English Premier League

[PopravnaToljaga]

Sta sačiniše lazne optuzbe, morali su statit sa kupovinama zadnjih par rokova i sad ti se obija o glavu, ne mozes sastavit prvih 11

[Arvid]

[Finn]

Pošteno od njega. Nek iskara sve što hoda dok mu ne dosadi, pa će joj se vratiti i nastaviti brak.

[VivaLaStella]

Šta je pošteno? Pa nije morao ostavit ženu i dijete ccc

[Mogli]

Pošteno od njega. Nek iskara sve što hoda dok mu ne dosadi, pa će joj se vratiti i nastaviti brak.

Kao da fudbaleri to svakako ne rade i zene im to ne znaju.

[Finn]

Šta je pošteno? Pa nije morao ostavit ženu i dijete ccc

Pa neće da osjeća grižnju savjesti, niti da ga ona slučajno uhvati u prevari, pa da mu sve uzme na sudu.

[dduJ]

Pošteno od njega. Nek iskara sve što hoda dok mu ne dosadi, pa će joj se vratiti i nastaviti brak.

Kao da fudbaleri to svakako ne rade i zene im to ne znaju.

Istina. A žene znaju ali se prave da ne znaju.

[Mogli]

Pošteno od njega. Nek iskara sve što hoda dok mu ne dosadi, pa će joj se vratiti i nastaviti brak.

Kao da fudbaleri to svakako ne rade i zene im to ne znaju.

Istina. A žene znaju ali se prave da ne znaju.

Ako imas $$$ rodit ce ti i dijete nakon sto je premlatis.

[VivaLaStella]

najjači

[dduJ]

Kao da fudbaleri to svakako ne rade i zene im to ne znaju.

Istina. A žene znaju ali se prave da ne znaju.

Ako imas $$$ rodit ce ti i dijete nakon sto je premlatis.

I još će ti se izvinjavati.

[Pensioner26]

najjači

Hahaha dobar.

[wadethegreat]

@viva Ronaldo .
Kako ce nas nagjuziti United u nedjelju

[DRHAUSE]

[JayCatwright]

Uzasan prijem lopte i onda centaršut koji je nekako završio u golu, mislim na taj slucajni gol Lamparda protiv Barce

[wadethegreat]

Uzasan prijem lopte i onda centaršut koji je nekako završio u golu, mislim na taj slucajni gol Lamparda protiv Barce

"Sometimes I do it as a bit of fun, but it is a test of your skill and I practise shooting from all angles and with both feet," he revealed.

"Sometimes it is horrible when you are missing the target all the time but you get your reward if you work hard.

"Millions of times I have done that and missed the target and then it comes good.

"The first touch let me down so I suppose that is what made the goal because that is what gave me the angle.

"When I scored, I didn't really have any other option than to clip it over the goalkeeper. I had to get the right trajectory and it was a great feeling when it dropped in."

Mlad si ti ne sjecas se ti ovih vremena.
Barem se nadam da si mlad inace sretno brate u zivotu...

[Brokula]

https://www.reddit.com/r/PremierLeague/s/HzFZrdRHsM

[Arvid]

Amorim zvanično, interesantna ličnost, zapažen CV već ima a nije ni 4 banke napunio još. Btw upalite neki njegov intervju ili presicu i zatvorite oči, CR7 glavom i bradom

[rio_Ferdy88]

Amorim zvanično, interesantna ličnost, zapažen CV već ima a nije ni 4 banke napunio još. Btw upalite neki njegov intervju ili presicu i zatvorite oči, CR7 glavom i bradom

Evo šta Vlada kaže

Brzina kojom je Manchester United rešio pitanje naslednika Erika ten Haga najveće je iznenađenje ove sezone u engleskom fudbalu.

Klub koji je deceniju unazad bio poznat po svojoj trapavosti u svakom pipavom poslu, odradio je posao zaista munjevito – iste večeri izbor je napravljen i obznanjen, posao oko pregovora završen je za pedesetak sati, a ceo proces sproveden je sasvim elegantno, bez ijedne incidentne situacije.

Bio je to prvi test za novu strukturu koju je postavio INEOS, i on je odrađen veoma uspešno.

