29. avgust 2024. u Banjaluci bio je dan ispunjen iščekivanjem i uzbuđenjem, dok su se svi pogledi uprli ka stadionu Borca. Grad je pulsirao od napetosti, a strastveni navijači su čekali trenutak koji će promeniti sve. Svaki kutak grada bio je obojen u klupske boje, a atmosfera je bila nabijena nestrpljenjem. U ovoj nezaboravnoj večeri, radost i euforija preplavile su grad, donoseći dugo očekivani odgovor na pitanje koje je okupiralo srca svih. Ovaj emotivni prikaz tog nezaboravnog dana napisao je strastveni navijač Borca.
29. avgust 2024.
Jedan od najburnijih dana u našem gradu.
Ali ne mislim na ono poslijepodnevno nevrijeme i oluju.
Od prvih minuta iza ponoći i upoznavanja mađara sa banjalučkim ulicama…
Alarm zvoni u 7.
U kući za stolom je samo jedno pitanje, možemo li?
Svako kreće na svoj posao. U autu, na radiju, samo je jedna tema na jutarnjem programu i isto pitanje.
Gledam sugrađane kako idu na poslove, nije to obično jutro. Nema ovoga dana pitanja kako si, šta ima? Već samo jedno.
U firmi od portira do direktora sa nadom u očima pitaju se isto. U kafićima čitaju se novine u kojima je isto pitanje.
Žurimo svi kući sa posla. Nakon ručka koji je majka napravila, spremamo se. Majka traži nešto po mojim stvarima. Oblači dres i govori ”idem i ja”.
Šetamo kroz grad. Svi idu prema istom mjestu. Od onih koji odbrojavaju posljednje dane školskog raspusta, do onih kojima štapovi olakšavaju put. I onih poput moje majke koje su spremale ručak. Svi u istim bojama. Svi sa istim pitanjem i istom nadom.
Kako se bliži 21 čas, sve manje se postavlja to pitanje. Realnost prestaje da postoji. Nije je bilo ni 7 dana prije u Budimpešti.
Bliži se 23 časa. Objašnjavamo majci da će morati ostati još 30 minuta. Ne žali se, ali pod uslovom da uspijemo.
15 minuta poslije…
Vazduh puca.
Mnogo besplatnih zagrljaja.
Najveća količina sreće na jednom mjestu u ovom gradu.
Trajalo je 10-ak minuta.
Ponovo napetost.
Prošlo je i tih 30.
Majko, moramo još ostati.
Ma ostaćemo do jutra ako treba, i svi bi ostali.
Bliži se ponoć. Bliži se kraj 29. avgusta.
Kraj.
Muk.
Ponoć.
Rijeke ljudi idu kućama bez riječi.
Tišina. Ali ne ona neprijatna.
Tišina sa emocijom.
Ni majka ništa ne progovara.
Ali dobili smo odgovor.
Mogli smo i možemo!
Hvala vam!
Izvini, ali glup tekst ko noc. Prikazuje se neka euforija, samo prica o utakmici a na stadionu 5-6 hiljada, smijesno realno.
Nazalost, Borac je tek treci klub u BL, vazniji su beogradski blizanci
Na stadion ne može stati više jer tampon zona nam uzme trećinu najveće tribine....Protiv PAOKA i Ferenca je bila puna sve i jedna tribina, stim što bi protiv PAOK-a bilo 20k ljudi samo da je moglo stati na stadion....A što se tiče BG blizanaca, dođeš u BL, grad sa najviše grafita jednog kluba u BIH, i nađeš mi jedan grafit ili natpis gdje piše Zvezda ili Partizan, i ja taj zid pojedem bez hljeba može ? nemaš pojma, nikada nisi bio u BL i laprdaš kao i ostali ti haveri iz mahale
29. avgust 2024. u Banjaluci bio je dan ispunjen iščekivanjem i uzbuđenjem, dok su se svi pogledi uprli ka stadionu Borca. Grad je pulsirao od napetosti, a strastveni navijači su čekali trenutak koji će promeniti sve. Svaki kutak grada bio je obojen u klupske boje, a atmosfera je bila nabijena nestrpljenjem. U ovoj nezaboravnoj večeri, radost i euforija preplavile su grad, donoseći dugo očekivani odgovor na pitanje koje je okupiralo srca svih. Ovaj emotivni prikaz tog nezaboravnog dana napisao je strastveni navijač Borca.
29. avgust 2024.
Jedan od najburnijih dana u našem gradu.
Ali ne mislim na ono poslijepodnevno nevrijeme i oluju.
Od prvih minuta iza ponoći i upoznavanja mađara sa banjalučkim ulicama…
Alarm zvoni u 7.
U kući za stolom je samo jedno pitanje, možemo li?
Svako kreće na svoj posao. U autu, na radiju, samo je jedna tema na jutarnjem programu i isto pitanje.
Gledam sugrađane kako idu na poslove, nije to obično jutro. Nema ovoga dana pitanja kako si, šta ima? Već samo jedno.
