariji c63 i e63 amg (oni bez turbine)...
to je vrhunac kada govorimo o sportskim limuzinama.

liga iznad je ferari i co. to je vrhunac tehnologije.
zahvaljujuci tehnologiji iz formule 1, talijani su sa ferarijem izbacili nevjerovatno auto.
primjera radi, bmw je iz 5. litarskog motora izvukao 507 ks (govorim o motorima bez dodatnog punjenja tj. bez turbine ili kompresora), amg je izvukao 525 ks iz 6. litarskog motora, dok je ferari iz slicnog 6. litarskog motora izvukao 670 ks. razlika izmedju tih motora je k´o nebo i zemlja.
osim toga, ferari na svoje keramicke kocnice daje dozivotnu garanciju. sad, oni kazu da je zivotni vijek nj. auta nekih 200.000 predjenih km, samo sto ja nikad nisam vidio ferarija sa 200.000 km na tahu

jednom sam imao cast da se poganjam sa jednim crvenim talijanom...
vjerovatno da sam imao vise ks, ali u krivinama nisam imao sanse.
jednostavno, nevjerovatno auto.

sto se tice amera, vjerujem da barem 50 godina kasne za evropskom elitom.

[Asteriks]

Imaju i Ameri jace manje motore, npr. Chevy Cobalt SS, koji je na Nurbergringu u testiranju tih nekih klasa drzao rekord kruga do 2009., cak se radi o najbolje ocjenjenim hadling karakteristikama.

To su motori 2.0 do 2.4 sa samo 200 - 260 KS.

Naravno rijec je o sportskoj limuzini.

Jednostavno, SAD zivi takav stil cesceg mijenjanja auta, slabije opremljenosti enterijera gdje se ostavlja prostora na upgrade, te velikim motorima sa masovim filterima zraka. Popularne su krute osovine, nesto tvrdja upravljacka osnova i tvrdji mjenjac u poredjenju sa Svabama/Japancima.

Sve je pocelo od muscle cars (Pontiac, Dodge Charger/Challenger, Chevrolet Camaro).

Priča počinje još ranih pedesetih godina kada se zapaža masovna dorada, prilično dosadnih, standardnih modela. Tako tjunirana vozila, korišćena su uglavnom za ilegalne dreg-trke (trke ubrzanja na 400 metara). U praksi je to bilo uglavnom opasno jurenje od semafora do semafora. Sve do 1957. godine, proizvođači nisu obraćali pažnju na ovo tržište i te godine Chrysler stvara modernu mitologiju sa modelom 300 C, u ono vreme najjači američki serijski automobil. Važna stvar oko ovog modela je i Hemi motor od 331 k.i. (5,4 l) koji je razvijao 350 KS, a laganom preradom, snaga se mogla povećati i na 600-700 „konja”! Hemi motori su tipično američka izmišljotina i predstavljaju motore sa hemisferičnim (poluloptastim) komorama u glavi agregata. Time se dobija mnogo veća snaga i obrtni moment nego kod klasičnih motora, ali se malo smanjuje vek upotrebe. Ovi agregati se mogu smatrati jednim od zaštitnih znakova Muscle Cars ere. Ipak, zbog visoke cene, Chrysler 300 C nije bio dostupan širem krugu ljudi, a danas predstavlja vrednu klasiku. Početkom šezdesetih predstavljena su i dva izuzetna sportska automobila, Chevrolett Corvette StingRay i Shelby Cobra (oba detaljno opisana u prethodnim brojevima našeg magazina) koji su samo rasplamsali strast za brzinom, ali nikako za šire tržište. Ideja da se ponudi izuzetno performantan automobil, a po prihvatljivoj ceni za široke narodne mase, dovela je Pontiac do predstavljanja prvog pravog muscle automobila, modela GTO, 1964. godine. Na ovom prvencu se jasno vide i osnove razmišljanja po kojima su svi kasniji muscle automobili razvijani, a to su jeftina velikoserijska mehanika, dopadljiva kupe ili kabrio karoserija, mnogo interesantne dodatne opreme i mnogo ili što više „konja”. Ovakve automobile Amerika je oduševljeno dočekala, stvorivši im večan nadimak „Muscle Cars” (muscle - mišić, nabildovani automobili) i potpuno novu urbanu sub-kulturu koja ih je pratila.

Tokom perioda najveće popularnosti nije postojao semafor u zemlji ispod kog nisu bili tragovi spaljenih guma. Sa druge strane, moraju se spomenuti i negativni aspekti ovih vozila. Prvo, zbog jeftine mehanike, zadnje osovine su uvek bile klasične, krute, što nije moglo dobro da utiče na stabilnost. Osim toga, rani modeli su često imali doboš kočnice, a tek kasnije i diskove i to samo na prednjoj osovini. Bezbednost je bila na minimumu, jer neki modeli nisu imali čak ni sigurnosne pojaseve. Sve to u kombinaciji sa najčešće mladim, neiskusnim vozačem, rezultovalo je mnogim nesrećama.