Da li će i izbor dosadašnjeg (zapravo, još uvek) trenera Sportinga biti tako uspešan? Da li će Ruben Amorim uspeti da skine kletvu i vrati neki od dva najvrednija pehara na Old Trafford?

Iako je Sporting osvajao trofeje, to nije činio spektakularnom igrom, često je sačuvana mreža odradila posao pre nego napad
Manchester United je klub sa najviše titula u Engleskoj i trostruki prvak Evrope. Sva 23 trofeja u tim takmičenjima osvojila su tri trenera – Ernest Mangnall (prvak 1908, 1911), sir Matt Busby (pet titula 1952-67, Kup šampiona 1968) i sir Alex Ferguson (13 titula i dve UCL 1993-2013).

Ernest je prvu titulu osvojio u petoj godini u klubu, a dvojica Škota u svojim sedmim sezonama na Old Traffordu (u Mangnallovoj sedmoj klub se preselio na OT). Sada su druga vremena i niko nikog ne čeka sedam godina, a stolica u najpopularnijem britanskom klubu je užarena.

Kada je u proleće 2020, desetak dana pred proglašenje pandemije, stigao u Sporting (i to kao neko kome je Benfica matični klub i mesto na kome je proveo veći deo igračke karijere), Amorim je našao bivšeg velikana, koji je titulu čekao 18 godina, UCL nije igrao 11 godina, a proleće u njoj nije sačekao od 70-ih.

Iza sebe je imao ravno 13 utakmica u profesionalnom fudbalu, ali je Sporting za njega platio najvišu sumu do tada plaćenu igde van Engleske za jednog trenera, 10 miliona evra, jednaku najvišem klupskom transferu igrača u istoriji lisabonskih Lavova. Naravno da je i sâm angažman čoveka koji je bukvalno tek dobio papire neophodne da stoji uz aut-liniju bio veliki rizik, da novac i ne pominjem.

Rizik se i te kako isplatio. Amorim je promenio klupsku kulturu, šarmirao medije i publiku, skinuo pritisak sa igrača i naučio ih da igraju bez straha. Rezultati su bili spektakularni.

Priču o Rubenovom životu, a veoma je zabavna, trenutno ne mogu da vam ponudim iz hardverskih razloga (ne pitajte), ali će vam stići gratis na dan njegovog debija u Manchester Unitedu.

Priču o tome kako radi svoj posao i kako ć se u to uklopiti Manchester United nudim vam sa zadovoljstvom.

Amorim vs Ten Hag

Ruben Amorim je pažnju bogatijih klubova u jačim ligama privukao još prvom titulom i zapravo je prilično iznenađenje što je do sada ostao u rodnoj zemlji. Analiziraćemo njegov stil da bismo probali da zaključimo zašto je tako.

Velika ironija ovepromene trenera u Unitedu je u tome što stil igre Erika ten Haga i njegovog naslednika zapravo i nisu mnogo različiti.

Najveći taktički problem Holanđanina, koji je izluđivao navijače, zbunjivao analitičare i konačno ubedio upravu da mu uruči otkaz bazirao se na formaciji 3-1-6, koju je Man Utd koristio u razvijenom posedu lopte i iz koga se po gubljenju poseda kretalo u visoki presing.

Taj princip ostavljao je u srcu terena ogroman prostor, često veći od 40 puta 40 metara, koje je formacijski branio samo jedan igrač. Isprva je tu neprijatnu dužnost imao Casemiro, najbolja defanzivna šestica svoje generacije, ali uz dve bitne stvari: u Madridu nije imao 32 godine, a sistem igre Reala u njegovo doba uključivao je još dva igrača koja dejstvuju često ili uvek u istim zonama kao i on (obično Kroos i Modrić, kasnije još i Valverde, Camavinga i Tchouameni).

Na Old Traffordu on je ostavljan na cedilu, često sâm protiv dvojice ili čak trojice mlađih od sebe i zatrčanih kroz redinu kao preko stepe.

Golman mora da bude sposoban da igra fudbal, ne boji se poseda, trpi pritisak i na visokom nivou odigrava kratke i srednje pasove. To je tačno profil Andrea Onane.

