Eh šta mi se dogodi danas
nadrealna scena.
Vozam se na bajku i vidim neko auto 50-ak metara od mene, i ja pređem preko ceste na bajku, dakle opasnosti da izazovem nesreću ili nešto slično nije bilo ni 1% i prođe to auto poslije par sekunde pored mene kad gledam zaustavi se frajer i psuje kroz prozor
Kad izađe i poleti prema meni, hoće da se udara i vrišti na sav glas "Je l' se to meni smiješ?"
Reko šta ti je ljudino ne smijem se uopšte, naleti on i unosi mi se u facu i hoće da se udara (cijelo vrijeme moj haver uz mene) reko de eto pogriješio, ja sma kriv, izvini, samo me pusti neću ba probleme" ma jok on navro ko sivonja ali ne smije prvi udarit i ja se opet i opet izvinim i nekako se smiri.
Najveća scena je u tome da znam lika iz osnovne, stariji je možda 2 godine, riječ je o frajeru koji je visok 1.75 i ima 60 kila, pa mogli smo ga pojest ko iz pichke, a mi samo stali, ukipili se. Malo nas je uzeo i na fazon, moram priznat da ima volovska mu.da
I na kraju ja koji nisam kriv se izvinjavam debilu, bogte yebo šta sve čovjek mora progutat u ovoj državi. I na kraju on ispada sila, a ja pichka. Sad ni meni nije jasno što ga nisam patosirao jer sam se tukao i za dosta manje
fakat ovo je jedan od trenutaka kad sam sebi nisam jasan