Bez obzira na sve, Amerika je tonula u oktansko ludilo i ulične trke su postale najvažnija stvar. Iako su muscle automobili, zbog velike snage i zapremine bili neverovatni potrošači, 5 centi za galon benzina je bila prihvatljiva cena. Ako bi jedna godina mogla da perfektno opiše muscle pokret to bi sigurno bila 1970, jer nikada pre ili posle nije toliko automobila bilo u ponudi, ali se tada vide i prvi preteći znaci. Naime, već sledeće godine restriktivni zakoni o emisiji štetnih gasova pogađaju ovo tržište, osiguravajuće kompanije podižu premije za osiguranje, naftna kriza je na pomolu, a prodaja popušta. Sledećih par godina ovi modeli bivaju ugašeni od strane svojih kompanija, i nestaju kao dinosaurusi, jer bi nekada snažne, ponosne mašine kojima je opljačkana snaga i izgled uništen sigurnosnim dodacima, delovale više nego tužno. Ipak, neki od njih preživljavaju, kao Pontiac Firebird, ali nikada više neće sijati takvim sjajem. Godine koje su sledile donele su još pokoji muscle automobil, ipak neuporediv sa prethodnicima, a primer modernog muscle razmišljanja, bio bi sigurno Dodge Viper, u najboljoj tradiciji predaka iz svoje kuće.

Onda, Chevrolet Camaro 2016 te Mustang GT350 pomenute godine, su u samom vrhu. Zatim, sto se te neke gradske voznje tice, Chevrolet Spark 2016 je strasno visoko ocjenjeno auto, a ako gledamo luksuz (do 50 000) Chevrolet Volt je odlican itd.

[Edin.-]

Raja, imam jedan problem. Radi se o fabrickom cd playeru u autu. Sprzim cd preko windowsa i nameracim se da pustim kad kurko. Error cd i izbaci ga.

Haj kontam da nije sta do onog windows programa pa sprzim jos jedan preko Nero programa. Ista stvar se dogadja. Jos par programa sam skinuo i pokusavao na svim mogucim brzinama sprzit al jednostavno nece.

Dok prije mjesec-dva sam przio i sve je ferceralo kako treba. Jedino u cemu je bila razlika da prije kad sam przio sam imao instaliran windows 7 a sada windows 1O, mada ne znam sto bi to predstavljalo neki problem.

jel se ikad iko susreo sa ovakvim problemom, ima li kakvih caka da se uradi sta ili..

[sonpenn]

E raja,moze mala pomoc.Imam pezoa 206 i sad kad je bila promjena vremena ne znam kako da promjenim sat i datum na onom pokazivacu posto imaju samo dvije tipke,zna li neko kako ?

[bavarian_bk]

Raja, imam jedan problem. Radi se o fabrickom cd playeru u autu. Sprzim cd preko windowsa i nameracim se da pustim kad kurko. Error cd i izbaci ga.

Haj kontam da nije sta do onog windows programa pa sprzim jos jedan preko Nero programa. Ista stvar se dogadja. Jos par programa sam skinuo i pokusavao na svim mogucim brzinama sprzit al jednostavno nece.

Dok prije mjesec-dva sam przio i sve je ferceralo kako treba. Jedino u cemu je bila razlika da prije kad sam przio sam imao instaliran windows 7 a sada windows 1O, mada ne znam sto bi to predstavljalo neki problem.

jel se ikad iko susreo sa ovakvim problemom, ima li kakvih caka da se uradi sta ili..

Brate neces vjerovati isti problem imam. Kontao prvo da je do CDova, pa do programa, nista, isto sranje uvijek. I ja se okan'o, **** muziku

[R32]

Imao i ja isti problem, i znate kako sam rijesio?

Zamijenio radio

Al fakat mi isto bilo, i stare cd-ove koje sam przio ocistavalo normala, a nove ni jedan. Jedno 10-ak cd-ova snimio, nista.

Rijesio se cd-ova, presao na ove sa usb-om, auxom. i karticom. i evo 3 godine rahat.

[Saurman]

[youtube][/youtube]

Mad Max- Fury Road.

[BosnianKingdom]

Kupio sam onaj Transmitor u Robotu za 27 KM jer mi u Passatu ono čudo ne prima ni CD,ni USB,samo navigaciju..

E ima li ko iskustva s tim,ja cu samo prikopcati USB i da slusam ? Moze li neko pojasniti kako ide,sta moram postaviti istu frenkvenciju na njemu i na radiju da bi pustio usb ili je to nebitno ? I kakva je kvaliteta zvuka ?

[JoseeMourinho]

nadjes frekvenciju transmitora tog na radiju i slusas sa usb-a, jednom sam se vozio i sluso preko tog cuda kratko i zvuk je bio ok

[QUARESMA 18<<<]

Raja, imam jedan problem. Radi se o fabrickom cd playeru u autu. Sprzim cd preko windowsa i nameracim se da pustim kad kurko. Error cd i izbaci ga.

Haj kontam da nije sta do onog windows programa pa sprzim jos jedan preko Nero programa. Ista stvar se dogadja. Jos par programa sam skinuo i pokusavao na svim mogucim brzinama sprzit al jednostavno nece.

Dok prije mjesec-dva sam przio i sve je ferceralo kako treba. Jedino u cemu je bila razlika da prije kad sam przio sam imao instaliran windows 7 a sada windows 1O, mada ne znam sto bi to predstavljalo neki problem.

jel se ikad iko susreo sa ovakvim problemom, ima li kakvih caka da se uradi sta ili..

ako možeš ga izvaditi i rastaviti samo da dođeš do lasera, da ga malo očistiš, ne mora biti da je do ovoga, ali jednostavno nekad prašina odigra svoje.

[BosnianKingdom]

nadjes frekvenciju transmitora tog na radiju i slusas sa usb-a, jednom sam se vozio i sluso preko tog cuda kratko i zvuk je bio ok

Znaci to je to uglavnom, hvala drug...

[Asteriks]

Askona, poznati benzinac na nasim prostorima. Naravno rijec je o askoni c, ali preteca tog vozila, jedna fina verzija (b) iz '77. sa nekih 55 do 60 KS te 1200 kubika, zadnja vuca.