Kao i Ten Hag, i Amorimovi timovi kao završnu formaciju u posedu imaju 3-1-6, i takođe igraju presing, ali ne na isti način, u istom trenutku i sa kompletnom prednjom šestorkom. Portugalac od svojih igrača očekuje da se po gubljenju lopte povuku na defanzivni položaj, sa ciljem da spreči brzu tranziciju, upravo najveću muku Uniteda u prethodnih 16 meseci.

Okidač za presing u toj situaciji je ulazak lopte u bočnu zonu, kada 4 igrača orijentisana na tu stranu kreću u pritisak, pokušavajući da iskoriste aut da bi došli do lopte, dok se igrači na suprotnoj strani vraćaju bliže svom golu, da bi u slučaju da presing ne zaustavi napad pomogli da se lopta oduzme kada bude poslataka isturenijim rivalima.

Amorimov tim je vrlo komotan van poseda – iako u proseku drži loptu između 56 i 58 posto vremena u ove četiri sezone, to je posledica velike razlike u kvalitetu unutar portugalske lige, gde se mnogi timovi protiv favorita odmah postave u blok bez mnogo ambicija da oduzmu loptu. Međutim, u duelima sa Portom, Benficom i ekipama iz jačih evropskih liga taj posed pada ispod polovine, povremeno i ispod 40 posto.

I opet, za razliku od Ten Haga, koji bi se u postavljenoj odbrani spuštao prilično nisko i držao liniju odbrane tamo gde je obično drže ekipe iz donje trećine tabele (možda je zato i rezultatski odveo tim u tu zonu), Amorim odbranu igra mnogo hrabrije i posebno bitno – kompaktnije, sa minimalnim distancama između linija u formaciji 5-2-3, koja se po potrebi pretvara u 4-4-2 iskakanjem jednog od bekova.

I ponovo Ten Hag vs Amorim

Dva trenera imaju još jednu sličnost, ponovo u nečemu što je pravilo prilične probleme u prethodnom periodu – sklonost vrlo brzim i direktnim napadima. Baš kao u prethodnom slučaju, i ovde su Amorimova rešenja superiorna iz dva razloga.

Ten Hagova direktnost bila je problematična dvostruko. Na jednoj strani je njegova 4-3-3 formacija, posebno od kada je prati redovno spuštanje desetke (Bruno) u prvoj fazi izgradnje napada, dovodila do toga da je igrač kome je lopta upućena veoma udaljen od saigrača, što je automatski značilo da je mnogo veća šansa da posed sačuvaju krila, nego usamljeni napadač, okružen nekolicinom rivala.

Na drugoj strani su ti brzi napadi dovodili do kamikaze fudbala, koji je karakterisao United od leta 2023. do prošlog vikenda, u kojem bi Crveni đavoli pokušavali da napadaju brzo, a zauzvrat ostavljali toliko prostora, da su i njih protivnici rado i često napadali brzo.

Ne samo što takav model igre daje protivniku mnogo prilika (a u drugoj polovini prošle sezone Man Utd je po tome bio najgori u ligi, u kojoj je Sheffield United oborio rekord sa 103 primljena gola), već je ponavljanje igre u tom intenzitetu dvaput nedeljno dovodio do čestih povreda igrača (pogoršano spartanskim treningom između mečeva), koje su dovele do rekordnog broja izostanaka.

Ironično je što je Ten Hag povrede pokušavao da iskoristi kao opravdanje, iako je za njih u velikoj većini bio direktni krivac.

Ono što je on u ovih pet godina uradio je impresivno, jer je sve uspehe ostvario u vrlo nepovoljnim okolnostima, sa znatno manje novca i objektivno slabijim sastavima od onih koje imaju Porto i Benfica

Amorim uspešno rešava oba ova problema. On insistira na tome da njegov štoperski trio, kao i golman, budu u stanju da drže pod kontrolom i recikliraju loptu, bilo da to rade u svojih 16 tokom prve faze izgradnje napada, ili mnogo bliže centru, kada tim ima kontinuirani posed na protivničkoj polovini, a protivnik čeka duboko.

Uz već pomenut oprezniji rad u odbrani, gde se protivnicima ne dozvoljava da stalno napadaju vertikalno, povećana sposobnost kontrole lopte stara se da se igrači između dve runde visokog intenziteta odmore i time umanje mogućnost povreda.