U firmi od portira do direktora sa nadom u očima pitaju se isto. U kafićima čitaju se novine u kojima je isto pitanje.
Žurimo svi kući sa posla. Nakon ručka koji je majka napravila, spremamo se. Majka traži nešto po mojim stvarima. Oblači dres i govori ”idem i ja”.
Šetamo kroz grad. Svi idu prema istom mjestu. Od onih koji odbrojavaju posljednje dane školskog raspusta, do onih kojima štapovi olakšavaju put. I onih poput moje majke koje su spremale ručak. Svi u istim bojama. Svi sa istim pitanjem i istom nadom.
Kako se bliži 21 čas, sve manje se postavlja to pitanje. Realnost prestaje da postoji. Nije je bilo ni 7 dana prije u Budimpešti.
Bliži se 23 časa. Objašnjavamo majci da će morati ostati još 30 minuta. Ne žali se, ali pod uslovom da uspijemo.
15 minuta poslije…
Vazduh puca.
Mnogo besplatnih zagrljaja.
Najveća količina sreće na jednom mjestu u ovom gradu.
Trajalo je 10-ak minuta.
Ponovo napetost.
Prošlo je i tih 30.
Majko, moramo još ostati.
Ma ostaćemo do jutra ako treba, i svi bi ostali.
Bliži se ponoć. Bliži se kraj 29. avgusta.
Kraj.
Muk.
Ponoć.
Rijeke ljudi idu kućama bez riječi.
Tišina. Ali ne ona neprijatna.
Tišina sa emocijom.
Ni majka ništa ne progovara.
Ali dobili smo odgovor.
Mogli smo i možemo!
Hvala vam!
Izvini, ali glup tekst ko noc. Prikazuje se neka euforija, samo prica o utakmici a na stadionu 5-6 hiljada, smijesno realno.
Nazalost, Borac je tek treci klub u BL, vazniji su beogradski blizanci
Na stadion ne može stati više jer tampon zona nam uzme trećinu najveće tribine....Protiv PAOKA i Ferenca je bila puna sve i jedna tribina, stim što bi protiv PAOK-a bilo 20k ljudi samo da je moglo stati na stadion....A što se tiče BG blizanaca, dođeš u BL, grad sa najviše grafita jednog kluba u BIH, i nađeš mi jedan grafit ili natpis gdje piše Zvezda ili Partizan, i ja taj zid pojedem bez hljeba može ? nemaš pojma, nikada nisi bio u BL i laprdaš kao i ostali ti haveri iz mahale
Al bukvalno nema kluba u BiH sa tolikom kolicinom grafita u gradu…
29. avgust 2024. u Banjaluci bio je dan ispunjen iščekivanjem i uzbuđenjem, dok su se svi pogledi uprli ka stadionu Borca. Grad je pulsirao od napetosti, a strastveni navijači su čekali trenutak koji će promeniti sve. Svaki kutak grada bio je obojen u klupske boje, a atmosfera je bila nabijena nestrpljenjem. U ovoj nezaboravnoj večeri, radost i euforija preplavile su grad, donoseći dugo očekivani odgovor na pitanje koje je okupiralo srca svih. Ovaj emotivni prikaz tog nezaboravnog dana napisao je strastveni navijač Borca.
29. avgust 2024.
Jedan od najburnijih dana u našem gradu.
Ali ne mislim na ono poslijepodnevno nevrijeme i oluju.
Od prvih minuta iza ponoći i upoznavanja mađara sa banjalučkim ulicama…
Alarm zvoni u 7.
U kući za stolom je samo jedno pitanje, možemo li?
Svako kreće na svoj posao. U autu, na radiju, samo je jedna tema na jutarnjem programu i isto pitanje.
Gledam sugrađane kako idu na poslove, nije to obično jutro. Nema ovoga dana pitanja kako si, šta ima? Već samo jedno.
U firmi od portira do direktora sa nadom u očima pitaju se isto. U kafićima čitaju se novine u kojima je isto pitanje.
Žurimo svi kući sa posla. Nakon ručka koji je majka napravila, spremamo se. Majka traži nešto po mojim stvarima. Oblači dres i govori ”idem i ja”.
Šetamo kroz grad. Svi idu prema istom mjestu. Od onih koji odbrojavaju posljednje dane školskog raspusta, do onih kojima štapovi olakšavaju put. I onih poput moje majke koje su spremale ručak. Svi u istim bojama. Svi sa istim pitanjem i istom nadom.
Kako se bliži 21 čas, sve manje se postavlja to pitanje. Realnost prestaje da postoji. Nije je bilo ni 7 dana prije u Budimpešti.
Bliži se 23 časa. Objašnjavamo majci da će morati ostati još 30 minuta. Ne žali se, ali pod uslovom da uspijemo.
15 minuta poslije…
Vazduh puca.
Mnogo besplatnih zagrljaja.
Najveća količina sreće na jednom mjestu u ovom gradu.
Trajalo je 10-ak minuta.
Ponovo napetost.
Prošlo je i tih 30.
Majko, moramo još ostati.
