Vecu budalastinu odavno ne procitah
Vucic na stranu, on je pragmaticki prezeo politiku LDP-u davno, sporedan je u ovoj konstelaciji, jer se trudi sustinski ne petljati u sve ovo, a realno nema ni interesa nikakvog poginuti ni za zvanicnu Moskvu, ni za zvanicni Kiev, za razliku od mnogih drugih, ali i ti drugi "ginu" samo na jeziku, deklarativno, naravno kroz vazalni odnos.
Vucic se bavi predizborno kampanjom trenutno i idu mu u prilog i spoljnpoliticka desavanja, mada i bez njih nijedan od protivkandidata ne bi dosegao ni 10%, jer ljude u Srbiji ne zanimaju vise prazna obecanja i programi, a pogotovo ne tajkunske pudlice poput Tadica ili Ponosa, pripadnici nomenklature koja je efikasno opljackala Srbiju u 2000-ima, a danas sluze Vucicu kao najbolja moguca opozicija s obzirom na sopstvenu nesposobnost i nepostojanje bilo kakvog digniteta u politici. Da Vucic kaze zumance je zuto, ovi ce izjaviti "nije, nego je plavo". Toliko o opoziciji i njenoj strategiji politickog delovanja i rezonovanju. Po narodski i kad crkne tele - kriv je Vucic, a to je psihoza, paranoja, ludilo. Ukratko...
Medjutim, izjaviti da je Jansa ugasen, a tek Orban je ozbiljna budalastina.
Obojica su uvezani ko creva u svojim poslovima, Madjarska je danas prisutna u Sloveniji, tacnije njen politicki uticaj kao nikada u istoriji, a Jansa upravo pokusava preko ukrajinske krize da ispliva i na globalnom nivou, naravno isturajuci se u prvi red ispred EU-zvanicnika u osudama Moskve. Jedini problem mu je sto iza sebe ima drzavicu od dva miliona stanovnika, pa se stoga mora uzimati s rezervom njegov uticaj i uopste kapacitet da se isti ostvaruje u sirim okvirima.
Orban je medjutim odbio uvesti paket sankcija kojim su ostale pojedine clanice EU pribegle, toliko o tome koliko je "podvio rep". Sta vise, poslao je odmah vojsku na granicu sa Ukrajinom, jer mu se u Zakarpatju, u Uzgorodu i okolini, nalazi i madjarska nacionalna manjina koja se u proslim izbornim procesima u Ukrajini nije priklanjala nijednom od dva velika politicka bloka, gledala je samo svoje interese, a sutra kada zvanicni Kijev popusti pred Moskvom i diplomatski (a morace), isti ti Madjari ce vuci Orbana za rukav i traziti vecu autonomiju unutar Ukrajine, a ukrajinsko-madjarski odnosi su bili sve samo ne idilicni proteklih decenija. Orban, stari macak, sada cuti i ceka rasplet, kako god da zavrsi bice opet na dobitku.
I austrijski kancelar Nehamer je pre dan-dva povukao rucnu, i ne slucajno, prvo sto mu je zemlja mozda i najovisnija o ruskom gasu od svih u Evropi. Najavljene mere stednje su mu brzo postale ad acta, jer mu ionako skacu cene na trzistu i hrane i goriva, veci inat bi ga politicki ukopao. Odbacio je navode da bi Austrija mogla pristupiti NATO-alijansi, a i dalje ne isporucuje oruzje zvanicnom Kijevu. Doduse i vojska im je u ozbiljnom zaostatku, neophodne su joj reforme, modernizacija, vojni kadrovi im rade za dosta niske plate spram standarda u zemlji.
Sto se tice Milanovica, bespredmetno ga je pominjati u ovoj konstelaciji. Ovo sto se desava u Hrvatskoj je klasicna unutarnjopoliticka borba za uticaj u zemlji izmedju njega i Plenkija. Ukrajina i stavovi u njoj su samo poligon. Milanoviceva politika je medjutim sve samo ne neodgovorna. Razumem ga, pri kraju je svoje politicke karijere, najavio je povlacenje nakon sto mu zavrsi predsednikovanje. Milanovic nije diletant i nije lud sto ne vidi nikakav interes da mu vojni kontigenti ginu bespotrebno u Ukrajini, mada su sve te najave bile nista drugo do propagadni spinovi u unutrasnjoj politici i borba za rejting i glasace. Vec vidjeno na balkanskim prostorima i vrlo cesta pojava.