Drugi problem rešava se osnovnom formacijom. Za razliku od Ten Hagovih 4-3-3, Amorimova osnovna formacija je 3-4-3, unutar koje širinu daju samo igrači na poziciji wingbacka. Dvojica najisturenijih igrača uz standardnu devetku kod Portugalca nisu krila, već desetke, koje igraju mnogo centralnije i kompaktnije, u halfspace zoni – po širini između bočne linije peterca i šesnaesterca.

To im omogućava da kod slanja direktnih lopti uvek jedan igrač ide u duel za nju, a druga dvojica su blizu da pokupe odbitak, što timu omogućava da osvoji mnogo veći procenat ispucanih lopti i brzo prenese loptu na protivničku polovinu, odakle su dve opcije – čuvanje poseda i pomeranje u pozicioni napad, ili brzi juriš na gol.

Ovo drugo u velikoj meri podseća na najbolje dane Solskjærove ere, kada je dobra hemija kombinatornog i inteligentnog Martiala i munjevitog Rashforda često rušila i najbolje timove na planeti, pogotovo kada su njihove akcije omogućavale izolacije za Masona Greenwooda, izuzetnog šutera.

Amorimov sistem u Sportingu je na pozicijama te dve desetke kombinovao jednog igrača sklonijeg kreiranju, i sposobnog da sačuva loptu na suženom prostoru, i jednog koji je u stanju da napada dubinu i razvlači rivalsku odbranu.

Može li Harry da igra ovo?

Ovo je dobar trenutak da se popriča o profilima igrača koji su potrebni za Amorimov tip fudbala. Golman mora da bude sposoban da igra fudbal, ne boji se poseda, trpi pritisak i na visokom nivou odigrava kratke i srednje pasove. To je tačno profil Andrea Onane, koji je igrama u Interu pokazao da zapravo više odgovara novom nego prethodnom treneru, iako ga je Erik vodio godinama i u dva kluba.

U osnovnoj formaciji 3-4-3 od dvojice bočnih štopera očekuje se da budu u stanju da kvalitetno barataju loptom i budu otporni na presing, ali i da mogu da iskoče na bok po potrebi. Takođe, cene se igrači koji mogu da povuku loptu kroz linije i ne boje se da se pridodaju napadu. Zeno Debast, letošnje Sportingovo pojačanje iz Anderlechta, tako je postiglo najlepši gol dosadašnjeg toka UCL.

Taj profil savršeno odgovara Lisandru Martinezu, wonderkidu Lenyju Yorou, ali to sasvim pristojno može da odigra i Luke Shaw, ako se ikad vrati na teren – on je bočnog štopera sa velikim uspehom igrao za Southgateovu Englesku. Tokom daljeg razvoja ne bi bilo iznenađenje ako se i Diogo Dalot profiliše u tom smeru.

Za razliku od Ten Hagovih 4-3-3, Amorimova osnovna formacija je 3-4-3, unutar koje širinu daju samo igrači na poziciji wingbacka. Dvojica najisturenijih igrača uz standardnu devetku kod Portugalca nisu krila, već desetke
Najintrigantniji je slučaj Victora Lindelöfa, koji je proveo četiri godine u istom timu sa novim šefom (Benfica), mada su zbog razlike u godinama i neobičnog toka karijera (jedan pre tridesete ispao iz tima, drugi tek sa 21 dobio šansu) proveli zajedno na terenu manje od 300 minuta, i to sve u B timu lisabonskih Orlova. Šveđanin ni po nivou kvaliteta, ni po osobinama nije za ovaj projekat, ali možda će ga stari drugar vratiti ozbiljnom fudbalu.

Amorimova formacija u ranoj fazi izgradnje je 4-2-2-2, wingbackovi se spuštaju vrlo nisko, golman stane između dva bočna štopera, centralni štoper se popne u sledeću liniju sa jednom od šestica, druga šestica ode u liniju sa jednom od desetki, a druga desetka se popne kod devetke.