Ma ostaćemo do jutra ako treba, i svi bi ostali.
Bliži se ponoć. Bliži se kraj 29. avgusta.
Kraj.
Muk.
Ponoć.
Rijeke ljudi idu kućama bez riječi.
Tišina. Ali ne ona neprijatna.
Tišina sa emocijom.
Ni majka ništa ne progovara.
Ali dobili smo odgovor.
Mogli smo i možemo!
Hvala vam!
Izvini, ali glup tekst ko noc. Prikazuje se neka euforija, samo prica o utakmici a na stadionu 5-6 hiljada, smijesno realno.
Nazalost, Borac je tek treci klub u BL, vazniji su beogradski blizanci
Na stadion ne može stati više jer tampon zona nam uzme trećinu najveće tribine....Protiv PAOKA i Ferenca je bila puna sve i jedna tribina, stim što bi protiv PAOK-a bilo 20k ljudi samo da je moglo stati na stadion....A što se tiče BG blizanaca, dođeš u BL, grad sa najviše grafita jednog kluba u BIH, i nađeš mi jedan grafit ili natpis gdje piše Zvezda ili Partizan, i ja taj zid pojedem bez hljeba može ? nemaš pojma, nikada nisi bio u BL i laprdaš kao i ostali ti haveri iz mahale
Sto su bile tampon zone na tribini gdje su lesinari, i to sa obje strane?
Izvini, ali glup tekst ko noc. Prikazuje se neka euforija, samo prica o utakmici a na stadionu 5-6 hiljada, smijesno realno.
Nazalost, Borac je tek treci klub u BL, vazniji su beogradski blizanci
Na stadion ne može stati više jer tampon zona nam uzme trećinu najveće tribine....Protiv PAOKA i Ferenca je bila puna sve i jedna tribina, stim što bi protiv PAOK-a bilo 20k ljudi samo da je moglo stati na stadion....A što se tiče BG blizanaca, dođeš u BL, grad sa najviše grafita jednog kluba u BIH, i nađeš mi jedan grafit ili natpis gdje piše Zvezda ili Partizan, i ja taj zid pojedem bez hljeba može ? nemaš pojma, nikada nisi bio u BL i laprdaš kao i ostali ti haveri iz mahale
Sto su bile tampon zone na tribini gdje su lesinari, i to sa obje strane?
Zato sto je to uslikano prije pocetka utakmice ko zna koliko. Evo ti jedna dok se igralo.
Ma borac je nebitan. Sutra da se ugasite niko se okreno ne bi.
Ti si poseban pacijent izgleda....Vidim svaki post ti je Borac i kako smo nebitni....Zašto ti je svaki post Borac kad smo nebitni, mora da imaš neku traumu !?
Izvini, ali glup tekst ko noc. Prikazuje se neka euforija, samo prica o utakmici a na stadionu 5-6 hiljada, smijesno realno.
Nazalost, Borac je tek treci klub u BL, vazniji su beogradski blizanci
Na stadion ne može stati više jer tampon zona nam uzme trećinu najveće tribine....Protiv PAOKA i Ferenca je bila puna sve i jedna tribina, stim što bi protiv PAOK-a bilo 20k ljudi samo da je moglo stati na stadion....A što se tiče BG blizanaca, dođeš u BL, grad sa najviše grafita jednog kluba u BIH, i nađeš mi jedan grafit ili natpis gdje piše Zvezda ili Partizan, i ja taj zid pojedem bez hljeba može ? nemaš pojma, nikada nisi bio u BL i laprdaš kao i ostali ti haveri iz mahale
Sto su bile tampon zone na tribini gdje su lesinari, i to sa obje strane?
Na stadion ne može stati više jer tampon zona nam uzme trećinu najveće tribine....Protiv PAOKA i Ferenca je bila puna sve i jedna tribina, stim što bi protiv PAOK-a bilo 20k ljudi samo da je moglo stati na stadion....A što se tiče BG blizanaca, dođeš u BL, grad sa najviše grafita jednog kluba u BIH, i nađeš mi jedan grafit ili natpis gdje piše Zvezda ili Partizan, i ja taj zid pojedem bez hljeba može ? nemaš pojma, nikada nisi bio u BL i laprdaš kao i ostali ti haveri iz mahale
Sto su bile tampon zone na tribini gdje su lesinari, i to sa obje strane?
Zato sto je to uslikano prije pocetka utakmice ko zna koliko. Evo ti jedna dok se igralo.
Gdje nestadose ljudi, jesu to morali kuci ranije? Sljedeci put se malo bolje rasirite i kad se rasirite na pocetku, tako ostanite do kraja. Ovako je jos smijesnije.
Na videu se vidi koliko je zapravo puna tribina.
U jednoj od najvecih utakmica u zadnjih 30 godina vi niste mogli 8-8.500 do kraja napunit, ostaje vam samo forum da pricate praznu pricu.
Iduci put se malo bolje pripremi kad hoces nesto slagat.
može ? nemaš pojma, nikada nisi bio u BL i laprdaš kao i ostali ti haveri iz mahale 