Pored prve linije, ovde je najaktivnija treća, iz koje se igrači spuštaju da preuzmu loptu i proslede je dalje – sami ka napadu ako može, a ako je pritisak prejak, onda ide pâs ka wingbacku, koji iz prve šalje dijagonalu napred. Druga linija (centralni stoper i jedna šestica) obično ne učestvuju, osim ukoliko je igračima iza njih potrebna “taraba” – neko ko će iz prve da im vrati loptu (ovo nije negativna kvalifikacija, Busquets je kao Xavijev pomagač tu funkciju doveo do savršenstva).

Matthijs de Ligt i Harry Maguire trebalo bi da uživaju u ulozi centralnog od trojice štopera, od kojeg se ne očekuje previše učešća u fazi izgradnje, i koji treba da čisti i kontroliše visoke loptu u svojih 16. To je idealna uloga za obojicu, posebno za Maguirea, koji je upravo tako stigao do najboljih izdanja u karijeri. To što obojica nude pretnju na ofanzivnom prekidu je veliki plus, a Maguireova sposobnost da u daljim fazama napada osvoji prostor sa loptom u nogama takođe ima veliku vrednost, i jedini problem mogle bi da budu njegove godine.

Misterija levog wingbacka

Već sam pomenuo da nekoliko Unitedovih igrača ima idealne osobine za igru u ovom sistemu, i to se posebno odnosi na tri najisturenije pozicije. Ne samo što je Højlund odličan match za devetku, a Amad, Bruno i Rashford za različite tipove desetki (da ne pominjem veterana Eriksena, decu kao što su Lacey ili Obi-Martin; ili sa druge strane Sancha, koji je i dalje pod ugovorom), nego Zirkzee može da se rotira na više pozicija, a Mason Mount je najbolje u karijeri igrao upravo u ulozi inside forwarda, kada je Chelsea pokorio Evropu.

Problem tu može predstavljati to što je u Sportingu kombinatorna desetka levo, a ona koja napada dubinu desno, dok bi u Unitedu taj raspored pre bio obrnut (mada postoji mogućnost prilagođavanja po potrebi, od meča do meča). Ono što je izvesno je da klub nikad nije oskudevao napadačkim talentom.

Nije slučajno što je prvo ime željenog januarskog pojačanja procurilo na ovoj poziciji – Rayan Ait-Nouri, 23-godišnjak sa 107 PL utakmica u dresu Wolvesa

Primetili ste verovatno da na spisku nije Antony, koji verovatno ide brzo, a i generalno deluje kao da bi trebalo da karijeru pomeri u pravcu beka (gde bi njegova brza dodavanja levom nogom sa desnog wingbacka mogla da budu korisna u ovom sistemu).

Sigurno vam nije promaklo da nije pomenut Alejandro Garnacho, i to nije slučajno. Ono što je potpuno izvesno je da United nema idealno rešenje ni za jednog wingbacka, i da je situacija levo mnogo teža nego desno – oba zdrava beka su prirodno desno (Dalot i Mazraoui), a onaj bolji i nešto dostupniji s leve strane (Shaw u odnosu na nestalog Malaciju) već je apostrofiran kao idealni levi štoper.

Zbog specifičnosti njihove upotrebe, wingbackovi su igrači pod najvećim pritiskom u sistemu portugalskog trenera – od njih se očekuje da pokrivaju samostalno ceo bok u svakoj fazi igre, da jedini imaju aktivnu ulogu u sve tri faze build upa, što uključuje brzo pokrivanje velikog prostora, konačno i često suočavanje sa dvojicom rivala, kada protivnik igra sa 4 u odbrani (što radi 90 posto drugih ekipa u Engleskoj).

U prva dva Amorimova meseca Garnacho se nameće kao najmanje problematična opcija za igrača baš na najtanjoj poziciji, jer je u stanju da iznese povelike zahteve od nje. To, naravno, nije idealno rešenje ni zato što mladi Argentinac nema taj nivo defanzivne odgovornosti kao bekovi, a ni zbog njegovog odaljavanja od gola. Iako ne deluje kao da je u posebnoj formi, Alejandro je jedan od samo dvojice U21 igrača koji su već skupili dvocifreni broj golova i asistencija u ovoj sezoni. Drugi je Lamine Yamal, čisto da imate referencu.

Nije slučajno što je prvo ime željenog januarskog pojačanja procurilo na ovoj poziciji – Rayan Ait-Nouri, 23-godišnjak sa 107 PL utakmica u dresu Wolvesa. United ima još tri vrlo perspektivne opcije na ovoj poziciji – Harry Amass (18 godina puni u martu) je generacijski talenat, kojem ova uloga perfektno odgovara, već je često bio deo tima, mada bez nastupa u takmičarskim utakmicama.

Četiri godine stariji Alvaro Fernandez Carreras je imao istu sudbinu za četiri sezone u Unitedu, pre nego što je prodat u – Benficu, gde igra izvanredno. Srećom, prodaju je vodila delom aktuelna uprava, pa postoji buyback klauzula za ne prevelikih 16 miliona funti, koju bi bilo čudo ako klub ne aktivira.

No, osim promocije 17-godišnjeg Amassa (ili još godinu mlađeg Bendida Mantata, još jedne superzvezde u nastajanju, koju porede sa Bukayom Sakom, pre prelaska na desno krilo godinama je igrao na levom beku) jedine opcije do januara su eksperimenti sa tanedmom Mazraoui – Dalot, definitivno ne nešto za preporučiti. Zato, nemojte se iznenaditi ako uskoro ođednom na teren izađu Garnacho, Rashford i Amad. Upravo taj očigledni problem sa bekovima je najjasniji razlog zašto Ruben Amorim nije idealno rešenje za ovaj Man Utd, a mnogo bolje bi legao Liverpoolu, kojem je bio na shortlisti iza Slota.

Popuna iz svojih redova

Pojačanja će biti neophodna i na desnom beku, jer ni dve aktuelne opcije (još manje Antony), a ni najveći talenat iz Akademije (Habeeb Ogunneye, za dve nedelje puni 19) nisu savršene opcije. Možda bi moglo da se razmišlja o još jednoj buyback opciji – Facundo Pellistri poslat je u Panathinaikos sa klauzulom, a mladi Urugvajac je uvek delovao pre kao wingback nego krilo.

Druga problematična pozicija i u Amorimovom sistemu i za Man Utd u ovom trenutku je ona u srcu terena. Crveni đavoli su imali veliki promet igrača u toj zoni, uključujući i mladu zvezdu Mainooa i letošnje pojačanje Ugartea, ali su i masovno prodavali, tako da su u ovom trenutku veoma plitki u toj zoni.

Amorim odbranu igra mnogo hrabrije i posebno bitno – kompaktnije, sa minimalnim distancama između linija u formaciji 5-2-3, koja se po potrebi pretvara u 4-4-2 iskakanjem jednog od bekova
Za utehu, klub ima tri prirodna rešenja – Mainoo je zaista igrač visoke klase, Ugarte je bivši Amorimov pulen i najskuplja prodaja, a Casemiro u bilo kom organizovanom sistemu i dalje predstavlja ozbiljno oružje, pogotovo ako se od njega ne očekuju čuda na fizičkom planu. S obzirom da najmlađi i najstariji moraju da igraju sa odmerenom minutažom, prostora za rotaciju ima, a po potrebi u ovu zonu mogu da se spuste Mount i Eriksen.

Problem sa ovom pozicijom je što je veoma naporna i fizički zahtevna, ne zbog mnogo sprintova, kao wingback, već zbog povišene odgovornosti – tu treba da se preseku kontre, a neretko će se igrači na njoj nalaziti u numerički neodgovarajućim situacijama (npr. 2 na 3).

To što su dve od pet opcija za nju u ovom trenutku (očekuje se da će se mladi Toby Collyer u januaru uputiti na pozajmicu, da bi u punoj takmičarskoj formi dočekao sledeću sezonu) momci koji su fizički bliži saudijskoj nego engleskoj ligi jasno ukazuje na to da će pojačanja biti neophodna, makar zbog dubine.

Pro’s i con’s

Nisam slučajno pomenuo toliko mladih igrača – jedna od najupadljivijih osobina Rubena Amorima je poverenje u decu. U Sportingu je imao na raspolaganju odličnu akademiju i odlučio je da je koristi u potpunosti – odmah po dolasku gurnuo je u vatru desetak momaka, od kojih neki danas igraju za PSG i Manchester City, a ukupno je dao debi čak dvadesetpetorici igrača.

Taj nedostatak straha od upotrebe tinejdžera je verovatno najočiglednije poklapanje sa etosom kluba u koji se seli. “If they’re good enoguh, they’re old enough” bila je maksima kojom se rukovodio Sir Alex Ferguson, koji je šansu dao mnogim desetinama klupskih pitomaca i preko 20 ih doveo do 100+ nastupa za klub, a mnoge među njima i do statusa svetskih zvezda. Napokon, Jonny Evans je i dalje tu.

To je faktor koji bi trebalo da ga brzo približi publici u Manchesteru. Ono što možda neće je sâm stil igre. Iako je Sporting osvajao trofeje, to nije činio spektakularnom igrom, često je sačuvana mreža odradila posao pre nego napad, i zapravo je tek sa Gyökeresom stil lisabonskih Lavova postao zabavan za gledanje.

Entertainment value je veoma bitan faktor za navijače ovog kluba (za razliku od mnogih drugih na Ostrvu, pa čak i trofejnih), a sada kada je PTSD postao standardno stanje na oronulim tribinama Teatra snova (da ne pravim sad šale na temu Halloweena), nemoć u napadu mogla bi da izazove napade panike.

Amorim je u Sportingu promenio klupsku kulturu, šarmirao medije i publiku, skinuo pritisak sa igrača i naučio ih da igraju bez straha. Rezultati su bili spektakularni

U tom smislu bilo je zabrinjavajućih znakova, kada Sporting u Evropi igra eliminiacioni meč i po 50 minuta ne uputi šut na gol iz 16m. Fakat je da se to događalo u mečevima sa timovima iz bogatijih liga (Atalanta, Eintracht), koji su se poslednjih godina pokazali toliko vičnim igranju u Evropi, da su oba osvojila UEL, ali povici “attack attack attack” bi stigli posle 10 minuta jalovosti.

Ruben Amorim je već nekoliko godina na listama kandidata svakog većeg kluba u Evropi, ali do ovog novembra ostao je u Sportingu. To nije slučajno, jer stil igre njegovog kluba ukazivao je na neke potencijalne probleme koje nije teško zamisliti.

Sa druge strane, Amorim ima 38 godina, tek je petu godinu u ovom poslu i još uvek se usavršava, i pravo je čudo koliko je uspešan u hodu. Ono što je on u ovih pet godina uradio je impresivno, jer je sve uspehe ostvario u vrlo nepovoljnim okolnostima, sa znatno manje novca i objektivno slabijim sastavima od onih koje imaju Porto i Benfica. I ne samo to, izbacio je Arsenal, uzeo 4 boda u grupi Tottenhamu, igrao proleće u UCL (i igrao bi opet, da je ostao), i to tako što je u direktnom okršaju nadmašio Dortmund.

Prvi put u karijeri sada će biti na višem mestu lanca ishrane, u klubu koji kupuje igrače kakave je on prodavao do sada. Sasvim je moguće da će sa kvalitetnijim igračkim kadrom (a nova struktura u klubu je u stanju da mu to obezbedi) možda neće prepuštati kontrolu elitnim rivalima, kao do sada.

Ono što je izvesno je da je u ovih pet godina pokazao izuzetnu fleksibilnost i sposobnost inteligentnog prilagođavanja, koje mu je donelo neočekivano dobre rezultate. U klubu koji vapi za povratkom u borbu za najvažnije trofeje to će biti preko potrebno.

Biću iskren, nije mi bio izbor, ni prvi, ni drugi, čak ni četvrti, ali spreman sam da podržim rizik koji je INEOS preuzeo na sebe. A ako pogazi svoje principe kao neki (da, Eriče, ti), teraćemo i njega, šta nam teško.

[Brokula]

Yebo li te Vlada, neki dan sam skrolao 10 minuta da izadjem sa Unitedove teme zbog vladinog teksta

[dduJ]

Puno je fudbalskih neznalica ali taj Vlada je no1. Sjećam se kad je hvalio onog stopera zvanog autogol iz Lestera. Kae buduća klasa.

O Unitedu šta god je napisao ikada, bilo je promašeno.